1. Snaga vetra

I pored nekih mišljenja da je ovakav izvor energije nepouzdan, energija vetra ima potencijal da obezbedi više od 30 %  svetskih potreba za energijom.

Vetar nije konstantan ali onda kada ga ima oslobađa veliku količinu energije. Energetski sektori bi upravo zbog toga trebalo da efikasnije koriste njegovu snagu i fokusiraju se na razvoj efikasnije tehnologije za konverziju energije vetra. Tako bi energiju vetra mogli da koristimo ne samo lokalno već i da je distribuiramo udaljenim korisnicima; instaliranjem farmi vetra neki gradovi bi mogli samostalno  da obezbede potrebnu energiju a njenom distribucijom ostvare veće prihode.

2. Solarna energija

Sunce obezbeđuje i više nego dovoljno energije, možda čak i nekoliko puta više od ukupne svetske potrošnje. Mi još uvek ne koristimo efikasno njegovu energiju.

Tehnologija koja bi nam ovo omogućila još nije dovoljno razvijena. Solarni paneli u trenutnoj primeni su relativno neefikasni ali investiranjem u razvoj solarnih ćelija koje proizvode više energije imali bi modele koji su efikasniji i imaju manje troškove proizvodnje.

3. Snaga okeana

Plima, talasi i morske struje predstavljaju ogroman energetski potencijal i u tehnološkom pogledu izazov su generacijama koje dolaze. Možda će ovu energiju buduće generacije bolje iskoristiti od nas i tako smanjiti emisuju štetnih gasova. Jedno je ipak sigurno – ne smemo zaboraviti potencijal ove energije i moramo je efikasnije upotrebiti u budućnosti.

Ove godine se testiraju generatori energije koji poput plovka stoje na površini vode i u električnu energiju pretvaraju energiju talasa do 50 metara ispod površine. To su ujedno i prve svetske komercijalne turbine koje koriste energiju plime a dobijenu električnu energiju transportuju u energetsku mrežu Velike Britanije.

4. Racionalnije grejanje

Gubljenje toplotne energije od proizvođača (gradskih toplana) do potrošača je uvek veliko. U nekim gradovima su gubici toplotne energije u procentima i do 40 %. Ipak izgleda da je jedini način da se izbegnu gubici i racionalnije iskoristi energija da se ‘’grejne stanice’’ postave u domovima.

Zato se danas sve više ulaže i investira u razvoj ‘’malih kućnih toplotnih stanica’’, koje će zagrevati domove i na taj način smanjiti transport toplotne energije.

Male kućne toplotne stanice (kotlovi i peći) efikasno proizvode toplotu kao i veliki generatori i pri tom štede energiju.

5. Štedljivije kuće

Poznato je da se do skoro nije vodilo računa o energetskoj efikasnosti prilikom izgradnje stanova i kuća. Upravo ta neefikasnost je osnovni problem jer je za zagrevanje takvih kuća potrebna dodatna energija čijom proizvodnjom se emituju štetni gasovi u atmosferi koji ubrzavaju klimatske promene i utiču na ubrzanje globalnog zagrevanja.

Umesto da se fokusiramo isključivo na izgradnju novih energetski efikasnijih stanova i kuća, treba paralelno primenjivati i eko-renoviranje starih stanova i kuća. Eko-renoviranje podrazumeva povećanje energetske efikasnosti stambenog prostora.

Nemačka je vodeća zemlja u svetu u kojoj se sprovodi eko-renoviranje. Poboljšane izolacije prozora i vrata, nove energetski efikasnije fasade i poboljšani sistemi ventilacije doveli su do uštede energije i preko 60 %, čime je ubrzano zagrevanje i smanjeno hlađenje radnog i životnog prostora.

Kućama i stanovima je sada potrebno upola manje energije a ujedno je i povećana brzina zagrevanja ovih prostora. Smanjenom potrošnjom energije smanjuju se i štetnih efekti usled njene proizvodnje.

Umesto da samo gradimo energetski efikasnije stanove, brži i jeftiniji način da smanjimo emisiju štetnih gasova je da gde god je moguće izvršimo eko-renoviranje radnog i životnog prostora.

6. Električni automobili

Električni automobili imaju još uvek lošu reputaciju a kritičari i ljubitelji sportskih automobila kao glavni nedostatak navode stil i brzinu električnih automobila. Ali i to se polako menja,  (»link )

Za sada najpoznatiji model električnog automobila je Tesla Roadster. Trenutna cena ovih modela nije mala ali treba dodati da cena svakodnevno pada a potražnja za ovim modelima postepeno raste jer se baterije kod ovih automobila kontinualno usavršavaju.

Nove i bolje baterije poboljšavaju ukupne performanse ovih automobila.

Ako dodatno uzmemo u obzir jeftiniju i čistiju eksploataciju, električni automobili će za kratko vreme zameniti automobile sa benzinskim i dizel motorima.

Najnovija istraživanja pokazuju da sve veći broj vozača širom Planete želi da vozi automobil koji ne zagađuje životnu sredinu.

7. Druga generacija biogoriva

Korišćenje i proizvodnja biogoriva se trenutno u svetu smatra lošom idejom.

Negativan stav pravda se rizikom od potencijalne mogućnosti da se proizvodnjom biogoriva unište šume i polja i da bi veća proizvodnja biogoriva dovela do nestašice hrane u svetu.

