EkoSpark.com/Blog/

Logično je – štampajte dvostrano i imate 50% više papira. Ali i pored ovog jednostavnog dobitka, vašim trudom sprečavate brojne posledice po životnu sredinu, štedite novac, kao i vreme jer ne morate da ga kupujete često. Pogledajte ostale korisne savete i jednostavne načine na koje doprinosite poboljšanju životne sredine.

Kako štampati dvostrano ako štampač nema tu opciju?

Dvostrana štampa ili double-sided printing ili duplex printing na engleskom, ili recto-verso na francuskom, je predviđena u većini savremenih štampača, čak i u onim koji nemaju opciju za automatsko dvostrano štampanje. Dovoljno je da pre štampe odete u “Properties” štampača i izaberete opciju za dvostrano štampanje. Zavisno od modela štampača, pokušajte da pretražite na internetu “model štampača” + “duplex print” i naći ćete uputstvo.

Pogledajte sledeći video klip koji prikazuje kako možete štampati na HP-ovim štampačima.

.

.

Znači, prvo štampate “even pages” (neparne br. stranica) pa onda vratite papir u štampač i štampate “odd pages” (parne br. stranica). Probajte nekoliko puta sa par papira na koje ćete označiti stranu pre štampanja, da bi utvrdili kako trebate da postavite papir.

Kako štampati dvostrano ako stampač ima duplex dodatak za dvostranu štampu?

Dovoljno je da odete u “properties” štampača pre štampe i izaberete opciju duplex ili double sided printing.

U Wordu 2010 imate već iz programa predviđeni meni koji vam dozvoljava da odredite dvostranu štampu. Kliknite prvo na opciju “Print” pa onda izaberite iz prvog dugmeta ispod imena štampača “Print on both sides” kao što je naznačeno ispod.

Zavisno od modela štampača, moći ćete takođe da odredite odmah iz Word-a u kom će smeru čitanja biti štampane strane (horizontalno ili vertikalno). Kao što vidite, i u wordu postoji opcija za ručno štampanje ukoliko vaš štampač ne poseduje duplex dodatak.

Koje su prednosti dvostrane štampe?

Sprečavate seču šuma Proizvodnja papira je porasla za 400% u zadnjih 40 godina i većina drveta koje (i ako) je zasađeno je topola, što doprinosi isčezavanju drugih tipova drveta.
Smanjujete količinu štetnih gasova Azot dioksid(NO2) , koji doprinosi stvaranju kiselih kiša, ugljen diokdis (CO2) koji doprinosi stvaranju efekta staklene bašte, i sumpor dioksid (SO2) koji zagađuje okolinu i sprečava rast biljaka, su gasovi koji se proizvode uporedo sa papirom, što zajedno sa isčezavanjem šuma doprinose dugoročnim i nepovratnim oštećenjem životne sredine.	preuzeto od: caufc.wordpress.com
Smanjujete količinu zagađenja vode Tečni otpad procesa proizvodnje papira doprinosi tkz. cvetanju vode zbog prisustva brojih organiskih materija.
Smanjujete količinu otpada Papir zauzima najveći deo otpada i kada štampate dvostrano smanjujete količinu koja posle toga završava na otpadu.

>

>

>

Evropska Unija je od 1. januara 2013, godine zabranila prodaju običnih sijalica koja su osvetljavale domove evropljana vise od jednog veka zbog njihove energetske ne-efikasnosti. Da bi održali trend sa evorpskim propisima, govorićemo o dva tipa sijalica - Kompaktna fluorescentna svjetiljka i LED sijalica koje mogu biti kupljene u Srbiji.

1) Kompaktne fluorescentne sijalice su napravljene od stakla u kojem je vakumirana živa i osiromašeni forsfor. Na osnovi sijalice se nalazi elektronske komponente, otpornici i tranzistori koji regulišu prolaz struje. Zahvaljujući ovakvoj konstrukciji, sijalice dostižu uštedu koja koristi 1/3 pa čak do 1/7 struje koju obične sijalice troše. Njihova spiralna forma može se uklopiti u svaki ambijent i u potpunosti su kompatibilni sa svim “grlima” plafonskih i podnih sijalica. (kliknite na fotografije za uvećanje)

Kako pronaći ispravnu osvetljenost u svećama? Pratite sledeću tabelu preuzetu sa sajta Energetske agencije SAD-a:

Napomena: da bi sijalice dostigle punu osvetljenost potrebno je oko 30 sekundi rada, u zavisnosti od proizvođača.

