|
|
|
|
|
|
||||
|
▪ Naše zdravlje zavisi od količine unošenja tečnosti u organizam U Japanu i Kini, značaj količine vode koju čovek dnevno unese u svoj organizam je mnogo bolje objašnjen nego u Evropi i Americi.
U „zemlji izlazećeg Sunca“ imaju jasna pravila, kod njih je način i količina unošenja tečnosti u organizam presudna. U starom Japanu je običaj da se dan započne ’’čašom vode’’, a vrhunski sportisti pre svakog takmičenja imaju dodatno posebne metode i načine unošenja vode u organizam. I danas je u mnogim kineskim provincijama pravilo unošenje vode u organizam jedan od glavnih recepta za dobro zdravlje. Naučnicu su u Japanu metod ’’povećanog’’ unošenja tečnosti u organizam podvrgli testu. Osim kompjuterskih simulacija i proračuna uradili su i eksperimente sa ljudima. Prvo su uporedili zemlje i oblasti na planeti gde se manje konzumira voda i gde je voda nezadovoljavajućeg kvaliteta a zatim su analizirali područja na kojima je voda dobrog kvaliteta. Dobijeni rezultati su pokazali da se u oblastima gde je voda lošijeg kvaliteta javljaju bolesti i nedostaci tipično vezani za faktor ’’smanjenog konzumiranja vode’’; otkrili su i ustanovili da se u područjima gde je voda lošeg ili nezadovoljavajućeg kvaliteta ona i manje konzumirana. Na drugoj strani ispitivanja su pokazala i rekordere u konzumiranju vode a to su Norvežani, Finci, Šveđani i Kanađani. U ovim zemljama se unosi dosta više vode nego u ostalim zemljama. Ove države imaju najveće rezerve čiste vode za piće. Dalje analize su pokazale da su ove zemlje i rekorderi po ’’dobrom zdravlju’’ svojih stanovnika.
Tim naučnika i lekara podvrgao je dvogodišnjem testu 40 kandidata. U jednu grupu su stavili ljude na koje nisu uticali i kojima nisu menjali potrebu za vodom, drugu grupu su sačinjavali kandidati kod kojih su naučnici uticali na potrebu za pravilnim unošenjem vode u organizam. Eksperiment je dao sledeće rezultate: grupa koja je pravilnije unosila tečnost u organizam nije imala nikakvih problema sa zubima, nije imala ni problema sa pamćenjem (poboljšano je učenje), nisu zabeleženi ni problemi sa glavoboljom a telesna masa je kod većine došla na preporučljivu. Ono što je posebno interesantno da je nekoliko kandidata pre testa imalo problema sa krvnim pritiskom koji su po završetku eksperimenta nestali. Ovakvi rezultati dodatno su ohrabrili naučnike iz Japana koji najavljuju i nove eksperimente kojima će obuhvatiti tradicionalnu evropsku, američku i latinsku populaciju a ujedno i njihove tradicionalne kuhinje. |
▪ Eko Info ▪ SoS Info ▪ Energija ▪ Vazduh ▪ Voda
ekospark@gmail.com
|
|||
|
▪ Koliko vode sme da se popije dnevno ? Pošto u sastavu našeg tela voda učestvuje sa čak 70 procenata, vodu možete da popijete koliko god želite. Našem telu su stalno potrebne nove količine vode. Stručnjaci savetuju da se svakog dan popije 1,5 do 2 litra vode. Ovu količinu treba međutim dobro rasporediti i popiti u toku jednog dana. Na količinu vode koju konzumiramo ili možemo konzumirati utiče i telesna težina. Pravilo za telesnu težinu je sledeće : 0,2 litra na 10 kilograma telesne težine. Prema tome, ako je vaša telesna težina 70 kilograma, treba da popijete 1,4 litra vode.
▪ Šta je bolje - negazirana ili gazirana voda? Po mnogima je ova odluka stvar ukusa ili lični izbor, međutim nisu u pravu. Neke mineralne vode prirodno sadrže ugljen-dioksid, dok se on drugima dodaje. Sastavni deo ugljen-dioksida je so hidrokarbonat, koja obezbeđuje ravnotežu između kiselina i baza u organizmu. Ako se osećate iscrpljeno i ako ste pod stresom, gazirana voda će delovati na vas kao energetska injekcija. Međutim, ako imate osetljiv želudac, ugljen-dioksid bi mogao da poveća kiselost u želucu. » Dodatni LINKOVI : ▪ Važnost Pravilnog Unosa Vode ▪ Tradicionalni Recept Japanaca ▪ Dehidratacija I Pravilo ’’8 Čaša Vode’’ ▪ Voda I Čovekove Potrebe Za Vodom ▪ Koliko Vode Zaista Trošimo A Da Toga Nismo Ni Svesni ▪ Voda – Najvažniji faktor U Proizvodnji Hrane
|
EkoSpark.com |
|||
