Svakodnevno potrebe čoveka su sve veće. On od svojih poljoprivrednih površina više ne dobija samo hranu za sebe i stoku (što je danas usled ogromnog priraštaja čovečanstva i niskog razvoja poljoprivrede u mnogim prostranim i prenaseljenim oblastima zemlje sve aktuelnije) već i različite sirovine za industriju koja je danas vrlo razvijena.

Postojeće šume, obzirom na njihov relativno nizak godišnji priraštaj organske materije, nisu u stanju da zadovolje potrebe u drvetu, naročito u industriji hartije, pa se u mnogim zemljama ističe u prvi plan podizanje plantažnih šuma od brzorastućih vrsta drveća (pre svega topole).

Na taj način pretvarajući ranije prirodne stepske, prerijske, šumske i druge ekosisteme u njive, pašnjake, livade i plantažne šume, čovek je bitno izmenio izgled i karakter oblasti u kojima živi. U naseljenjim oblastima ističe se karakterističan izgled kulturnog predela, nasuprot izgledu prirodnih predela u zabačenim, malo pristupačnim i slabo naseljenim oblastima.

Očigledno, na Zemlji je sve manje oblasti na kojima čovek nije stavio svoj pečat. Ostale su tropske prašume Južne Amerike i Afrike i Jugoistočne Azije, teritorije  u Kanadi i Sibirske tajge ali nažalost i tu je prisustvo čoveka svakim danom sve veće.

Osiromašenje vodenih resursa biosfere

Kruženje vode u biosferi predstavlja jedan od najznačajnijih bio-geohemijskih ciklusa. U tom kruženju neobično važnu ulogu ima vegetacija.

Drveće i mnoge zeljaste biljke upijaju vodu iz zemljišta korenovim sistemom, naročito podzemnu vodu i odaju je u atmosferu transpiracijom, a kada dođe do padavina ta voda se vraća kišom, snegom ili se prenosi vazdušnim strujama i u druge oblasti gde je prirodno nema.

Voda iz mora i okeana se preko padavina takođe vraća zemljištu i tako se nadoknađuju rezerve podzemne vode.

Zagađenje podzemnih voda

(ispuštanjem ulja i industrijskih tečnosti)

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

EkoSpark.com

Pored svih prirodnih procesa tendencija osiromašenja podloge čovekovim uticajem ipak je najveća. Tako da smanjenje količine vode u zemljištu i podzemnim rezervoarima postaje sve očiglednije. To je direktna posledica izčezavanja biljnog pokrivača koja direktno utiče i na pojačavanje erozije zemljišta.

Posle kiša i topljenja snega najveća količina vode otiče površinom direktno u reke (a zatim u mora i okeane), umesto da je upije zemljište i da se deponuje u podzemne vodene rezervoare. Ovo je jedan od procesa koji povećava vodostaje i uzrokuje poplave koje su upravo posledica erozije ili uništenja biljnog pokrivača. Osim toga smanjeni su podzemni rezervoari vode, a potreba za vodom uvećava se iz godine u godinu.

Površine pokrivene poljoprivrednim kulturama sve se više povećavaju a odlikuje ih povišeno odavanje vode, intenzivnije isparavanje – znači na ovim površinama zemljište se brže suši, brže gubi vodu (prirodna vegetacija odaje vodu sporije i ravnomernije).

Sve intenzivnija urbanizacija takođe doprinosi gubljenju vode. Sve površine koje su pokrivene betonom, asfaltom, kamenom, onemogućavaju prodiranje vode u zemljište (površine gradova i puteva, aerodroma, industrijskih objekata). Voda sve više isparava, i te količine se sve više povećavaju, brzo i direktno otiču u potoke ili reke.

Prema proračunima površine tehnosfere se svakim danom sve više povećavaju i po nekim proračunima su danas dostigle oko 600 000 km2  to predstavlja površinu veću od Francuske. Ovakve urbanizovane površine su svakog dana sve veće i tako da dolazi do toga da je nemoguće izračunati godišnju progresiju.

Neodrživa potrošnja vode

Ljudi danas za lične i industijske potrebe troše sve više vode. Nije se uvećala samo potrošnja vode za elementarne potrebe (za piće, održavanje lične higijene); mnogo se vode troši za održavanje čistoće naselja i gradova (koji su sve veći) i za potrebe industrije. Time se bitno smanjuju prirodne vodene rezerve (podzemne vode, reke i jezera). Sve ovo je jedan od uzroka promene klime na Zemlji: predeli sa svežijom klimom postali su predeli suve klime i obrnuto, a periodi vlažne klime pretvorili su se u periode suve klime.

Proučavanjem je dokazano da je u Sahari nekad bilo mnogo više kiše, samim tim i vegetacije sredozemnog tipa (žbunje i livade), danas je Sahara ogromna pustinja oskudne vegetacije i nezamislivo je da je nekada (otprilike pre 5000 godina) bila poljoprivredna i mesto gde se gajila stoka. Danas klima postaje suvlja, kiše su uglavnom slabije (postoje periodi kada su padavine povećane ali te promene nisu izazvane direktnim procesima promene klime).  Biljni svet se takođe menja. Produktivnost ovih ekosistema je smanjena usled loših uslova.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Čovekov Uticaj Na Vodu

▪      Najveća Nestašica Pitke Vode U Istoriji, Procenjuju UN

▪      Uštedite Vodu I Sebi I Drugima 2010

▪      Uticaj Čoveka Na Biosferu

▪      Voda, Strateški Resurs

▪      Koliko Vode Zaista Trošimo A Da Toga Nismo Ni Svesni

▪      Voda – Najvažniji faktor U Proizvodnji Hrane

▪      Voda U Svetu I Kod Nas – Zabrinjavajuće Činjenice