Klimatska realnost 24h

Nezadovoljni činjenicom da mnoge države koje u velikoj meri utiču na klimatske promene ne ulažu dovoljno napora da spreče ili samnje zagađenje pokrenut je projekat Climate Reality (klimatska realnost).

foto: Stephen Mally, The New York Times

Projekat je vrlo brzo prihvaćen širom sveta.

Brojne poznate i javne ličnosti uključile su se da pomognu u širenju ideje da su potrebne hitne mere kojima bi se smanjio uticaj najvećih zagađivača, ali da je potrebno i realnije informisanje vezano za klimatske promene.

Pored naučnih i brojni svetski dnevni web portali na svojim stranicama polako dodaju linkove (Environment ili Climate Change) zaštita životne sredine ili klimatske promene…

Poslednjom akcijom su aktivisti zajedno sa brojnim novinarima širom sveta, došli na ideju da skrenu pažnju upravo u emisijama vremenske prognoze (pogledajte video).

Klimatske promene su postale realnost i moramo biti pripremljeni na nepredvidive posledice elementarnih nepogoda.

Boljim informisanjem možemo sprečiti posledice i u velikoj meri ublažiti štete koje uopšte nisu zanemarljive.

Lifesaver – Boca za prečišćavanje vode

Majkl Pričard je mnoge ljude na planeti svojim pričama i predavanjima podsetio na važnost i značaj čiste vode za piće, posebno u područijima gde nje nema ili u situacijama posle elementarnih nepogoda.

.

.

Pronalazak koji je razvio `LifeSaver` boca za prečišćavanje vode, ovih dana imala je svoju primenu posle brojnih elementarnih nepogoda i tragedija širom sveta.

(ukoliko odmah klikom na play ne dobijete prevod, kliknite na share, a zatim na play)

.

Svi veliki pronalazci često dele sličnu sudbinu, počinju da se koriste ili primenjuju mnogo posle njihovog otkrića. Postavlja se pitanje da li čovečanstvo ne uči ništa na svojim greškama ili nije spremno da prihvati promene i napredak.

.

Priča jednog vatrogasca o svom prvom zadatku

Nisu važna samo herojska dela. Nemamo svakog dana priliku da spasimo nečiji život, ali svakog dana imamo mogućnost da utičemo na nečiji život. Ne čekajte da zaradite puno novca da biste nekom pomogli. Ako imate nešto da date – dajte sada, ako možete da pomognete, pomozite sada.

 

(ukoliko odmah klikom na play ne dobijete prevod, kliknite na share, a zatim na play)

.

‘‘Kako sam uhvatio vetar’’ – Vilijam Kamkvamba

Siromaštvo danas nije strano mnogim ljudima. Oni koji žive u siromaštvu nemaju izbora, teško žive a zbog nedostatka novca nedostaju im i najosnovnije stvari u životu.

Jedan dečak iz Malavija u Africi poželo je da to promeni. Odlučio je da svojim znanjem, sebi i svojoj porodici obezbedi malo bolje uslove života.

U uslovima totalne nemaštine, vodeći se samo instrukcijama iz jedne knjige, on je uspeo da sam pronađe način i napravi vetrenjaču koja će proizvoditi struju.

Struje u tom delu države gotovo da nema.

(ukoliko odmah klikom na play ne dobijete prevod, kliknite na share, a zatim na play)

Priča o njegovoj vetrenjači se proširila i posle nekoliko meseci, mesto na kome je sagradio vetrenjaču postalo je stanica biolozima i turistima koji su želeli da pomoću energije koju proizvodi vetrenjača napune svoje mobilne telefone.

Dve godine kasnije:

(ukoliko odmah klikom na play ne dobijete prevod, kliknite na share, a zatim na play)

Bez obzira na situaciju i okruženje u kome živi, zbog svog cilja, da njegovoj porodici bude bolje, on nikada nije gubio veru u uspeh svoje ideje.

