Na jednom autoputu u australijskoj državi Viktorija postavljeni su solarni paneli između dve kolovozne trake kao kombinacija proizvodnje električne energije i odlične zvučne barijere. Ideja je nastala pod uticajem zaključka da su solarni paneli prilično zahtevni u pogledu prostora koga je u velikim gradovima sve manje, pa stoga treba iskoristiti sve mogućnosti – čak iako su manje efikasne od postavljanja solarnih panela na krov gde su najefikasniji.

U konkretnom slučaju radi se o drumskoj zvučnoj barijeri od 500 metara fotovoltnih panela koji su povezani sa displejom na kome se prikazuje trenutni proizvodni kapacitet. Sistem je postavljen u blizini stambenog bloka što skraćuje put električne energije do potrošača a isti štiti i od buke vozila koja tutnje autoputem. Očekuje se da će sistem proizvoditi 18.7 megavata godišnje tako da će se investicija isplatiti kroz 5 godina.

» PLANTAGONOVA SFERA – STAKLENA BAŠTA

Čak i najveći gradovi sveta imaju zelene pijace ali većina (ako ne i svi) se snabdeva preko proizvođača iz ruralnih sredina koji u sopstvenoj režiji dovoze namirnice kako bi ih stavili na tezgu.

Obzirom da će do 2050. godine 80% svetske populacije živeti u gradovima, proizvodnja hrane će na neki način morati da se “preseli” u same gradove da bi se održao prihvatljiv nivo cena.

Švedsko-američka kompanija zanimljivog imena Plantagon ponudila je zanimljivu viziju: masivnu urbanu staklenu baštu smeštenu unutar geodezijske kupole. Vertikalna farma u vidu spiralne rampe unutar sferične kupole je još uvek u razvojnoj fazi, a od ovog projekta očekuje se da obezbedi proizvodnju jeftine hrane uz minimalno zagađenje.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

» eVARO

Maja 2011. godine dodeliće se Progressive Automotive X-Prize nagrada za u ekološkom smislu najnapredniji automobil. Jedan od favorita je eVARO, plug-in hibridni trotočkaš koji je već sada proglašen revolucionarnim delom kompanije Future Vehicles Technology.

 Zahvaljujući naprednoj aerodinamici i pogonsko-transmisionom sistemu, ovaj automobil od 0 do 100 kmh ubrzava za svega 5 sekundi a sa jednim litrom goriva (pod određenim uslovima) prelazi 442 kilometra. Ako se za volanom ovog automobila nađete negde u nedođiji, bez goriva i daleko od prve pumpe, ne brinite: baterije će se isprazniti tek nakon 145 kilometara vožnje umerenom brzinom.

» NAJVEĆE PERIODIČNO POVLAČENJE ARKTIČKOG LEDA

Ove godine Arktik je zamalo “promašio” rekord u smanjenju debljine morskog leda iz prethodne godine. Nekako je izbegnuto postavljanje novog zastrašujućeg rekorda ali će ipak 2010. godina u klimatološkoj statistici biti upamćena po jednom drugom apsolutno neželjenom rekordu: stopi ubedljivo najbržeg topljenja leda u periodu od četiri sedmice tokom meseca Avgusta, brže nego ikada u istoriji!

Između 1. i 31. avgusta 2010. godine morski led se povlačio tempom od 84 693 kvadratna kilometra dnevno, dok je u istom periodu prethodne godina ova stopa iznosila 63 195 kvadratnih kilometara na dan – dosadašnja prosečna brzina bila je približno 51 000 kvadratnih kilometara dnevno!

Prema američkom Nacionalnom Centru za Podatke o Snegu i Ledu, arktički morski led pokrivao je tokom vrhunca najmanje rasprostranjenosti (12. septembar) svega 4.5 miliona kvadratnih kilometara; u isto vreme prošle godine ta površina iznosila je 4.1 miliona kvadratnih kilometara! Ovaj podatak nikako nas ne sme gurnuti u klopku iluzije da se stanje popravlja jer je više nego jasan opšti trend razvoja situacije u pravcu leta na Arktiku bez leda. Mnogi klimatolozi veruju da će led na Arktiku potpuno nestati do kraja veka ako se ovaj trend održi.