Da bi imali ideju koliko od prilike koštaju u Srbiji posetite sledeće linkove:

http://goo.gl/BeRu2 - 11W Philips

http://goo.gl/o7BoQ - 2 komada GE 20W

http://goo.gl/mPA0j - 11W GE

2. LED sijalice su izumi novije generacije i predstavljaju najbolje rešenje po pitanju potrošnje i uticaja na životnu sredinu.

Za razliku od bilo kojih drugih tipova sijalica, ne sadrže bilo kakav štetan gas ili živu kao kod fluorescentnih sijalica. Napravljene su od velikog broja dioda koje emituju svetlost, pa prema tome, imaju mnogo duži vek trajanja, i u slučaju da jedna ili mali broj dioda pregore, svetlo će nastaviti da radi.

	aaaaaaaaaaaaaaa  aaaaaaaaaaa      aaaaaaaaaaa aaaa
Philips je osvojio nagradu Uprave za energetiku SAD-a za ovu sijalicu koja sa samo 10W može da zameni običnu od 60W, a pri tom prosečan vek trajanja je 27 godina!			Ovaj grafikon izrađen od strane Evropske Komisije, pokazuje na najbolji način koliko je LED sijalica isplatljivija od drugih tipova

Pošto se radi o čvrstom osvetljenju (solid-state lightning), lampe i sijalice od LED-a su otpornije na fizičko oštećenje, nisu osetljive na temperaturu sobe (kao što je slučaj kod svih ostalih tipova sijalica), i proizvode veoma malu količinu toplote (oko 30 puta manje od obične sijalice), dok istovremeno troše mnogo manje struje.

Da bi imali ideju koliko od prilike koštaju u Srbiji posetite sledeće linkove:

http://goo.gl/XoZuk

http://goo.gl/QVn7p

http://goo.gl/DMSQI

(Napomena: informacije u ovom članku su informativnog karaktera i ne predstavljaju vid oglašavanja citiranih firmi/sajtova, niti se mogu koristiti radi određivanja opsega cena na tržistu)

.

Pristup čistoj pijaćoj vodi i sanitarnoj infrastrukturi je ljudsko pravo. Međutim milijarde ljudi širom sveta nemaju ta fundamentalna prava. Cilj Međunarodne Godine je povećanje svesti o izazovima sa kojima se vodovodi suočavaju nakon povećanja potražnje za pristupom od strane sve većeg broja stanovnika planete.

Godina će obeležiti istoriju uspešne saradnje koje su razne inicijative doprinele, kao i da identifikuje najveće probleme po pitanju edukacije, diplomatije, pograničnom upravljanju vodom, finansijske saradnje, državnim zakonima, i poveznosti sa Milenijumskim Ciljevima Razvoja (Millennium Development Goals).

Sledeća konferencija od biće održana u Zaragozi, Španiji od 8-10 januara, a nakon toga 11 februara u štabu UNESCO-a, dok će Svetski dan Vode biti održan 22 marta u agencijama UN-a u Hagu, Nju Jorku, kao i širom sveta.

Inicijativa je pripremila dosta materijala, medju kojima je i ovaj crtež za najmlađe koji ilustruje na koji način voda kruži u prirodi.

(da bi videli sliku u punoj dimenziji, kliknite desnim klikom i izaberite opciju otvori u novi tab/prozor)

.

Cilj organizacije je da uključi naulnike, inžinjere, preduzetnike i ne-vladine organizacije u razmatranje problema razvoja, privrede, siromaštva i rasta broja stanovnika. Generalni Sekretar Ujedinjenih Nacija Ban Ki-Mun je 24 septembra prošle godine otvorio mrežu Sustainable Development Solutions Network (SDSN) koja bi trebala da pronađe rešenja koja bi se primenjivala na globalnom nivou a sa ciljem postizanja održivog razvoja.

