Eksplozija nuklearnog reaktora 26. aprila 1986. godine u Černobilu prilikom koje je došlo do emisije radiaktivnog materijala u atmosferu i danas ugrožava životinjske populacije u Ukrajini, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja.

Studija objavljena u poslednjem izdanju engleskog Royal Society Biology Letters, predstavlja najsveobuhvatnije podatke ikada prikupljene o brojnosti životinja na području nuklearne elektrane Černobil i njene okoline.

Reč "brojnost" je relativna u ovom slučaju pošto je prema rečima dvojice naučnika, Andersa Mollera i Timothy Mousseau-a nedvosmisleno utvrđeno da su populacije insekata, ptica i drugih životinja drastično smanjene u prve dve decenije nakon nuklearne katastrofe.

"Hronična, produžena izloženost malim dozama radijacije je po svemu sudeći glavni uzročnik." kaže Mousseau, direktor Inicijative za istraživanje Černobila (Research Initiative) sa Univerziteta u Južnoj Karolini.

Tokom tri godine, istraživači su vršili merenja populacija beskičmenjaka na više od 700 lokaliteta u blizini Černobila. Na svakoj lokaciji oni su beležili nivoe radioaktivnog zračenja pomoću Gajgerovih brojača i snimcima terena iz vazduha. Oni su takođe brojali jedinke bumbara, leptira, skakavaca, vilinih konjica i broj paukovih mreža.

Najnovije istraživanje pokazuje da su insektima, pticama i drugim životinjskim vrstama populacije drastično opale u decenijama nakon nuklearne katastrofe. Životinje takođe pokazuju posledice mutacija prouzrokovanih dugotrajnom izloženošću povećanoj radijaciji.

"Naš prethodni rad na temu populacije ptica u Černobilu je prethodio i inspirisao novo istraživanje nad populacijom insekata" objašnjava Mousseau. "Dok smo prikupljali podatke o pticama, primetili smo da su i populacije skakavaca opale. Rod voća je takođe značajno smanjen a čak i kada smo prolazili šumom primetili smo neuobičajeno malo paukovih mreža."

Sprovodeći ovu najnoviju studiju, istraživači su pratili faktore koji inače umanjuju brojnost populacije, kao što su tip zemljišta, tip terena, visina vegetacije itd. Otkrili su da obilje životnih vrsta opada sa povećanjem nivoa radioaktivnosti.

"Radijacija nije bila povišena samo oko nuklearne elektrane. Usled faktora kao što je pravac vetra, nuklearna eksplozija je oslobodila radijaciju u prilično tačkastom šablonu, pa su tako pored područja oko same elektrane, manja područja sa visokom radijacijom rasuta i u širem prečniku, na velikoj udaljenosti od reaktora" podseća Mousseau.

Naučnici trenutno analiziraju populacije vukova, lisica, zečeva, veverica i drugih životinjskih vrsta.  Oni još uvek nisu spremni da objave sve rezultate ali studija o populacijama insekata i njihove prethodne studije o populacijama ptica ukazuju da su mnoge vrste ili nestale ili je značajno opala njihova brojnost u regiji Černobila.

"Vrste ptica jarkih boja i ptice selice su po svemu sudeći veoma osetljive na čestice radioaktivnog zagađenja" dodaje Mousseau.

Za sada su očigledna dva procesa koja uzrokuju opadanje brojnosti životinja u Ukrajini.

Prvi je da se radijacija verovatno akumulira u određenim vrstama tokom više generacija, kroz unošenje kontaminirane prašine, vode i hrane. Drugi uzrok pokazuje da kako jednoj vrsti životinja ili insekata opada brojnost, druga vrsta može da zauzme njeno mesto u ekosistemu. Zatim se toj novoj vrsti koja je zauzela mesto prethodne, takođe može desiti kontaminacija i smanjivanje životnog veka. Rezultat je da se ekosistem u Černobilu nikada nije oporavio i da ostaje značajno poremećen, kako ukazuju svi podaci ove studije.

Ovi podaci se dosta razlikuju od podataka objavljenih od strane istraživača Univerziteta Moldavije samo deceniju nakon incidenta.

U to vreme, Cham Dallas, (koji je sada upravnik Zdravstvenog i organizacionog odeljenja Univerziteta u Moldaviji), kaže da kada bi držao Gajgerov brojač iznad glodara, čuo bi kako se uobičajen zvuk signala ovog aparata (u zavisnosti od intenziteta zračenja) pretvara u neverovatnu buku zbog učestalosti signala. "Inače ne biste takvoj životinji dali šansu da preživi ali eto, one preživljavaju" rekao je tada Dallas.

On i njegovi saradnici su otkrili da su populacije životinja doživele izvesnu promenu. Međutim on i dalje ne želi da upotrebljava reč  "oštećenje " iz razloga što naučnici nisu pronašli deformisane životinje. Bukvalno ni jednu. Mousseau i Moller su od tada zabeležili velike mutacije kod mnogih vrsta ptica, biljaka i životinja, kao i kod ljudi.

Deca koja žive u blizini nuklearne elektrane su i dalje pod nadzorom, pošto je veliki broj oboleo od raka tiroidne žlezde u periodu odmah nakon nuklearne katastrofe. Skorije analize pokazuju značajne negativne posledice na krvne ćelije kod lokalne dece.

"Realnost je da se nesreće dešavaju i da je za očekivati da će se u budućnosti pre ili kasnije ponovo dogoditi nešto slično" upozorava Mousseau. "Čovečanstvo se takođe suočava sa opasnošću nuklearnog terorizma tako da se nadam da će naše istraživanje razjasniti dugotrajne posledice izlaganja radijaciji."

Merenje na 400 metara udaljenosti od reaktora  (rezultat na slici).

Prosečan nivo zračenja kod ne ozračenih područija je 0.010 rt/m2″. Maksimalno dozvoljen nivo zračenja je 2 rt/m2″