Časopis “Ekonomist” je relativno skoro objavio jedan članak koji je bez prethodne namere mnoge naterao na duboko razmišljanje. Pomenuti članak je za temu imao međusobnu povezanost lokalnog i globalnog ekološkog delovanja, uzimajući za primer topionice aluminijuma na Islandu koje se strujom snabdevaju primenom obnovljivih resursa.

Trenutno na Islandu postoje tri topionice aluminijuma, četvrta je još uvek u izgradnji a u planu je podizanje novih. Island je jedan od prvih deset proizvođača aluminijuma u svetu iako na ostrvu uopšte nema boksita (najbitnijeg sastojka) a naseljava ga samo 300 000 ljudi. Aluminijum je roba koja zauzima veliki udeo ukupnog izvoza, 37% u prvom delu 2009. godine – 1995. godine taj udeo je bio svega 10%.

Odakle ovaj investicioni bum? Postoji samo jedan razlog: obilje jeftine, čiste energije.

Poizvodnja aluminijuma je posao energetski veoma “žedan”. Danas je u svetskoj ekonomiji udeo energije u prozvodnim troškovima toliko veliki da je postalo isplativo transportovati sirovine do mesta na globusu koje ima jeftinu energiju, što je slučaj sa Islandom, a odatle proizvedeni aluminijum prevoziti dalje do potrošača. Island ima veliki broj reka a leži u vulkanski aktivnoj zoni. Struja se na Islandu proizvodi isključivo u hidrocentralama i geotermalnim elektranama. Postoji veliki broj reka koje je moguće zaprečiti branama i obilje podzemne pare za sprovođenje cevovodima, a lokalne energetske kompanije su već krenule u izgradnju elektrana sa isključivom namenom prodaje električne energije novim topionicama. Potrošnja električne energije se više nego udvostručila poslednjih godina tako da je danas Island najveći potrošač struje po glavi stanovnika, a potrošnja će se još povećavati sa izgradnjom novi topionica.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Međutim, neki Islanđani su počeli da sve glasnije izražavaju svoje rezerve. Planirano proširenje najstarije topionice aluminijuma pored Rejkjavika je zaustavljeno lokalnim referendumom 2008. godine, a udruženje “Saving Iceland” poziva na obustavljanje i drugih sličnih projekata. Sa druge strane, premijer Islanda Geir Haarde smatra da ovi protesti ne odražavaju stavove većine stanovništva, naročito ne malih i udaljenih zajednica na severu i istoku ostrva koja se raduju otvaranju novih radnih mesta.

Postoji mišljenje da je Island u moralnoj obavezi da svoje ogromne potencijale čiste energije koristi za dobrobit planete. Ako se aluminijum ne bi proizvodio na Islandu, ova teorija tvrdi, proizvodio bi se negde drugde mnogo prljavijim energetskim resursima. Broj topionica u Kini je proteklih godina naglo porastao a sve one zavise od energije uglja; proizvodnja aluminijuma u Kini se ubrzano povećava, pa bi lako moglo da se desi da se Kina uskoro približi Islandu, uz ogromno zagađenje. Island, drugim rečima, trebao bi da žrtvuje svoje prirodne pejzaže za dobrobit planete.

Saving Iceland odbija ovu formulu kao lažnu dihotomiju. Ako bi svi živeli skromnije ne bi nam ni trebao toliki aluminijum, prosto rečeno. Jasno je da je ovakav stav samo izgovor nekih privrednika i neophodno opravdanje dalje proizvodnje. Teoretski, možda bi ekstravagantni zapadni svet i mogao da se navikne da manje “krstari” svetom avionima koji se prave od aluminijuma ili da na primer manje konzumira pića iz aluminijumskih limenki, ali je teško poverovati da bi potrošnja aluminijuma u dogledno vreme mogla da opadne imajući u vidu sve veće potrebe zemalja u razvoju.

Zagovornici proširenja proizvodnih energetskih kapaciteta na Islandu smatraju da čak i ako bi se odustalo od proizvodnje aluminijuma, postoje razne druge korisne primene ovako proizvedene energije. Već postoje ideje o smeštanju velikih data-centara na Islandu po jednostavnoj logici - ako već moraju da negde budu podignuti, najrazumnije je da to bude tamo gde će to izazvati najmanje štete životnoj sredini. Zvuči logično ali je pitanje da li bi se sa time složili ljudi koji žive u dolinama koje bi bile poplavljene. Činjenica je da ih nema mnogo ali je i činjenica da je tim ljudima očuvanje prirodnog “lica” svog okruženja mnogo bitnije od neopipljivog i na globalnom planu, malog doprinosa zdravlju atmosfere.

“Misli globalno, deluj lokalno” omiljeno je geslo ekoloških aktivista i već je postalo klasik. Ali šta bi “zeleni u srcu” trebalo da urade ako su ova dva elementa suprotstavljena?

» POVEZANI TEKSTOVI :

▪      Deset Načina Da Se Spreči Degradacija Planete

▪      Naša Stvarnost Kroz Statistiku

▪      Moguće Posledice Klimatskih Promena

▪      U Rekama Se Odavno Kupamo Na Sopstveni Rizik

▪      Neobični Rezultati Globalnog Zagrevanja

▪      10 Praktičnih Saveta Za Vas Sopstveni Ekološki Doprinos

EkoSpark.com