Zbog većeg profita poljoprivrede mnogih zemalja bi bile više bazirane na usevima koji su potrebni za proizvodnju biogoriva a ne za ishranu. Upravo na osnovu pomenutih projekcija druga generacija biogoriva je koncipirana na poljoprivrednom otpadu.

Primenom nove tehnologije sve ono što ne koristimo u toku pripreme hrane, sve ono što ne koristimo za proizvodnju hrane, sav otpad iz drvne industrije i sve ostale delove biljaka moguće je iskoristiti kao za proizvodnju biogoriva. Pored koristi od proizvodnje biogoriva, kod druge generacije biogoriva imamo i sekundarnu korist koja je izražena u smanjenju i efikasnom korišćenju poljoprivrednog otpada.

Upotrebom nove tehnologije koja izdvaja celulozu, otpad od drveta možemo pretvoriti u tečno gorivo. Zainteresovanost i investiranje mnogih kompanija u razvoj ove tehnologije pokazuje da je dan kada će ovakav način proizvodnje goriva biti realnost ne tako daleko kao što se čini.

Tržište nafte je trenutno najveće i najznačajnije na svetu jer se potrošnja goriva svakodnevno povećava. Stalni rast ovog tržišta uslovljava da se automatski i svi mogući supstituti uključe u ponudu što će uskoro dovesti do efikasnijeg menadžmenta u proizvodnji biogoriva, a proizvodnja biogoriva će tako usloviti i efikasnije korišćenje poljoprivrednog otpada.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrava Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

8. Zaustavljanje emisije ugljen-dioksida

Povećano korišćenje obnovljivih izvora energije direktno utiče na smanjenje korišćenja električne energije. Neophodno je da se pronađu efikasniji načini filtriranja i čuvanja ugljen-dioksida nastalog u elektranama što ujedno predstavlja i jedan od velikih izazova današnjeg društva.

Čovečanstvo treba da shvati da je ugljen-dioksid glavni uzrok mnogih problema koje danas imamo na planeti i da je značaj što hitnijeg rešavanja ovog problema veliki.

Neophodne su i prioritetne investicije u ovoj oblasti. One moraju biti usmerene u pravcu razvoja novih metoda i nove tehnologije koja bi smanjila i zaustavila dalju emisiju ugljen-dioksida u atmosferu. Sve države na svetu su pogođene ovim problemom i svaka gubi dosta novca zbog posledica nastalih usled emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Istraživanja na ovom polju dala bi rešenje mnogo ranije, uštedela bi puno novca i ranije sanirala mnoge probleme.

9. Biohemija – Biougalj

Po mnogim predviđanjima i analizama klimatske promene više ne možemo zaustaviti; najbolje i najefikasnije što možemo da učinimo je da usporimo klimatske promene tako što ćemo uticati na smanjenje emisije štetnih gasova koji dovode do klimatskih promena.

Nama su dakle neophodna, jeftina, jednostavna i brza rešenja, kojima bi morali da smanjimo emisiju štetnih gasova u atmosferu.

Ideja koja se vrlo često spominje je izdvajanje ugljenika koji se oslobađa prilikom spaljivanja poljoprivrednog otpada, sagorevanja uglja i u mnogih drugih procesa gde dolazi do značajnijeg emitovanja ugljenika u atmosferu i njegovo odlaganje ispod zemlje. Jedno od rešenja je i biougalj (eng. biochar) čije je dobijanje izuzetno stabilan proces i CO₂ može biti smešten i odložen ispod zemlje u trajanju od sto i više godina, bez rizika da se ugljenik ispusti i ponovo vrati u atomsferu.

10. Biogas peći

Bez obzira šta danas uradimo i kakve zakone imamo gotovo da je nemoguće da zaustavimo seču i dalje krčenje šuma. Šume seku i kompanije i pojedinci u najrazličitije svrhe i potrebe, jer šumski resursi predstavljaju osnovnu sirovinu za veliki broj proizvoda.

Pre dvadesetak godina bilo je nezamislivo da ćemo početi da plaćamo čitave organizacije i armiju ljudi kojoj će osnovni zadatak biti briga o zaštiti šuma i pošumljavanju određenih područja. Analize mnogih zemlja pokazale su da svi preduzeti koraci ipak nisu efikasni, za efikasnu borbu protiv klimatskih promena moramo da uradimo nešto više.

Konačno ili krajnje rešenje je da razvijemo tehnologiju koja će zameniti i smanjiti potrebu da sečemo šume što konkretno znači da ćemo morati da razvijemo nove proizvode, supstitute koji će zaštiti šumski resurs smanjenjem njegove eksploatacije. Jedan od takvih proizvoda jeste i peć na biogas, koja sagoreva metan oslobođen truljenjem organskog otpada. Ovako oslobođen metan završava u atmosferi i doprinosi njenom zagađenju tako da je njegova primena u ovoj tehnologiji pun pogodak.. Na ovom planu vodeća zemlja je Kina koja se dosledno zalaže za primenu tehnologije biogasa.

» POVEZANI TEKSTOVI :

▪      10 Praktičnih Saveta Za Vas Sopstveni Ekološki Doprinos

▪      Pretvori I Svoj Krov U Izvor…

▪      Neobični Rezultati Globalnog Zagrevanja

▪      U Rekama Se Odavno Kupamo Na Sopstveni Rizik

▪      Moguće Posledice Klimatskih Promena

▪      Deset Načina Da Se Spreči Degradacija Planete

EkoSpark.com