Tam-tamovi globalnog zagrevanja godinama odjekuju globalnim selom; rastuće temperature, otapanje polarnih ledenih kapa i porast nivoa svetskih mora su pojave od kojih se najviše strahuje. Pomenute pretnje, međutim, nisu jedine koje brinu naučnu javnost – već sada, promena klime je dovela do najblaže rečeno čudnih dešavanja u prirodi. Zato, dragi Zemljani, pripremite se za budućnost u kojoj će se možda živeti sa pobesnelim šumski požarima, 40 kilometara dugačkim ledenim bregovima, presušivanjem jezera, čudnim alergijama i bolestima na koje smo zaboravili.

» Nestanak Jezera Sa Karte

Čitavih 125 jezera na Arktiku je nestalo proteklih nekoliko decenija! Ovo samo dodatno ojačava teoriju teških posledica koje globalno zagrevanje ostavlja na polarne predele. Jezera nestaju, da, ali gde odlazi voda?

Naučnici su ustanovili da se najverovatnije radi o topljenju permafrosta, sloja večito zamrznute zemlje koja čini dno jezera. Zbog ovoga dolazi do prodiranja vode kroz tlo i isušivanje jezera. Voda iz polarnih jezera nestaje kao voda iz kade iz koje smo izvukli čep ali ovo ne treba nikoga da nasmeje, sa nestankom jezera nestaju i ekosistemi koji su zavisili od njih.

» Ranije Cvetanje

Dok se topljenje leda na Arktiku loše odražava na biljke i životinje na nižim nadmorskim visinama, ono istovremeno dovodi do promena u celokupnom biljnom svetu ovog dela planete. Biljke na Arktiku uglavnom ostaju zarobljene u ledu tokom većeg dela godine.

Danas, međutim, kada led počinje da se topi već sa ranim prolećem, biljke počinju da rastu ranije i brže nego što je to do sada bio slučaj.

Naučnici su u površinskim slojevima tla ustanovili prisustvo zelene boje, koja potiče od hlorofila koji se nalazi kod biljaka i učestvuje u fotosintezi, što govori da se poslednjih decenija na Arktiku odvija biološki bum.

» Migracije Na Veće Visine

Još od prvih godina prošlog veka primećeno je da nećete često nailaziti na miševe i veverice u divljini sem ako se ne zaputite ka vrhovima brda, ka većim nadmorskim visinama.

 Zoolozi su dokazali da su glodari i druge sitne životinjice počeli da se sele ka većim visinama, verovatno usled promena na njihovim prirodnim staništima koje su nastale zbog globalnog zagrevanja. Slične promene takođe prete životinjama koje žive u polarnom okruženju, kao što su polarni medvedi i polarne lisice, morski led na kome žive topi se i povlači ka severu.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

» Najjači Opstaju

Globalno zagrevanje izaziva i raniji dolazak proleća ali to neće značiti da će vrapci ranije da ulove svog prvog crvića. Kako cveće cveta ranije, ptice koje budu čekale svoje uobičajeno vreme migracije mogu potpuno da “zakasne na gozbu”.

Dakle, ovde dolazimo na polje genetike: ptice koje budu uspele da podese svoje “unutrašnje časovnike” i pokrenu svoju seobu ranije, imaju veće šanse da dobiju podmladak koji će preživeti i nastaviti da prenosi genetske informacije. Jasno je da bi ovo kao konačnu posledicu imalo potpunu, korenitu promenu genetskog profila cele jedne populacije.

» Veliko Topljenje

Nisu samo masivni glečeri širom planete počeli da se tope zbog globalnog zagrevanja, već i slojevi pomenutog permafrosta ispod same površine tla. Topljenje permafrosta izaziva i sleganje zemljišta, a obzirom da se ne dešava ravnomerno, dolazi do formiranja velikih udubljenja što ugrožava infrastrukturne elemente poput železničkih pruga, autoputeva i stambenih zona.

Destabilišući efekti otopljavanja permafrosta na većim visinama, na primer na planinama, mogu čak da dovedu do pojave klizišta i bujica blata.

Poslednja otkrića su još mračnijih vizija: velike su šanse da će otapanje permafrosta izazvati eksploziju epidemija arhaičnih bolesti kao što su velike boginje, jer će sa tundrama početi i da se otapaju posmrtni ostaci predaka davno umrlih od ovih bolesti. Jezivo, zar ne?