» ENERGIJA TALASA U AUSTRALIJI

Menadžment australijske kompanije Carnegie Corporation razmišlja o brzom početku konverzije energije talasa, smatrajući da Australija ima energetsku bazu kapacitet 171 GW u snazi talasa, što bi moglo da zadovolji 35% nacionalnih potreba!

U izveštaju koji je objavila ova kompanija, inače jedan od vodećih australijskih komercijalnih promotera čiste energije, stoji da bi trećina struje koja se troši sasvim ekonomično mogla da se dobija tehnologijom konverzije energije talasa koja u ukupnom totalu četiri puta premašuje ukupne energetske kapacitete ove zemlje. Carnegie Corporation smatra da Australija poseduje najbolje resurse ove vrste i da će uskoro oni biti korišćeni primenom tehnologija poput CETO.

CETO tehnologija koristi potopljene turbinske jedinice vezane za dno koje prate kretanje talasa i pokreću pumpe koje morsku vodu cevovodima dopumpavaju na kopno, gde morska voda pod velikim pritiskom pokreće hidroelektrične turbine. Ovako dobijena električna energija bi mogla da bude ekonomski konkurentna konvencionalno proizvedenoj energiji,stoga se očekuje odgovarajuća reakcija vlade Australije kako bi se sa ideja krenulo na konkretan rad.

» GIGANTSKI GASOMETRI TRANSFORMISANI

U EKSKLUZIVNE STAMBENE BLOKOVE

Austrijanci su nam pružili još jedan predivan primer germanske praktičnosti. Davne 1896. godine vlasti grada Beča donele su odluku o investiranju u ogromna postrojenja za proizvodnju gasa i električne energije, što je dovelo do izgradnje najvećeg gasnog postrojenja u tadašnjoj Evropi. Nakon skoro jednog veka duge operativnosti postrojenje je dekomisionirano a iza njega su ostala četiri masivna gasometra. Ove četiri neverovatne konstrukcije bile su zapuštene dugi niz godina, sve do ovog fantastičnog revitalizacionog projekta koji ih je transformisao u spektakularne stambene blokove u kojima buja ljudska aktivnost.

Gasometri su u stvari četiri gigantska gasna rezervoara ulepšana fasadom od cigle, svaki približne visine od 70 metara, 60 metara prečnika i zapremine od preko 85 000 kubnih metara. Nekada korišćeni za skladištenje ugljenog gasa, ovi gasometri su prestali da se koriste 1984. godine sa početkom primene prirodnog gasa u Beču, a od rušenja ih je spaslo njihovo svrstavanje u objekte od istorijskog značaja zbog svoje unikatne arhitekture, usvojeno još 1981. godine.

Uprkos sporadične primene nakon zatvaranja postrojenja, kao dela scenografije u filmu “The Living Daylights” iz serijala o Džemsu Bondu ili prostora za rejv-žurke popularne po nazivom “Gazometer-Raves”, ove građevine su ostale napušteni, ispražnjeni rezervoari sve do sada. Sada u njima žive ljudi. Sve pohvale projektantima.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Švedski Projekt Energetski Pozitivne Kuće

▪      Upotrebljiva Improvizacija Doktora Brauna?

▪      Posmatranje Prirodnih Pejzaža – Vizuelni Analgetik

▪      Jednostavnost Klimatizacije Belom Bojom

▪      Škotska I Energija Vode

▪      Masdar: Grad Budućnosti

▪      Korpa Za Recikliranje Otpada Sa Čitačem Bar-Koda

▪      Istorija Tamne Zemlje (Terra Preta)

▪      Pirus U Plug-in Verziji

EkoSpark.com