Chill out in Serbia…

Našu video prezentaciju Chill out in Serbia, pre godinu dana, perzentovao je na svom sajtu Karl Haudbourg, francuz koji je odlučio da živi u Beogradu i svojim sajtom promoviše našu zemlju u svetu.

.

O Karlu su pisali mnogi dnevni listovi, link : 24 sata, Blic, SETimes

Prezentacija je odlično prihvaćena. Najavljujemo uskoro novu saradnju sa njim.

Naša prezentacija na sajtu Ambassador Serbia – link: “Chill out in Serbia
.

Specijalno – Intervju sa Markom Vučkovićem

Grass Lamp, R chair, Saturn clock, Tree bench, su samo neki od izuma koji pokušavaju da postignu sinergiju između dizajna i životne sredine, i koji su „made in Serbia“ od strane mladog industrijskog dizajnera Marka Vučkovića.

Ovom prilikom ćemo dobiti informacije iz prve ruke o nekim od tih dizajna koji su ekološki i estetski primamljivi.

Grass lamp

Reci nam o čemu se radi i koja je funkcija Grass lampe u sklopu enterijera?
Marko:Grass lampa je zamišljena kao novi vid u oplemenjivanju prostora u kome živimo. Primarna funkcija kao svakoj lapmi je da osvetljava prostor a takodje uz pomoc Hydroponics svetiljki pospešuje rast trave ili bilo koje druge biljke koju želimo da uzgajamo.
Koji materijali bi se koristio u proizvodnji ovog izuma? Da li će potrošnja električne energije ove lampe biti manja od običnih lampi?
Marko: Planirano je da se koristi visoko kvalitetna plastika za bazu a Hydroponic svetiljke su poznate kao i mali potrošači električne energije, tako da smo zaokruzili priču sa očuvanjem životne sredine. Znam da ce neko da zameri i kaže da upotrebom plastike ne utičemo na poboljšanje životnog prostora ali isto tako odabirom baš tog materijala sprečavamo seču šuma, nikada ne mozete da pomirite jednu i drugu stranu nego uvek težiti da nađete neki pravi balans u svemu tome.
Da li trava zahteva puno održavanja i koliko vremena bi bilo potrebno lampi da bi postigla svoj „zeleni potencijal“ kao na slici?
Marko: Hydroponics sistem uzgajanja trave je pronađen još 1627 godine od strane Francis Bacon-a koji je ustanovio da biljke mogu da rastu i bez upotrebe zemljišta. Zemljište služi kao vaza prenosa hranjivih sastojaka u koren biljaka. Kasnijim istraživanjem ustanovljeno je da biljke mogu da rastu i u vodi ako ta voda sadrzi sve portebne minerale za njen rast. Istrazivanje je takodje dokazalo da takav uzgoj bilja je mnogo eketniji i ekonomičniiji, zato NASA i koristi hydroponic sistem za prehanu astronauta. Vreme rasta je isto kao kod obične trave

Tree bench

Tree bench je izuzetno zanimljiv izum koji bi mogao da pretvori bilo koje drvo u klupu za sedenje. Jel možeš da nam kažeš nešto više o ovom konceptu?   Marko: Ideja Tree bench je da spoji čoveka sa prirodom. Klupa je namenjana da se nalazi u urbanim sredinama kao što su veliki gradovi, ulice i svugde gde nedostaje prirodno bilje i zelenilo. Klupa je samo oklop koji obavija drvo tako da je korenje slobodno da raste i razvija se.

Primetio sam da si napisao da će kiša ulaziti kroz otvore i zalivati travu i drvo, što se bliži konceptu održivog razvoja. Da li bi ova klupa zahtevala bilo kakvo dodatno održavanje?

