▪ DEHIDRATACIJA I PRAVILO “8 ČAŠA VODE”

Japanski stručnjaci insistiraju na jednoj čaši vode svakog jutra. Mnogi eksperti podsećaju na staro nepisano pravilo “8 čaša vode dnevno”, a neka od velikih imena fitnesa čak tvrde da se dnevno mora uneti polovina telesne mase u vidu vode, što bi za čoveka od nekih osamdesetak kilograma značilo ispijanje preko 10 čaša vode dnevno. Pošto sve ovo deluje nekako preterano, pokušaćemo da objasnimo pojavu dehidratacije, osnovne zdravstvene probleme vezane za nedovoljno unošenje vode u organizam, kakve blagotvorne efekte voda ima po naše zdravlje i objašnjenje pravila “8 čaša vode dnevno”

▪ Dehidratacija

Dehidratacija predstavlja stanje prevelikog gubitka vode iz našeg tela. Simptomi  dehidratacije su žeđ, glavobolja, zamor i vrtoglavica. Dolazi do grčenja mišića i bolova u njima, naročito ako se pokušava sa fizičkom aktivnošću ili se ona nastavlja u takvom stanju. Obzirom na mogućnost pada krvnog pritiska, možete osećati malaksalost dok stojite ili sedite. U najgorem slučaju, dehidratacija dovodi do gubitka svesti, otkaza rada bubrega i smrti.

Uopšteno gledano, postoje dva glavna mehanizma koja doprinose dehidrataciji: nedovoljno unošenje vode u organizam ili njeno preveliko gubljenje iz organizma. Štaviše, mnogi slučajevi dehidratacije izazvani su kombinovanim dejstvom oba faktora, tj. kada unos vode u organizam nije srazmeran njenom gubitku.

Ako naravno izuzmemo slučajeve kada osobi nije dostupna voda, najveće izglede zadobijanja dehidratacije imaju fizički aktivne osobe koje ne unose dovoljno vode, kao i bolesna deca i starije osobe. Maloj deci nije izvodljivo da samostalno unose vodu ili da izraze svoju žeđ, što problem adekvatnog unošenja vode u njihov organizam čini težim, naročito ako dete gubi velike količine vode usled bolesti. Imajući u vidu da groznica vodi u gubitak telesnih tečnosti (u procesu tzv. neprimetnog gubljenja vode kroz disanje i znojenje), infekcija koja izaziva groznicu, dijareju, mučninu ili povraćanje jeste faktor dehidratacije naročito kod male dece. Smatra se takođe da umanjen osećaj žeći kod starijih osoba takođe igra ulogu u nastajanju ove pojave, a medicini još uvek nije potpuno jasan ovaj fenomen. Najzad, lekovi koji mnogi oboleli unose imaju kao prateću pojavu gubitak vode iz organizma (kao što su diuretici ili pilule za visok krvni pritisak) a takođe uvećavaju i rizik od dehidratacije.

Velika većina ljudi kojoj je voda dostupna konzumiraju je u dovoljnim količinama ispijanjem ili kroz ishranu. Vode ima mnogo u velikom broju namirnica: šargarepa sadrži 87 procenata vode a prokule preko 90 procenata. Dehidratacija nije česta kod zdrave dece i odraslih koji imaju izbalansiranu ishranu, unose vodu čim osete žeđ i upražnjavaju logične preventivne mere tokom fizičke aktivnosti u uslovima tople i vlažne sredine.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

▪ Osam čaša vode dnevno, preporučljivo ili suvišno?

Poreklo preporuke da se dnevno u organizam unese osam čaša vode nije potpuno precizno. Postoji verzija da je proisteklo iz zdravstvenih preporuka američkim trupama u Drugom Svetskom Ratu o potrebnim količinama vode na osnovu procene apsloutnog minimuma koji je vojniku svakodnevno bio potreban u borbi. Obzirom da u ratnim uslovima snabdevanje vodom nije lako, poznavanje ovih minimalnih prosečnih količina bilo je važno pozadinskim jedinicama koje su se starale o ishrani trupa koje su svakodnevno nosile tešku opremu u iscrpljujućim okolnostima a hrana je sadržavala malo vode. Tako, kao rezultat, njihove potrebe za vodom bile su veće nego kod civila. Postoji i drugo objašnjenje po kome je ovo pravilo nastalo na osnovu procena koliko je tečnosti potrebno uneti u organizam prosečne osobe koja dnevno kroz hranu unese 2 000 kalorija radi održavanja normalnog balansa natrijuma i elektrolita. Međutim, ova procena ne uzima u obzir vodu unetu sa hranom.

Sugestija da se popije osam čaša dnevno verovatno i dalje opstaje zato što ne deluje štetno a može da ima i druge pozitivne efekte pored sprečavanja dehidratacije, kao što je smanjenje apetita i otklanjanje osećaja glad usled kraće ispunjenosti stomaka što doprinosi smanjenju telesne mase. Sama po sebi, ova preporuka nije pogrešna jer može da bude spasonosna osobi ugroženoj dehidratacijom; ona jednostavno nije neophodna većini ljudi i ostavlja utisak da problem postoji i kada ga nema. Osam čaša vode dnevno generalno je bezbedno; ljudsko telo ima sofisticiran sistem koji reguliše koliko vode će se zadržati a koliko eliminisati, tako da ukoliko je uneto previše vode, ona će jednostavno biti izbačena. Ali treba znati da ipak postoji mogućnost da se u telo unese previše vode, u kom slučaju koncentracija natrijuma u organizmu opada (stanje koje se naziva hiponatremija) što može da dovede do oticanja mozga (cerebralni edem), mučnine, zamora, konfuzije, čak i napada i kome. Srećom, veoma je teško popiti toliku količinu vode koja je potrebna za nastanak ovakvog zdravstvenog poremećaja.

▪ Zaključak

Ako imate neki faktor rizika od dehidratacije ima smisla obraćanje pažnje na unos vode kao i unošenje više vode i soli nego što je potrebno, naročito ako ste bolesni pod groznicom i dijarejom ili ste fizički aktivni pri veoma toplom vremenu. Ali za većinu nas pravilo “osam čaša vode dnevno” može se ignorisati bez posledica. Ako pijete vodu kada osetite žeđ, imate izbalansiranu ishranu a dobrog ste opšteg zdravstvenog stanja, verovatno već sada unosite onoliko vode koliko vam je potrebno.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Važnost Pravilnog Unosa Vode

▪      Tradicionalni Recept Japanaca

▪      Voda I Zdravlje

▪      Male Kazne Za `Trovače` Voda - (Iz Arhive)

▪      Uštedite Vodu I Sebi I Drugima 2010

▪      Uticaj Čoveka Na Biosferu

▪      Voda I Čovekove Potrebe Za Vodom

▪      Koliko Vode Zaista Trošimo A Da Toga Nismo Ni Svesni

▪      Voda – Najvažniji faktor U Proizvodnji Hrane

EkoSpark.com