» Nuklearni otpad

Poslednja faza nuklearnog ciklusa, odlaganje nuklearnog otpada, bilo je i ostalo najkontroverznije pitanje. Suštinski problem ovde ne predstavlja trenutna opasnost već opasnost po buduće generacije. Nuklearni otpad uglavnom ostaje radioaktivan hiljadama godina, duže od bilo koje ljudske institucije.

Tehnologija skladištenja nuklearnog otpada sa ciljem smanjenja opasnosti od zračenja je relativno jednostavna. Problem leži u adekvatnom uverenju da su buduće generacije zaštićene od štetnih posledica i donošenju političkih odluka kako i gde izvršiti odlaganje nuklearnog otpada. Trajno ali potencijalno povratno skladištenje u dubokim i stabilnim geološkim formacijama čini se kao najbolje rešenje. 1988. godine vlada SAD je izabrala jedan planinski deo pustinje Nevada sa debelim slojem vulkanskih stena kao prvo trajno podzemno skladište nuklearnog otpada u Americi, gde će moći da se deponuje preko 36 290 metričkih tona nuklearnog otpada. Međutim, vladine studije vezane za ovaj program su prolongirane usled protivljenja građana Nevade i nepouzdanih podataka o bezbednosti ovog podzemnog skladišta u slučaju jakih zemljotresa ili drugih opasnosti. Tako je, na primer, geološka studija Departmana za Energiju pronašla vodu u nekoliko uzoraka minerala uzetih na planinskom vencu Juka u blizini lokacije skladišta. Prisustvo vode u ovim uzorcima sugeriše da se voda prvobitno podigla u više nivoe kroz pukotine u zemlji a onda povukla u dublje slojeve. Obzirom da bi ovakva pojava mogla da ugrozi bezbednost ovog podzemnog skladišta za nuklearni otpad, nadležne institucije su uložile značajna finansijska sredstva u proučavanje ovog fenomena.