Marko: Ne, klupa ne zahteva veliko održavanje sem da se gornja površina na kojoj se sedi održava kao i sve klupe u gradu, usled vremenskih nepogoda moze da se isto tako zaprlja ali sistem je napravljen da se posle kise i snega voda ne zadrzava vec prolazi kroz otvore i samim tim zaliva drvo i travu.

Da li ima interesovanja među potencijalnim proizvođačima za realizaciju tvojih ideja?

Marko: Pošta Srbije je bila zainteresovana da postavi nekoliko Tree bench klupa ispred glavne zgrade u Takovskoj ulici ali je Ministarstvo kulture stavilo crveno svetlo jel bi se time ugrozila kulturna baština – u ovom slucaju kamena zgrada jer je koncept sasvim drugaciji od postojećeg rešenja.

Što se tice Grass lampe, trenutno saradjujem sa Yorb designom i planirano je da se malo izmeni koncept i da od ove godine krene u prozivodnju.

Imaš li u planu još koji dizajn koji je vezan za unapređivanje životne sredine, tj. ambijenta?

Marko: Trenutno radim na dizajnu unutrasnjeg mobilijara koji bi se nalazio po klubovima i kafićima a takođe sadrži jedan prirodni element, ali za sada nek ostane tajna dok se projekat ne završi ;)

Važi, ali računam na eksluzivu :) Da li si imao prilike da učestvuješ na međunarodnim takmičenjima?

Marko: Da, od malih nogu učestvujem na razne likovne konkurse a sada na konkurse za dizajn. Kao mali dobijao sam prve nagrade za likovna resenja na temu Krv život znači, specijalnu nagradu Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, Nagradu za najbolji crtez u Berlinu pri Bosh fondaciji, Designanddesign nagradu za Grass lampu i Saturn sat, a prošle godine sam dobio i drugu nagradu na Mikseru: Pametni predmeti za svaki dan. Radovi su mi objavljivani u svetski priznatim magazinima za arhitektu i dizajn, ima me i na raznim sajtovima na skoro svim svetskim jezicima.

Od kada si počeo da se baviš dizajnom? Šta te je nateralo ka tome?

Marko: Dizajnom sam počeo da se bavim još u osnovnoj školi samo nisam bio svestan toga, oduvek sam voleo tehničko crtanje i da sve bude precizno i tačno, mozda me je tu dosta usmerila velika ljubav prema Leonardo Da Vinčijevim radom, sećam se da sam više puta iz biblioteke uzimao njegovu knjigu Traktat o slikarstu i pokusavao da naučim proračune senke, svetlosti i da postignem taj fini sfumato kao na njegovim slikama, kasnije kada sam upisao industrijski dizajn na Beogradskoj politehnici shvatio sam da je to ono šta ja želim da radim. Jer stvarati i praviti nešto što će masa ljudi koristiti je za mene predstavljalo izazov i inspiraciju.

Danas je jako tesko da vas neko zapazi u moru sjajnih umetnika, citiraću svoju profesorku Aleksandru Gligorijević sa fakulteta koja je govorila: Da bi bili danas uspesni, morate da budete najbolji. Možda bih ja tu dodao da isto tako se trudite da ostanete svoji i svim srcem radite to što volite jer samo tako možete da se bližite uspehu.

Inspirativne reči, nadam se da će mladi dizajneri da ih uzmu k srcu kada budu odlučivali o svojoj budućnosti. Zahvaljujem ti puno na vremenu i javi kada bude bilo novih dizajna.

Marko Vučković je rođen 1985. godine u Boru, trenutno živi i radi u Beogradu, a više informacija o njegovom dizajnu možete naći na njegovom web sajtu – www.markovuckovic.com

.

Subscribe: Entries | Comments

Copyright © EkoSpark.com/Blog/ 2018 | EkoSpark.com/Blog/ is proudly powered by dELFIN-dIZAJN

Creative Commons License
EkoSpark is licensed under a Creative Commons Attribution-NoDerivs 3.0 Serbia License.