|
|
|
|
|
|
|||||||||||
Grupa istraživača iz Lorens Berkli Laboratorije u Kaliforniji je pre nekog vremena zaokupila pažnju javnosti zaključkom da jednostavno farbanje krova belom bojom, kao i premazivanje betonskih ili asfaltnih staza reflektujućim slojem može da učini svet oko nas znatno hladnijim i zdravijim, naravno pod uslovom da se ovaj postupak omasovi svuda u svetu.
Hašem Akbari i Surabi Menon, istraživači sa LBL-a, u saradnji sa Arturom Rozenfeldom iz Energetske Komisije Kalifornije objavili su u žurnalu “Climate Change” izveštaj koji ukazuje da bi premazivanje belom bojom svih krovova i trotoara u svetu reflektovalo dovoljno sunčeve svetlosti za protivbalans efektu zagrevanja atmosfere emisijom od 44 milijarde tona ugljen-dioksida, odnosno, više od ukupnih projektovanih godišnjih emisija ovog gasa do 2025. godine! » AUDIJEV ELEKTRIČNI PRVENAC Audi E-Tron je super-futuristički automobil na električni pogon koji je debitovao na Salonu Automobila u Frankfurtu, ali bez obzira na epitet “super-futuristički”, iz Audija najavljuju da bi se prvi primerci ovog modela mogli videti na putevima već kroz dve godine. E-Tron pokreću četiri električna motora smeštena u točkove, oslobađajući 313 konjskih snaga.
Ovaj dvosed dužine 4.26 mm, u pogledu dimenzija je negde između Audija TT roadster i drugog Audijevog modela, R8, ali u pogledu cene će ih skoro sigurno nadmašiti. Karoserija je veoma olakšana čemu su doprineli i delovi izrađeni od fiber-plastike što je povećalo autonomiju kretanja na 248 kilometara prevaljenih sa jednim punjenjem litijum-jonskih baterija. Ne navode se podaci o vremenu punjenja ali se pretpostavlja da je slično kao i kod drugih modela sa baterijama ovog tipa, 5-8 časova. |
▪ Eko Info ▪ SoS Info ▪ Energija ▪ Vazduh ▪ Voda
ekospark@gmail.com
|
||||||||||
|
» SOLARNA FASADA TAJVANSKOG KONGRESNOG CENTRA Novi Kongresni Centar Taihung na Tajvanu biće prekriven oplatom sa ugrađenim solarnim panelima koja će prirodnim putem obezbeđivati ventilaciju enterijera i značajno smanjiti troškove utrošene električne energije.
Naborana površina fasade omogućava prirodno strujanje vazduha oko građevine minimališući potrebu za klimatizacijom prostorija a u nju je integrisano i dvostruko fotovoltno staklo koje umanjuje ukupnu potrošnju električne energije. Deo nabora je providan što omogućava neometano osvetljavanje unutrašnjosti dnevnim svetlom. » MALOM KVADRATUROM DOMA DO VELIKOG NAPRETKA Predimenzionirane kuće nisu samo arhitektonski težak zadatak već traže i mnogo više energije za grejanje i rashlađivanje u odnosu na racionalno planirane kuće manje kvadrature, čak i ako se koristi bela tehnika i kućni uređaji savremenih, energetski štedljivih tehnologija.
Ovaj podatak se nadovezuje na uočene trendove povećanja standardne kvadrature domova širom razvijenog dela sveta a naročito u SAD gde velike kuće postaju norma čak iako standardni domovi male kvadrature stvaraju znatno manji energetski utrošak u odnosu i na velike ekološki projektovane “zelene kuće”, dizajnirane na osnovu kriterijuma racionalnosti gradnje i potrošnje energije i materijala. Tipična američka kuća za jedno domaćinstvo danas u proseku ima približno 230 kvadrata, više nego dvostruko u odnosu na oko 90 kvadrata pedesetih godina prošlog veka. Podatak je još intrigantniji ako se uzme u obzir da se u istoj zemlji prosečno domaćinstvo smanjilo sa 3.4 na 2.6 članova. Dakle, treba biti skroman u planiranju kvadrature stambenog prostora ali ruku na srce, ne mora da se postane fanatik, a da ih ima – ima ih. Džej Šafer, bivši profesor umetnosti živi sam u kući od 9 kvadrata (!) za koju kaže da je “pogodna za hobite”.
Profesor je ovu kuću sam dizajnirao i izgradio 1999. godine, a ideja je bila previše zanimljiva da bi prošla nezapaženo, tako da sada taj isti profesor ima razvijen biznis prodaje minijaturnih kuća u rasponu površina od “radničkih” 6.5 do “aristokratskih” 32 kvadratna metra, koje su postale hit na zapadnoj obali SAD. Sam profesor Šafer je ponosan na svoj doprinos smanjenu globalnog zagrevanja kroz prodaju minijaturnih kućica koje imaju minimalni energetski utrošak i emisiju ugljen-dioksida, ali priznaje da to ne ide bez nekih problema – tvrdi da je prestao da baca garderobu na pod kada se presvlači jer u tom slučaju ne može da otvori vrata od sobe. » I INDONEZIJA UVODI KARBONSKE TAKSE Indonezijska vlada je usvojila set probnih ekoloških mera, kojima će biti uvedene takse na emisije ugljenika, sprovedena znatno strožija zaštita šuma i pokrenuti geotermalni energetski projekti. Takse na emisije ugljenika će se odnositi na sve slučajeve komercijalnog sagorevanja fosilnih goriva i u početnoj fazi će iznositi 9 američkih dolara po toni CO2, a stopa će se uvećavati do 2020. godine za 5 procenata po godini.
Ove takse ići će u korak sa ukidanjem dosadašnjih povlastica na proizvodnju električne energije termoelektranama na ugalj ili mazut, sa namerom da se ubrzano promoviše čista energija – Indonezija spada u jednu od svetskih ekonomija koja se najbrže razvija. Indonezija takođe kreće u razvoj detaljnih planova za korišćenje ogromnog geotermalnog energetskog potencijala ove zemlje. Strategija geotermalne energetske politike predviđa povećanje udela ovog energetskog resursa u proizvodnji električne energije stopom rasta od 7 procenata svake godine, kao i uvođenje geotermalne tarife kojom će vlada ove zemlje stimulisati krajnje korisnike na kupovinu ovako proizvedene energije » Maldivi - ostrva koja nestaju Zahvaljujući globalom zagrevanju naučnici predviđaju da će do 2050 godine sa lica zemlje nestati mnoga ostrva. Na ovoj listi nalaze se i jedna od najlepših ostrva na svetu, Maldivi.
Ova grupacija ostrva u Indijskom okeanu je samo 1 metar iznad nivoa mora, a naučnici imaju strah da će do 2050. godine biti potpuno potopljena.
1990. godine je potrošeno 63 miliona dolara na izgradnju tampon zone koja nije rešila problem.
» Dodatni LINKOVI : ▪ Švedski Projekt Energetski Pozitivne Kuće ▪ Upotrebljiva Improvizacija Doktora Brauna? ▪ Posmatranje Prirodnih Pejzaža – Vizuelni Analgetik ▪ Solarni Paneli Na Autoputevima ▪ Korpa Za Recikliranje Otpada Sa Čitačem Bar-Koda ▪ Istorija Tamne Zemlje (Terra Preta)
|
EkoSpark.com |
||||||||||