Ciljevi koji su navedeni na web sajtu su:

• Privredni razvoj i okončanje siromaštva
  • Odgovarajuća zarada, ishrana, sigurnost hrane, sveopšti pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, uključujući i sprečavanje izvesnih ne-zaraznih bolesti. Takođe, pristup razvoju od ranog detinjstva, odgovarajuće obrazovanje radi postizanja stručnih sposobnosti, pristup osnovnim uslugama vezanih za infrastrukturu kao što su na primer bezbedna voda i kanalizacija, održiva energija, i širokopojasna povezanost sa internetom.
• Uključenost društva
  • Da bi se osigurao održivi razvoj, privredna dobit mora ukljućiti celo društvo, kao i da podstiče kvalitete društvenog povezivanja – kulturu, poverenje, poštenje, volonterstvo i požrtvovanost  – i to putem potenciranja etičkih vrednosti društva i poštovanjem ljudskih prava svih osoba
• Održivost životne sredine
  • Od naročitog značaja je potreba za dizugljenisanjem privrede do 2050te godine. Pošto je privreda sveta u 80% slučaja zavisna od energije koja se proizvodi upotrebom čvrstog goriva, neophodno je da do 2050 bude postignut rezultat preobraženja izvora energije i industrijskog sistema koji ne samo da će odbaciti zafađujuće energente, već će pronaći načina da uskladišti i ukloni ugljen-dioksid koji se već proizveden.
• Vladavina prava i lična sigurnost
  • Državna i lokalne uprave moraju da izgrade sposobne organe i da teže ka održivom razvoju kroz odgovornost, jasne pokazatelje, i otvorenost prema svim članovima društva. Moraju da poštuju i sprovode vladavinu zakona kao i osnovna privredna i društvena prava. Države moraju da osmisle finansijske strategije i da obezbede neophodna sredstva i da pruže javna dobra koja su neophodna za održivi razvoj. Odluke javne politike moraju biti donešene u skladu sa naučnim dokazima.

Imajući u vidu da već postoje specijalizovane agencije UN-a za zaštitu zivotne sredine kao što je UNEPA, FAO, Svetska Meterološka Organizacija, postavlja se pitanje da li će nova organizacija biti u stanju da doprinese rešavanju mnogobrojnih problema što gorenavedene organizacije nisu uspele iz političkih ili finansijskih razloga.

.

Oglasne table, posteri, plakati, koje se svakodnevno menjaju imaju cilj da reklamiraju proizvod, ali nakon toga mogu i postati proizvod! Zahvaljujući inspirativnoj viziji firme Relan, oko 600.000 tona vinila godišnje je reciklirano u njihovim magacinima površine preko 1000 m2 u Minesoti u SAD-u.

Posteri od vinila su prvenstveno očišćeni i isečeni ručno ili putem mašina, nakon čega delovi tog materijala su sašiveni u gotove proizvode kao što su torbe raznih namena, futrole, privesci, novčanici itd. Imajući u vidu koliko truda odlazi u stvaranju reklamnih tabli, finalni proizvodi su zaista zanimljivog dizajna a njihvoa vrednost, se u SAD-u kreće od 10 do 50 dolara.

Pogledajte video snimak kako cela operacija funkcioniše:

.

Da li možete da zamislite nameštaj napravljen od kartonskih kutija? Zahvaljujući idejnom konceptu pod nazivom Fhrome mladog niškog dizajnera Igora Šabanovića, održivi razvoj će uskoro zakoračati u bibliotekama, čekaonicama, kafićima uz udobnost i estetiku koja je pri tom 100% obnovljiva.

Da bi se namestaj formirao od kartona potrebno je prikupiti 260-280 listova. Nakon toga svaki od njih se lepi obicnim lepkom i seče u formu koja je prikazana na slici. Tako dobijen oblik se prekrije najlonom koji ga čini vodootpornim i samim tim štiti kartone od vlage (što je posebno korisno za kafiće), i preko najlona običnim platnom u željenoj boji i dezenu. Na kraju dana, stolice mogu da se sklope oko stola, štedeći na prostoru za skladištenje i pospešujući izgled ambijenta. Pogledajte na slikama ispod kako izgleda proizvod “na papiru” i uživo.

Da li je ovaj dizajn do sada bio izložen?

Igor: Jeste, ovaj koncept je bio izložen na sajmu nameštaja u Milanu poznat kao “Salone dei mobili”.

Kako si došao na ideju da od kartona napraviš nameštaj?

Igor: Par nedelja pred početak sajma nameštaja u Milanu, bilo je potrebno da osmislim originalan koncept koji bi privukao pažnju posetilaca, ali sa ograničenim budžetom, ili bolje rečeno bez. Imajući u vidu da je karton, naročito zalepljen veoma otporan na deformacije kao i da ima veliku nosivost, jednostavno mi je palo na pamet da bi bilo moguće izvući bilo koje forme.

Koliko je vremena i truda bilo potrebno da bi se jedan komplet stolica i stola napravi?

