»
PREMIJERA OSMOZNE ENERGIJE U NORVEŠKOJ
Prva osmozna
elektrana u svetu počela je sa radom u blizini Osla, glavnog grada
Norveške a ceremoniji puštanja u pogon 24. novembra prisustvovala je
Norveška Krunska Princeza Mete-Marit. Ovo neobično postrojenje, 10
godina razvijano od strane državne energetske kompanije Statkraft,
proizvodiće električnu energiju konverzijom energije dobijene razlikom
koncentracije soli u rečnoj i morskoj vodi.
Primenom
revolucionarne tehnologije, slana i rečna voda će se cevima sprovoditi u
odvojene komore, fizički razdvojene veštačkom polupropustljivom
membranom. Molekuli soli u morskoj vodi potiskuju rečnu vodu kroz
membranu, uvećavajući pritisak na strani gde je morska voda što ima za
rezultat 120 metara visok vodopad koji može da pokreće turbine.
Teoretski, elektrane
bazirane na osmozi mogu biti podignute gde god se susreću morska i rečna
voda. Ovakva postrojenja ne proizvode buku i mogu biti integrisana u već
postojeće industrijske zone a izgledi su da će se ozbiljno raditi na
sve većoj primeni ovog energetskog resursa. Procene govore da je
globalni potencijal energije osmoze 1600 -1700 teravata godišnje, ili
polovina ukupne proizvodnje struje u EU!
»
KINESKA URBANA ŠUMA OD 70 SPRATOVA
Urban Forest je
naziv budućeg kineskog komercijalnog oblakodera od 70 spratova, svakog
drugačijeg od prethodnog, čiji neobičan oblik podseća na neku formu veštačke planine. Svaki sprat ima oblik jedinstvene apstraktne
krivulje, blago ekscentrične zbog postizanja utiska organske prirode
fasade. Centralno cilindrično jezgro ove strukture pruža stabilni
oslonac spratovima i prostor za smeštaj mehaničkih sistema i liftova.
Svaki sprat je
pokriven ogromnim prozorima koji se prostiru od poda do plafona što daje
mogućnost spektakularnog pogleda na pejzaž. Balkoni su ulepšani
zelenilom i cvećem, a tu su i bazeni, drveće i šetališta. Neki od
spratova pretvoreni su u prirodni otvoreni prostor dok su u drugim
kancelarije ili stambeni prostor. Zamisao projektanata je da svaki sprat
bude unikatni i odvojeni segment urbane šume, sa namerom da se ostvari
efektna fuzija prirode i urbanog metropolisa.
»
PRVE PROBE ELEKTRIČNOG MINIJA U AUSTRALIJI
Mini E je potpuno
električna verzija standardnog modela Mini, naslednika legendarnog Mini
Morisa koji se bori za kupce pod kišobranom moćnog BMW-a. U stanju je da
prevali oko 240 kilometara sa jednim punjenjem baterija u zavisnosti od
stila i uslova vožnje.
Pokreće ga
električni motor snage 150kW, a baterija je litijum-jonska. Performanse
nisu slabe obzirom da se radi o električnom pogonu:Mini E ubrzava od 0
do 100 km/h za 8.5 sekundi a razvija maksimalnu brzinu od 152km/h. Već
600 jedinica se ispituju na poligonima i putevima Velike Britanije, SAD
i Nemačke, a kreće se i sa testovima u Australiji da bi se utvrdilo kako
“električni mališa” podnosi teške terene u toj zemlji.
»
KOLAPS SLANE KAVERNE KOD KARLSBADA U NOVOM MEKSIKU
Pored autoputa U.S.
285 nalazi se od skoro žuta tabla koja obaveštava vozače da se 300
metara dalje nalazi veliki ponor, ali osim nje nema drugih dokaza da se
na jugoistoku Novog Meksika u SAD urušila gigantska kaverna koja bi lako
mogla da proguta deo pomenutog autoputa, a verovatno i crkvu, nekoliko
malih firmi i auto-kamp u gradiću Karlsbad!
Kaverna je nastala
pre više od tri decenije zbog vode koju su kompanije za eksploataciju
nafte upumpavale u slojeve soli duboke preko 120 metara i izvlačile
milione barela slanog rastvora, kao bi olakšali bušenje. Državna
regulaciona tela upozoravaju na opasnost od kolapsa kaverne, podsećajući
na slične događaje iz prethodne godine, kada su se iznenada urušile dve
bušotine severozapadno od Karlsbada.
Proteklih decenija
su se slični kolapsi dešavali u SAD, Kanadi i Evropi, međutim kod svih
ovih slučajeva radilo se o lokacijama udaljenim od naseljenih mesta.
Karlsbad, Novi Meksiko, bi međutim mogao da bude prvi grad koji je
nestao pod zemljom zbog kratkovide politike eksploatacije nafte.
»
GOOGLE KREIRA SOFTVER ZA POBOLJŠANJE PERFORMANSI
PLUG-IN HIBRIDNIH VOZILA
U svom kontinualnom
usponu, Google pored svih svojih drugih aktivnosti najavljuje i rad na
softveru koji bi pomogao potpunu integraciju hibridnih automobila u
javnu elektromrežu.
Novi softver bi
olakšao svim elektrosnabdevačima sveta adekvatnu distribuciju struje
potrebnu ovoj auto-tehnologiji, naročito u vreme “špica” tokom radnog
dana.
"Trenutno smo u
preliminarnoj radnoj fazi", rekao je za Rojters Den Rajher, Google-ov
direktor Inicijative za Klimatske Promene i Energetiku. "Započeli smo
rad na inteligentnom dopunjavanju električnih automobila i uspešnoj
integraciji velikog broja ovakvih vozila u javnu elektromrežu…
Na softverskom planu
radimo na pisanju kompjuterskih kodova kojima bi se upravljalo ovakvom
infrastrukturom za punjenje strujom”.
Pored razvoja ove
tehnologije Google radi na još nekoliko “zelenih” inicijativa kao što su
poboljšani solarni paneli, gasne turbine koje bi umesto na gas radile na
solarnu energiju, a ne treba posebno pominjati ekološki rad u okviru
Google Earth-a.
»
Dodatni
LINKOVI :
▪ Švedski
Projekt Energetski Pozitivne Kuće
▪ Upotrebljiva
Improvizacija Doktora Brauna?
▪ Jednostavnost
Klimatizacije Belom Bojom
▪ Škotska
I Energija Vode
▪ Masdar:
Grad Budućnosti
▪ Solarni
Paneli Na Autoputevima
▪ Korpa
Za
Recikliranje
Otpada
Sa
Čitačem
Bar-Koda
▪ Istorija
Tamne Zemlje (Terra Preta)
▪ Pirus
U Plug-in Verziji
|