|
Projekt proizvodnje pamuka
1918. godine odlučeno je da se preusmere dve reke, koje se
ulivaju u Aralsko jezero, Amu Darija na jugu i Sir Darija na severu, u
područije pustinje, kako bi se u tom području uzgajale žitarice,
lubenice, riža i pamuk.
To je bio projekt bivšeg Sovjetskog Saveza, da se u pustinji
uzgaja pamuk, u to vreme u trgovini poznat pod imenom ‘’belo zlato’’.
Zbog odlične cene i velike potražnje planirano je da pamuk postane
najveći izvozni proizvod u državi.
Takav plan je na
kraju i ostvaren i tako je danas Uzbekistan najveći izvoznik pamuka.
Irigacijski kanali su počeli brzo i masovno da se grade
početkom 1940. godine. Mnogi kanali su nažalost izgrađeni jako loše što
je dovelo do velih gubitka vode, jer su je kanali propuštali.
Najveći kanal u Aziji, Kuarakum Kanal, koristio je 75 %
ukupne vode, a imao je gubitke skoro 30 %. Mnogim poboljšanjima danas su
ti gubici smanjeni na 12 %.
Do 1960. godine, otprilike od 20 do 60 kubnih kilometara vode
oticalo u zemlju umesto u jezero.
To je dovelo do toga
da Aralsko jezero počne da se smanjuje čak 20 cm godišnje, kasnije 50 do
60 cm, a pred sam kraj 80 do 90 cm godišnje.
Trenutna
situacija
Površina jezera smanjila se za 60
%,
a količina vode čak 80 %. Tako je jezero četvrto po
veličini u svetu otišlo na osmo mesto.
Količina vode koju je jezero izgubilo svela se na količinu
vode koja bi u potpunosti presušila jezero Ontario
ili Erie.
Količina saliniteta sa 10g/l popela sa na 45g/l.
Ekosistem jezera i delta reka gotovo su u potpunosti
uništeni zbog prevelikog saliniteta.
Povučeno jazero ostavilo je za sobom veliko područje slane
pustinje i područje visokog stupnja toksičnosti.
Toksičnost
je prouzrokovana hemikalijama koje vetar raznosi po
okolnom području.
Zemlja je oko jezera takođe jako zagađena.
To utiče na zdravlje ljudi, neke bolesti koje se
javljaju su gotovo ne izlečive.
Gradovi nekada na obali jezera danas su udaljeni
gotovo desetinama kilometara od trenutne postojeće
obale.
Grad Mojang u Uzbekistanu imao je vrlo razvijenu
luku sa skoro 60.000 zaposlenih ribara, danas je on
udaljen nekoliko kilometara od obale.
Mnogi brodovi nalaze se nasukani u pustinji.
Poslednja značajna ribarska industrija je u severnoj
regiji gde su prebačene ribe iz Baltičkog mora.
Projekti za sanaciju nastalih problema
Za sanaciju nastalih problema postoji više mogućih rešenja.
Rangiraju se po novcu potrebnom za sanaciju, izdvojićemo neke
najefikasnije:
1.
Poboljšanje irigacionih kanala
2.
Sadnja biljaka koje će vršiti desalinizaciju
područja
3.
Naplata vode proizvođačima pamuka
4.
Sadnja vrsta pamuka koje imaju potrebu za manjom
količinom vode
5.
Korišćenje manje količine pesticida u zaštiti
biljaka pamuka
6.
Preusmeravanje reke Volge, Obe i reke Iritish
Poslednjim šestim projektom reke bi vratile Aralsko Jezero u
početno stanje u periodu od 20 do 30 godina. Ovakav
projekt koštao bi između 30 do 50 milijardi dolara.
U septembru 1994. godine, Kazahstan, Uzbekistan,
Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgistan su potpisali
ugovor po kojem se godišnje izdvaja 1% državnog
dohotka za povratak jezera u predhodno stanje.
U Kazahstanu se danas ulažu veliki napori da bi se zaustavilo
dalje isušivanje preostalog severnog dela jezera, nazvanog
“Mali Aral“.
Projekt brane iz 2005. godine je uspešno povećao nivo vode za
dva metra.
Salinitet se smanjio, a u nekim mestima su pronađene i prve
vrste riba kojih sada ima u većem broju. Ohrabruje podatak da je na
nekim mestima u severnom delu jezera ponovo moguć ribolov.
Spašavanje velikog
jezera,
“Velikog
Arala“
je međutim i danas pod velikim znakom pitanja.
|