Igor: Za komplet prikazan na slici je meni samom trebalo 7 dana, od toga 20h dnevnog rada. Bilo je potrebno puno truda jer sam konačno odobrenje dobio 7 dana pre otvaranja.

Da li je u tvom mišljenju reciklirajući materijal budućnost enterijera?

Igor: Da, svakako. U Evropskoj Uniji vec duže vreme postoji odlaganje i separacija materijala, tako da zahvaljujući dostupnosti tih materijala dizajneri mogu da realizuju svoju kreativnost.

Osim Fhrome, Igor je takođe zaslužan za još nekoliko zanimljivih ideja kao što je koncept tube za pastu za zube na dopunu, koja se može 100% iskoristiti i koja je takođe napravljena od reciklirajućeg materijala, polica za knjige sa ugradjenim stepenicama, novi koncept motorcikla, i nameštaj koji potpuno iskorišćava ograničeni prostor.

Više detalja o tim idejama možete videti na slikama ispod:

Igor Šabanović je rođen u Nišu, a trenutno završava magistarske studije u Firenci u Italiji. Za detalje oko njegovih dizajna i kako stupiti u kontakt sa njim, posetite njegov websajt na igo-designs.com

Air Well dishwasher  – Vazdušni bunar

Jednostavno rečeno, Dénes Janoch je koncepirao mašinu koja je ostvarenje naučne fantastike – mašina za suđe koja crpe vodu iz vazduha, pere sudje njom, a otpadna voda proizvodi električnu energiju za mašinu.

Pogledajte ostale fotografije ovog zanimljivog koncepta

Na ovoj slici se može videti proces koji u teoriji dozvoljava potpuno 100% nezavisnu mašinu koja ne samo da koristi ambijentalne resurse, vec je u mogucnosti i da proizvodi elektricnu energiju. Jedan korak bliže energetski potpuno nezavisnom domu.

Grass Lamp, R chair, Saturn clock, Tree bench, su samo neki od izuma koji pokušavaju da postignu sinergiju između dizajna i životne sredine, i koji su „made in Serbia“ od strane mladog industrijskog dizajnera Marka Vučkovića.

Ovom prilikom ćemo dobiti informacije iz prve ruke o nekim od tih dizajna koji su ekološki i estetski primamljivi.

Grass lamp

Reci nam o čemu se radi i koja je funkcija Grass lampe u sklopu enterijera? Marko:Grass lampa je zamišljena kao novi vid u oplemenjivanju prostora u kome živimo. Primarna funkcija kao svakoj lapmi je da osvetljava prostor a takodje uz pomoc Hydroponics svetiljki pospešuje rast trave ili bilo koje druge biljke koju želimo da uzgajamo. Koji materijali bi se koristio u proizvodnji ovog izuma? Da li će potrošnja električne energije ove lampe biti manja od običnih lampi? Marko: Planirano je da se koristi visoko kvalitetna plastika za bazu a Hydroponic svetiljke su poznate kao i mali potrošači električne energije, tako da smo zaokruzili priču sa očuvanjem životne sredine. Znam da ce neko da zameri i kaže da upotrebom plastike ne utičemo na poboljšanje životnog prostora ali isto tako odabirom baš tog materijala sprečavamo seču šuma, nikada ne mozete da pomirite jednu i drugu stranu nego uvek težiti da nađete neki pravi balans u svemu tome. Da li trava zahteva puno održavanja i koliko vremena bi bilo potrebno lampi da bi postigla svoj „zeleni potencijal“ kao na slici? Marko: Hydroponics sistem uzgajanja trave je pronađen još 1627 godine od strane Francis Bacon-a koji je ustanovio da biljke mogu da rastu i bez upotrebe zemljišta. Zemljište služi kao vaza prenosa hranjivih sastojaka u koren biljaka. Kasnijim istraživanjem ustanovljeno je da biljke mogu da rastu i u vodi ako ta voda sadrzi sve portebne minerale za njen rast. Istrazivanje je takodje dokazalo da takav uzgoj bilja je mnogo eketniji i ekonomičniiji, zato NASA i koristi hydroponic sistem za prehanu astronauta. Vreme rasta je isto kao kod obične trave

Tree bench

Tree bench je izuzetno zanimljiv izum koji bi mogao da pretvori bilo koje drvo u klupu za sedenje. Jel možeš da nam kažeš nešto više o ovom konceptu?   Marko: Ideja Tree bench je da spoji čoveka sa prirodom. Klupa je namenjana da se nalazi u urbanim sredinama kao što su veliki gradovi, ulice i svugde gde nedostaje prirodno bilje i zelenilo. Klupa je samo oklop koji obavija drvo tako da je korenje slobodno da raste i razvija se.

