Desetak godina traju inicijative protiv zaustavljanja novogodišnje seče
jelki... Samo za vreme novogodišnjih praznika poseče se na hiljade i
hiljade stabala kojima je potrebno više godina da ponovo porastu.
Predstavljamo nekoliko “recikliranih’’ novogodišnjih jelki, koje su se
nama dopale, a koje su ljudi sami napravili kako bi skrenuli pažnju na
nepotrebnu seču prirodnih jelki.
Jela
(lat.Abies)
Karakteristika za ovu
vrstu četinara jeste, da su to uglavnom vitka zimzelena stabla,
piramidalne krošnje, čija krošnja nastaje od samog tla, sa visinom i do
30m (u prirodnim staništima).
Veći broj varieteta
jele ima plitak, tanjirast korenov sistem, tako da ih ne treba saditi na
terenima izloženim jakim vetrovima.
Jela u prirodi raste na
polusenovitim položajima visokih planina.
Zahteva nezagađen
vazduh, visoku vazdušnu vlagu, veliku količinu padavina, duboka, sveža
tla i mala temperaturna kolebanja.
Te uslove
ispunjavaju zelene površine izvan gradova,
parkovi, šume
i
planinska
mesta.
Četine
ostaju na stablu i u toku zime i daju okruženju lep izgled.
Desetak
godina traju inicijative protiv zaustavljanja novogodišnje seče jelki...
Interesantno je da jedno posečeno stablo jelke na pijaci ove godine
koštalo od 400 do 800 dinara (u zavisnosti od grada), a cena plastične
jelke iznosila je od 2000 do 4000 dinara...
U
poslednjih nekoliko godina inicijative za sprečavanje seče jelki su
intenzivirane.
Da bi
jedno stablo poraslo potrebno je više godina.
Mnogi
ljudi, koji vode računa o zaštiti prirode, sve češće sami prave
novogodišnje jelke koristeći svoju maštu i kreativnost.
Postoji
puno načina da se novogodišnja jelka napravi, od recikliranih,
nepotrebnih ili već iskorišćenih i upotrebljenih stvari...
U
zavisnosti od mašte, ideje, spretnosti mnoge napravljene jelke su
izuzetno lepe i interesantne.
Napravljenom jelkom ljudi širom sveta pokazuju da je seča prirodnih
jelki suvišna.
|