Opšte stručno mišljenje je da za sada nema straha da će se na teritoriji Republike Srbije osetiti neke značajnije posledice havarija u nuklearnim elektranama u Japanu. Naša udaljenost od Japana čini nas bezbednim od ove vrste opasnosti.

U našoj zemlji već dugo postoji tehnička osposobljenost da se registruje povećana radijacija. Od Japana smo udaljeni više od 10.000 kilometara i to u ovom trenutku predstavlja glavni razlog naše bezbednosti. Ni trenutno stanje a čak ni najopasniji mogući ishod u našoj zemlji nebi bio alarmatan što se tiče opasnosti od radijacije.

Tehnička havarija nuklearki u Japanu je pre svega posledica velike prirodne katastrofe. Čak ni Japan, sa hiljadu godina dugom ,,tradicijom“ zemljotresa, nije ovo mogao predvideti.

Nakon najsnažnijeg potresa u istoriji Japana, desio se i najrazorniji cunami. Nuklearna elektrana Fukušima je izdržala zemljotres, sva tri reaktora koji su radila su automatski zaustavljena. Ostala tri su već bila van pogona zbog servisa.  Sat vremena nakon zemljotresa elektrana se hladila, rezervni sistemi su funkcionisali, iako je došlo do prekida struje. Onda je stigao cunami visok čak 10 metara, dok je elektrana projektovana da izdrži talase visine šest i po metara. Posle toga otkazale su poplavljene pumpe za hlađenje reaktora. Usledile su eksplozije vodonika, koji se zato što je lakši od vazduha nagomilavao pri vrhu zgrade.

Eksplozije same po sebi nisu bile toliko opasne ali su ukazivale na pregrejavanje reaktora. Vodonik se nagomilava tek kada dođe do nekontrolisanog pregrejavanja. Tako je nastao novi i najveći problem - hlađenje reaktora.

Kako se elektrana nalazi uz morsku obalu, Japanci su morskom vodom počeli da hlade direktno jezgro reaktora, što je krajnja mera i pokazuje koliko je situacija ozbiljna.

Upotreba morske vode za direktno hlađenje jezgra reaktora je riskantan potez jer nečista voda brzo blokira sisteme kontrole, upravljanja, monitoringa, merne instrumente, ventile...

Možemo li akcident u Fukušimi uporediti sa Černobilom

Iako je neizbežno poređenje sa katastrofom u Černobilu, nema prevlikih sličnostii, osim što su u oba slučaja u pitanju nuklearne reakcije.

Reaktori u Japanu i uopšte svi reaktori u nuklearnim elektranama na Zapadu, obezbeđeni su takozvanom zaštitnom strukturom.

To je zaštitna zgrada od debelog armiranog betona koja služi da u slučaju havarije zadrži radioaktivnost ili bar njen veći deo unutar objekta.

Ako u Japanu kojim slučajem dođe do curenja radioaktivnosti, ne može se porediti sa onom koja je emitovana u Černobilu, jer ta nuklearna elektrana nije imala takav zaštitni omot. Tamo je reaktor, praktično, posle zapaljenja ceo slobodno izgoreo u vazduh.

Druga stvar po kojoj se akcidenti razlikuju je grafit. Današnji reaktori ga ne koriste a u Černobilu ga je bilo stotinak tona. Burno je sagorevao i na taj način pospešio emitovanje radioaktivnih izotopa.

Može se zaključiti da su havarije u Černobilu i Japanu neuporedive. Zato se u Japanu ne očekuje havarija Černobilskih razmera a konačan efekat biće poznat za par nedelja. Žrtve ove kataklizme se mere desetinama hiljada, milion ljudi je ostalo bez svojih kuća. Ono sa čim se danas suočava Japan, stavlja u senku, moguće dugoročne ekonomske posledice po ostatak sveta.

Između ostalog, havarija u Fukušimi ,,probudiće“ protivnike nuklearne energije. Sigurno je da će neke stare nuklearne elektrane u Evropi biti zatvorene a dosta će ih biti zaustavljeno radi provera. Kako su one veliki izvori energije suočićemo neminovno sa smanjenjem proizvodnje i novim poskupljenjem struje.