» Veliki Koralni Greben bi mogao da nestane kroz 20 godina

Veliki Koralni Greben će biti toliko ugrožen sve toplijim okeanom da će već kroz 20 godina postati neprepoznatljiv. Čarli Veron, jedan od vodećih australijskih eksperata za život u okeanu kaže bez okolišanja: “Nema izlaza, nema opcija. Velikom Koralnom Grebenu će biti kraj kroz 20 godina.” Po njegovom mišljenju, jednom kada nivo ugljen-dioksida dostigne nivo predviđen za period između 2030. i 2060. godine, svi koralni grebeni sveta biće osuđeni na nestanak. “Oni bi tako bili prvi globalni ekosistem u svetu osuđen na kolaps. Imam podršku od svakog istraživača koralnih grebena i svih naučno-istraživačkih organizacija. Razgovarao sam sa svima. Ovo je kritično. Ovo je realnost. To je proces koji se upravo sada dešava.”

» Amazonske kišne šume će verovatno postati pustinja

Amazoniju karakterišu najveće tropske kišne šume na svetu koje vrve od miliona živih vrsta a zadržavaju i petinu globalnih slatkovodnih zaliha. Na žalost, globalno zagrevanje i krčenje šuma menjaju ulogu ovih šuma u procesu apsorpcije ugljenika, pretvarajući 30-60% tropskih kišnih šuma u suve savane. Projekcije ukazuju da bi ove šume mogle potpuno da nestanu već do 2050. godine.

» Sahara postaje sve zelenija

Naučnici su uočili prve signale “ozelenjavanja” pustinje Sahara i područja koja je okružuju usled uvećanja kišnih padavina. Ukoliko bi se ovakvo stanje održalo, kiše bi mogle da revitalizuju teritorije opustošene sušama, omogućavajući više obradivih površina poljoprivrednim zajednicama. Trend smanjenja pustinja potvrđen je i predviđanjima da će se klimatski uslovi izjednačiti sa onima koji su pre nekih 12 000. godina pretvorili Saharu u bujnu savanu.

» Uragani će verovatno biti razorniji i od Katrine

Još uvek nije utvrđeno da li je uragan Katrina direktno vezan za globalno zagrevanje, međutim postoje indicije da će neželjene klimatske promene usloviti sve više uragana Kategorije 5 što je zastrašujuće, imajući u vidu da je Katrina bila uragan Kategorije 4 kada je opustošila američku saveznu državu Luizijanu. Snaga uragana u velikoj meri zavisi od toplote morske vode, zbog čega mnogi prognostički modeli pokazuju da će budući uragani biti još razorniji kako budu rasle temperature morske površine. Još jedan od faktora koji će buduće uragane učiniti katastrofalnim je i podizanje nivoa svetskih mora usled globalnog zagrevanja, što će dovoditi do velikih poplava u priobaljima.

» London će možda nestati pod vodom do 2100. godine

Globalno zagrevanje nije pretnja samo grebenima i ostrvima male nadmorske visine. U stvari,  najugroženija su prostrana urbana područja koja bi mogla da u budućnosti budu pod vodom, što bi bila posledica promene nivoa mora uzrokovane globalnim zagrevanjem, tako da bi katastrofalne poplave u budućnosti uništile obalske gradove. Desetine velikih gradova, kao što su London i Njujork, mogle bi da do kraja veka budu potpuno poplavljene, što postaje sve realnija opasnost jer istraživanja sugerišu da globalno zagrevanje podiže nivo mora i okeana brže nego što se prethodno mislilo. London je jedna od najvećih svetskih metropola koja spada u najugroženije od ovakve vrste plavljenja, a film “Poplava” iz 2007. godine doneo je zastrašujuće vizije ovog grada pod vodom. Naučnici navode da bi London mogao da bude pod vodom već u narednih sto godina.

» Veličina životinja će se smanjiti

Toplija klima bi pored svega mogla da donese prednost manjim životinjskim vrstama u odnosu na one veće. Istraživanje bazirano na analizi telesne mase ribe, planktona i bakterija koje je sprovedeno u evropskim ekosistemima je pokrenuto svega par nedelja nakon izveštaja stručnjaka da ovce na škotskim ostrvima gube na težini usled globalnog zagrevanja.

