» Nuklearna Energija

Normalno funkcionisanje nuklearnih elektrana ne proizvodi direktno zagađenje životne sredine. Međutim, problemi nastaju kod skladištenja i odlaganja radioaktivnog otpada. Takođe, opasnost od havarija poput one u Černobilu, koje imaju za posledicu ekološku katastrofu ogromnih razmera, stvaraju strah koji je uvek prisutan kod građana i ovakav način proizvodnje energije čini krajne nepopularnim u javnosti.

Pored odlaganja radioaktivnog otpada za koje još ne postoji potpuno adekvatno rešenje, veliki problem su i sami nuklearni reaktori čiji je vek upotrebe ograničen.

» OPASNOSTI VEZANE ZA NUKLEARNU ENERGIJU

Postoje dva razloga strahovanja javnosti od primene nuklearne energije u elektrosistemima širom sveta a to su upravo dve njene najbitnije karakteristike. Prva je visok nivo radioaktivnosti prisutan u pojedinim fazama nuklearnog ciklusa, uključujući i odlaganje nuklearnog otpada. Druga karakteristika nuklearne energije koja zabrinjava građanstvo je činjenica da se uranijum-235 i plutonijum-239 koriste ne samo kao gorivo u nuklearnim reaktorima elektrana već i kao neophodan materijal za proizvodnju nuklearnog naoružanja.

Nekadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je 1953. godine objavio početak programa “Atomi za Mir”. Ovaj program je predstavljen kao vizija budućnosti sa obiljem jeftine energije. Komunalne kompanije su očekivale da će nuklearna energija zameniti eksploataciju neobnovljivih zaliha fosilnih goriva i time smanjiti krajnju cenu električne energije. Grupacije zabrinute za konzervaciju prirodnih resursa nadale su se smanjenju zagađenja vazduha i okončanju uništavanja prirodnih pejzaža površinskim rudničkim kopovima. Javnost je uopšteno sa odobravanjem gledala na ovaj novi energetski izvor, smatrajući da će program “Atomi za Mir” realizovati očekivanja o korišćenju nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe.

Sa stišavanjem prvobitne euforije počele su i prve manifestacije rezervi u pogledu nuklearne energije, koje su porasle sa pridavanjem više pažnje problematici bezbednosti rada nuklearnih reaktora kao i ubrzanoj trci u nuklearnom naoružavanju. U SAD i razvijenim zemljama Evrope pojavile su se mnoge grupe koje su se protivile korišćenju nuklearne energije. Pored toga, visoki troškovi izgradnje, stroga građevinska i operativna regulativa kao i visoki troškovi odlaganja nuklearnog otpada učinili su nuklearke znatno skupljim u odnosu na elektrane koje za rad koriste fosilna goriva. U nekim industrijalizovanim zemljama, nuklearna energetika se našla pod velikim pritiskom smanjenja operativnih troškova i uvećanja cenovne konkurentnosti. Pored toga, neke zemlje su počele da rade na postepenom zatvaranju svih postojećih nuklearnih elektrana.

Na kraju prošlog veka, mnogi svetski eksperti videli su Aziju kao jedino moguće područje porasta primene nuklearne energije. Pred kraj devedesetih, Kina, Japan, Južna Koreja i Tajvan su imali nuklearne elektrane u izgradnji. Na drugoj strani, mnoge zemlje Evrope su se okrenule ublažavanju ili preusmeravanju sopstvenih doktrina u ovom delu energetskog sektora. Tako je Švedska izrazila odlučnost u postepenom gašenju svih svojih nuklearnih reaktora do 2010. godine, a Francuska je već prekinula izgradnju nekoliko planiranih elektrana i razmatra zamenu dotrajalih nuklearnih postrojenja ekološki bezbednijim elektranama na fosilna goriva. Nemačka vlada je još 1998. godine najavila da će postepeno izbaciti iz eksploatacije sve svoje nuklearne reaktore, dok u SAD još od 1978. godine nije raspisan nijedan tender za izgradnju nuklearne elektrane.

1996. godine, 21,9 procenata električne energije u SAD bilo je proizvedeno nuklearnom energijom. Već 1998. godine taj procenat je bio smanjen na 20%. Obzirom na prestanak izgradnje nuklearki u SAD, ovaj procenat bi trebao da se smanjuje sa isticanjem resursa i gašenjem pojedinačnih nuklearnih reaktora. Iste ove godine “Komonvelt Edison”, najveći privatni vlasnik i operator nuklearnih elektrana u Americi imao je svega 12 operativnih nuklearki angažovanih u radu elektrosistema. Industrijski eksperti naglašavaju ekonomske, bezbednosne i operativne probleme kao osnovne razloge za postepeno gašenje nuklearki.