Primetio sam da si napisao da će kiša ulaziti kroz otvore i zalivati travu i drvo, što se bliži konceptu održivog razvoja. Da li bi ova klupa zahtevala bilo kakvo dodatno održavanje?

Marko: Ne, klupa ne zahteva veliko održavanje sem da se gornja površina na kojoj se sedi održava kao i sve klupe u gradu, usled vremenskih nepogoda moze da se isto tako zaprlja ali sistem je napravljen da se posle kise i snega voda ne zadrzava vec prolazi kroz otvore i samim tim zaliva drvo i travu.

Da li ima interesovanja među potencijalnim proizvođačima za realizaciju tvojih ideja?

Marko: Pošta Srbije je bila zainteresovana da postavi nekoliko Tree bench klupa ispred glavne zgrade u Takovskoj ulici ali je Ministarstvo kulture stavilo crveno svetlo jel bi se time ugrozila kulturna baština – u ovom slucaju kamena zgrada jer je koncept sasvim drugaciji od postojećeg rešenja.

Što se tice Grass lampe, trenutno saradjujem sa Yorb designom i planirano je da se malo izmeni koncept i da od ove godine krene u prozivodnju.

Imaš li u planu još koji dizajn koji je vezan za unapređivanje životne sredine, tj. ambijenta?

Marko: Trenutno radim na dizajnu unutrasnjeg mobilijara koji bi se nalazio po klubovima i kafićima a takođe sadrži jedan prirodni element, ali za sada nek ostane tajna dok se projekat ne završi

Važi, ali računam na eksluzivu Da li si imao prilike da učestvuješ na međunarodnim takmičenjima?

Marko: Da, od malih nogu učestvujem na razne likovne konkurse a sada na konkurse za dizajn. Kao mali dobijao sam prve nagrade za likovna resenja na temu Krv život znači, specijalnu nagradu Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, Nagradu za najbolji crtez u Berlinu pri Bosh fondaciji, Designanddesign nagradu za Grass lampu i Saturn sat, a prošle godine sam dobio i drugu nagradu na Mikseru: Pametni predmeti za svaki dan. Radovi su mi objavljivani u svetski priznatim magazinima za arhitektu i dizajn, ima me i na raznim sajtovima na skoro svim svetskim jezicima.

Od kada si počeo da se baviš dizajnom? Šta te je nateralo ka tome?

Marko: Dizajnom sam počeo da se bavim još u osnovnoj školi samo nisam bio svestan toga, oduvek sam voleo tehničko crtanje i da sve bude precizno i tačno, mozda me je tu dosta usmerila velika ljubav prema Leonardo Da Vinčijevim radom, sećam se da sam više puta iz biblioteke uzimao njegovu knjigu Traktat o slikarstu i pokusavao da naučim proračune senke, svetlosti i da postignem taj fini sfumato kao na njegovim slikama, kasnije kada sam upisao industrijski dizajn na Beogradskoj politehnici shvatio sam da je to ono šta ja želim da radim. Jer stvarati i praviti nešto što će masa ljudi koristiti je za mene predstavljalo izazov i inspiraciju.

Danas je jako tesko da vas neko zapazi u moru sjajnih umetnika, citiraću svoju profesorku Aleksandru Gligorijević sa fakulteta koja je govorila: Da bi bili danas uspesni, morate da budete najbolji. Možda bih ja tu dodao da isto tako se trudite da ostanete svoji i svim srcem radite to što volite jer samo tako možete da se bližite uspehu.

Inspirativne reči, nadam se da će mladi dizajneri da ih uzmu k srcu kada budu odlučivali o svojoj budućnosti. Zahvaljujem ti puno na vremenu i javi kada bude bilo novih dizajna.

Marko Vučković je rođen 1985. godine u Boru, trenutno živi i radi u Beogradu, a više informacija o njegovom dizajnu možete naći na njegovom web sajtu – www.markovuckovic.com

.

Južna Afrika je domaćin najvećeg svetskog skupa koji ima za cilj donošenje mera na globalnom nivou da bi se zaustavile ili usporile klimatske promene, i nakon dve nedelje pregovora, predstavnici iz 190 zemalja sveta danas su postigli prve rezultate.