Nova naučna studija otkriva da su u proteklih 30 godina pojedine vrste životinja izgubile oko polovine nekadašnje telesne mase. Smanjenje telesne mase je treća univerzalna ekološka reakcija na globalno zagrevanje. Prethodno istraživanje sprovedeno nad ovcama pokazalo je da kraće i blaže zime znače i gubljenje potrebe da jagnjad maksimalno povećaju težinu kako bi preživela prvu godinu života. Primećeno je da se ovaj faktor javlja i kod riblje populacije. Pored toga, naučnici kažu da bi ova promena mogla da izmeni lanac ishrane što bi posebno ugrozilo predatore na njegovom vrhu.

» 2 000 ostrva Indonezije bi moglo da nestane

Najmanje 2 000 malih ostrvaca širom Indonežanskog arhipelaga bi mogla da nestanu do 2030. godine kao posledica nekontrolisane rudničke eksploatacije i drugih aktivnosti koje ugrožavaju životnu sredinu. Indoneija je već izgubila 24 od preko 17 500 ostrva.

» Globalno zagrevanje bi u budućnosti rasplamsalo terorizam

Globalno zagrevanje bi moglo da destabilizuje siromašne zemlje širom sveta, podstičući masovne migracije i stvarajući sve preduslove za širenje terorizma. Stanovništvo bi verovatno odlazilo iz destabilizovanih država što bi veliki broj ljudi okrenulo terorističkim aktivnostima. Životni uslovi pogoršani efektima klimatskih promena mogli bi da povećaju masu potencijalnih regruta za terorističke organizacije. Prema predsedavajućem američkog Nacionalnog Obaveštajnog Saveta, ekonomske izbeglice bi na napuštanje svojih domova i odlazak u emigraciju mogle da budu primorane i pogoršanim klimatskim uslovima. Ovo bi povećalo pritisak na zemlje u kojima bi ugroženo stanovništvo našlo utočište, od kojih većina nema ni resurse niti interes da prihvati klimatske izbeglice.

» Alpi bi mogli da se potpuno otope

Glečeri se povlače usled toplih, suvih zima i sve toplijih leta izazvanim globalnim otopljavanjem. Iako su snežne padavine tokom skijaške sezone 2008. – 2009. godine bile prilično obilne, uopšteno uzevši sve je manje snega proteklih godina na manjim nadmorskim visinama, a gubljenje glečera i otapanje permafrosta na višim nadmorskim visinama ima značajan uticaj na zimske turističke aktivnosti. Predviđa se da će glečeri na Alpima potpuno nestati između 2030. i 2050. godine. Italija i Švajcarska su donele odluku o iscrtavanju novih granica nakon što globalno zagrevanje otopi alpske glečere koji su ranije označavali liniju teritorijalnog ragraničenja između ove dve zemlje.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

» Maldivi će kroz jedan vek možda biti pod vodom

Najniža i najravnija država na svetu je zahvaćena erozijom obale i mogla bi da se nađe pod vodom ukoliko bi nivo mora i dalje nastavio da raste a ostrva postaju sve manja i manja. Ovo ekstremno predviđanje stanovništvu Maldiva ne daje optimizam, ne samo zbog smanjenog priliva turista zadivljenih belim plažama i toplim morem, već i zbog sopstvenih života koji će morati da se nastave na nekom drugom mestu ako se odigra najgori scenario. Naime, mnogi naučnici ovoj maloj zemlji u Indijskom Okeanu daju svega sto godina do njenog potpunog nestanka ispod talasa.

» POVEZANI TEKSTOVI :

▪      Deset Načina Da Se Spreči Degradacija Planete

▪      Istorija, učiteljica života...

▪      Naša Stvarnost Kroz Statistiku

▪      Neobični Rezultati Globalnog Zagrevanja

▪      10 Praktičnih Saveta Za Vas Sopstveni Ekološki Doprinos

EkoSpark.com