» Teške Alergije

Nije teško primetiti da svakog proleća sve više ljudi ima problema sa kijanjem i suznim očima kao posledicom prolećnih alergija. Veliki broj ekologa smatra da je globalno zagrevanje dobrim delom uzrok ovakvog stanja. Proteklih decenija se širom sveta uvećao broj ljudi koji pate od sezonskih alergija i astme.

Ne može se poreći da veliko zagađenje i  promene u načinu življenja stanovništvo čine osetljivijim na izazivače alergija u vazduhu, međutim, istraživanja su pokazala da povišen nivo ugljen-dioksida i veće temperature stimulišu ranije cvetanje biljaka i veću proizvodnju polena. Svi su izgledi da će sezone alergija trajati duže, pa ako imate nameru da uđete u privatni biznis a nemate ideju, razmislite o proizvodnji papirnih maramica. Ako ništa drugo, trebaće i vama.

» Veštački Sateliti Ubrzavaju

Glavni uzrok globalnog zagrevanja, ugljenik-dioksid, počeo je da se odražava i na svemir i to na prilično bizaran način. Vazduh u spoljnjim slojevima atmosfere je veoma tanak ali i to malo molekula vazduha stvara prilično veliki otpor kretanju satelita. Usled tog konstantnog faktora usporavanja potrebno je periodično paljenje motora i podizanje satelita nazad na odgovarajuću orbitu. Ali količina ugljen-dioksida je počela da se povećava i u spoljnjem atmosferskom sloju.

Situacija je veoma neobična: sa jedne strane, molekuli ugljen-dioksida u donjoj atmosferi oslobađaju energiju u vidu toplote nastale međusobnim kolizijama (to i čini vazduh toplijim) a sa druge strane retki molekuli u gornoj atmosferi se ređe sudaraju i imaju tendenciju izračivanja sopstvene energije što rashlađuje okolni vazduh. Sa više ugljen-dioksida u višim atmosferskim slojevima, dolazi i do intenzivnijeg hlađenja, samim tim i zbijanja vazduha. Konačna posledica: gornji slojevi atmosfere su još ređi a otpor vazduha u njima još slabiji. Sateliti ubrzavaju, dakle, i to počinje da brine.

» Podizanje Planina

Običan turista sa slušalicama u ušima ili alpinista na vezu verovatno neće primetiti ali nauka jeste: Alpi i drugi planinski venci postepeno rastu i to ceo jedan vek ako ne i duže.

Razlog – topljenje glečera na njima. Hiljadama godina, ogromna težina ovih ledenih masa je pritiskala planine izazivajući njihovu depresiju. Kako se glečeri tope, ova težina se smanjuje a planinske padine se podižu. Globalno zagrevanje je dodatno ubrzalo otapanje glečera tako da planine “rastu” još brže.

» Ruinirane Ruine

Širom naše planete, hramovi, arhaične naseobine i drugi artefakti stoje kao spomenici prošlih civilizacija, a do sada su nekako uspevali da izdrže test vremena.

Na žalost, već sada efekti globalnog zagrevanja bi mogli da im “dođu glave”. Podizanje nivoa mora i sve ekstremniji klimatski uslovi predstavljaju potencijal koji bi mogao da ošteti istorijske i arheološke lokalitete koje nije moguće zameniti ili reprodukovati.

Poplave su još jedna posledica globalnog zagrevanja, upravo poplave su nanele velika oštećenja Sukhotaju, 600 godina staroj drevnoj metropoli Tai Kraljevstva.

» “Podivljali” Šumski Požari

Globalno zagrevanje: otapa glečere, podiže nivo mora, generiše još jače uragane nego do sada…i širom sveta uzrokuje šumske požare većih razmera nego ikada!

Tokom proteklih decenija sve je više požara koji bukte divljinom, ne samo da zahvataju znatno veće površine u odnosu na ranija vremena već i vremenski traju znatno duže. Naučnici su ovu pojavu doveli u vezu sa većim prosečnim temperaturama i ranijim topljenjem snega.

Proleća dolaze ranije, sneg počinje da se topi ranije, šumska područja se isušuju ranije i takva ostaju duži period, postajući tako znatno zapaljivija.

» POVEZANI TEKSTOVI :

▪      Deset Načina Da Se Spreči Degradacija Planete

▪      Istorija, učiteljica života...

▪      Ekospark & Google

▪      Naša Stvarnost Kroz Statistiku

▪      Moguće Posledice Klimatskih Promena

▪      U Rekama Se Odavno Kupamo Na Sopstveni Rizik

▪      10 Praktičnih Saveta Za Vas Sopstveni Ekološki Doprinos

EkoSpark.com