Nakon neuspelog samita u Kopenhagenu 2009. godine, nade za dugotrajnim rešenjem problema klimatskih promena, pod okriljem Ujedinjenih Nacija i međunarodnog prava, su postale sve manje i manje. Sa jedne strane, velike zemlje, koje ujedno najviše utiču na životnu sredinu svojom privredom i potrošnjom, nisu bile spremne da se pravno vežu za međunarodne standarde koji bi od njih zahtevali da smanje širenje sopstvene privrede ili da investiraju u manje štetne načine proizvodnje. Sa druge strane, Ujedinjene Nacije, kao jedina međunarodna organizacija tog tipa, još uvek nije u mogućnosti da nametne promenu nad suverenim državama, ukoliko se one same ne slažu sa tom promenom.

Šta je zapravo dogovoreno?

Ukratko: produžetak važnosti Kjoto Protokola, uspostavljanje Zelenog Fonda za Klimu (Green Climate Fund), radni plan organizacije za iduću godinu, i rok svim zemljama sveta za usvajanje mera za smanjenje gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“ (Greenhouse gas) do 2015. godine,  dok bi njihova primena bila merodavna počevši od 2020. godine.

Zeleni Fond za Klimu

Zeleni Fond za Klimu je namenjen zemljama u razvoju koje ne mogu da finansiraju adaptaciju svoje privrede (i unutar nje, industrije) da bi sprečili globalno zagrevanje i smanjili efekat staklene bašte. Kako izveštava kanadski National Post, pozivajući se na Reuters, siromašne zemlje imaju ogromna dugovanja prema međunarodnim finansijskim institucijama i nisu u stanju da proprate dugoročne investicije. Konferencija u Durbanu je napravila pomak ka uspostavljanju Zelenog Fonda iz kojeg će se zemljama u razvoju prebacivati sredstva od oko 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ali nije još uvek jasno na koji način će novac biti prikupljen niti kuda će završiti. Financial Times je izvestio da su SAD, S. Arabija i Venecuela bila protiv uspostavljanja Fonda pre početka konferencije, i da bi njegova veličina bila dva puta veća od Svetske Banke (organizacije koja je viđena od strane drugih država kao zastupnik SAD-ove politike).

Aktivisti nezadovoljni napretkom

Kako piše britanski Guardian, naučnici i NVO smatraju da klimatske promene iziskuju hitna rešenja i usvajanje mera koje bi se primenile do roka usvajanja Konvencije o klimatskim promenama 2020. godine, i da do tada bi Zemlja pretrpela povećanje temperature za čak 2 stepena ukoliko države ne preduzmu drastičnije mere ka smanjenju zagađivanja.

Trenutna ograničenja koja su postavljena za razvijene i zemlje u razvoju nisu adekvatna i ukoliko ne budu forsirana, najsiromašnije zemlje će biti najteže pogođene posledicama. Imajući u vidu da milioni ljudi se suočavaju sa problemima u životnoj sredini širom sveta, zemlje kao što je SAD koje najviše doprinose zagađenju bi trebalo da budu one koje se najviše zalažu za rešavanje klimatskih problema.

Politika pre klime?

Kako izveštava Guardian, Evropska Unija je nastupila kao kompaktan blok zemalja i da je prihvatanje odluke konferencije od strane zemalja u razvoju zavisilo od toga da li će EU nastaviti da se pridržava Kjoto Protokola, i ona je jedini blok zemalja koji se obavezao na poštovanje Protokola. Japan, Rusija i Kanada su sve do jedne odbile da to urade, dok SAD nikada nije ni ratifikovao Protokol.

SAD je bio viđen od strane drugih zemalja kao smetnja Durbanskoj konferenciji, i koncentrisao se na uslovljavanju drugih privreda kao što je Kina da smanji svoje zagađenje bez da je na kraju bilo jasno da li će te zemlje dobiti finansijsku ili tehnološku pomoć ili ne, piše Los Angeles Times.

.

Sve u svemu, prvi korak, prihvatanje od strane 190 zemalja koncepta da se sačini merodavni dokument koji će obavezati države na smanjenje zagađivanja životne sredine, je napravljen. Države imaju rok da u naredne tri godine usaglase konvenciju o klimatskim promenama i jedino ostaje pitanje da li će Ujedinjene Nacije uspeti da ispoštuju taj rok, i naravno hoće li životna sredina izdržati još jedno odlaganje usvajanja konkretnih mera.

.