“Voda… nije dobro kada je ima previše, problem je kada je nema dovoljno.”

Voda je izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvaljajući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Sfera u kojoj živi čovek, uopšte sfera u kojoj se odigrava život na planeti naziva se biosfera. Čovek je tako deo biosfere i on mora poštovati njene zakonitosti. Da bi opstao na ovoj planeti, ili na bilo kom njenom delu, on mora živeti u skladu sa zakonima prirode. Njegovo ponašanje nije izolovano, jer sve što se na Zemlji dešava, u bilo kojoj sferi, ne može proći bez posledica po čitav sistem.

Problemi i posledice čovekovog ponašanja nisu novi. Oni su prisutni u svim epohama razvoja ljudske civilizacije. Mnoga narušavanja ekosistema i poremećaja ekoloških sfera imala su lokalni ili regionalni karakter. Može se dovesti u vezu ili dokazivati nestanak niza civilizacija sa njihovim ponašanjem prema vodi, iz neznanja ili nehata ili pak zanemarivanja osnovnih ekoloških zakonitosti.

Sumerska civilizacija nastala je pre više od pet milenijuma. U njoj nalazimo sve odlike savremene civilizacije (pismenost, matematika, građevinarstvo, veliki gradovi). Ipak, ona je nepovratno nestala. Zašto? Možda objašnjenje treba potražiti u načinu korišćenja vode. U tom pustinjskom regionu poljoprivreda je bila zasnovana na retkim malim padavinama. Da bi povećali proizvodnju ovladali su sistemima navodnjavanja zemljišta. Vremenom je stalno navodnjavanje dovelo do zaslanjivanja zemljišta, što je prouzrokovalo smanjenje zastupljenosti pšenice, a zatim i njeno potpuno isčezavanje u odnosu na ovas. Kasnije nije bilo uslova ni za njegov uzgoj i civilizacija odumire. Da su samo znali da navodnjavanje povremeno treba izostaviti ova civilizacija možda ne bi nestala.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Drugi primer je dolina reke Ind, teško narušene erozijom. Fosili šumskih životnja govore da je tu nekada bila šuma. Zajedno, sa šumom otišla je još jedna lokalna civilizacija.

Slična sudbina zadesila je i Italiju i njenu civilizaciju. Neki gradovi su na sličan način propadali, ali su se i obnavljali, kao što je recimo Rim. Najveće građevine u Rimskom carstvu nisu bile palate, arene i akvadukti, već kanalizacioni sistemi koji su otpadnu vodu odvodili blizu gradova. Tako su nastajale močvare koje su bile izvor nekih bolesti. Jedna od takvih bolesti je i malarija. Smatra se de je Rim zbog malarije izgubio svoju moć, nestalo je njegovo carstvo i tako je nastao srednji vek.

Sličnih posledica ima i u današnjoj praksi. U severnoj Africi, uništavanjem nilskog konja izostalo je probijanje kanala kroz vegetaciju, a time i oticanje vode, što je dovelo do prenamnožavanja puževa prenosnika jednog krvnog oboljenja.

Danas oko tri milijarde ljudi muči teška nestašica vode. Dakle polovina od šest milijardi stanovnika naše planete oskudeva u vodi za osnovne potrebe, a čak 1,3 milijarde među njima - nema dovoljno vode za piće. Od bolesti izazvanih nestašicom ili zagađenjem vode, svakog dana u svetu umre 5000 dece. Po broju žrtava to je tragedija ravna svakodnevnom padanju 12 punih aviona klase "džambo džet".

Voda je, za čoveka najveće bogatstvo, kad je ima dovoljno i kada je čista.

Savremeni čovek je stekao toliku moć da može da utiče na promene globalne ekološke ravnoteže. Ne može se reći više da to čini iz neznanja.

Da li je pretarana gramzivost i želja za gospodarenjem uzrok njegovog negativnog uticaja na globalni ekosistem?

Preteranom upotrebom fosilnih goriva povećao je sadržaj ugljen-dioksida i drugih gasova u atmosferi. Poremećeni materijalni bilans gasova dovodi do promene energetskog bilansa u atmosferi. Sve je prisutnije mišljenje o globalnim klimatskim promenama zbog efekta "staklene bašte". Naučnici upozoravaju da se tope vrlo stari slojevi leda na Arktiku. Ti slojevi stvarani su hiljadama godina i skupljali su ugljen-dioksid iz atmosfere i držali ga u sebi, uglavnom zato što je raspadanje mrtve vegetacije izuzetno sporo na tako niskim temperaturama. Sa porastom temperature mikrobi razaraju mrtvu vegetaciju ubrzanim tempom, ispuštajući ugljendioksid, koji onda pogoršava problem globalnog otopljavanja. Te promene menjaju kruženje vode u prirodi.

Da li sve češće vremenske nepogode, suše i poplave, nagoveštavaju globalne klimatske promene, neveselu budućnost naše civilizacije?

Uslov opstanka je promena odnosa prema vodi i njeno čuvanje kao prirodnog resursa koga nema dovoljno i koji se ne može bilo kakvom tehnologijom obnoviti.

Neka mišljenja idu ka tome da je uslov za obezbeđenje dovoljnih količina vode za čitavo čovečanstvo njeno poskupljenje. Dodatna nevolja je u tome što bi tri milijarde ljudi, koji oskudevaju u vodi, za nju platili najvišu moguću cenu, ali oni nemaju ni za najnižu.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Čovekov Uticaj Na Vodu

▪      Uštedite Vodu I Sebi I Drugima 2010

▪      Uticaj Čoveka Na Biosferu

▪      Voda I Čovekove Potrebe Za Vodom

▪      Koliko Vode Zaista Trošimo A Da Toga Nismo Ni Svesni

▪      Voda – Najvažniji faktor U Proizvodnji Hrane

▪      Voda U Svetu I Kod Nas – Zabrinjavajuće Činjenice

EkoSpark.com