»
aTMOSFERA
Slojevi
vazduha čine atmosferu koja pokriva površinu planete.
Najniži nivo
naziva se troposfera. Iako je taj sloj debeo svega 8-11
kilometara, on sadrži 95 procenata svih gasovitih elemenata.
Upravo se u
troposferi polutanti mešaju i reaguju sa gasovitim sastavnim elementima
atmosfere.
Sledeći
sloj zove se stratosfera i prostire se do 37 kilometara nadmorske
visine. Dve trećine spoljnjeg dela ovog sloja sastoji se od ozona,
koji je
izuzetno važan zbog filtracije UV-zračenja koje dolazi od Sunca tako da
ovaj sloj čini život na Zemlji mogućim.
Neki od
štetnih gasova iz troposfere dospevaju do stratosfere gde uništavaju
ozon. Dva poslednja sloja su mezosfera i termosfera.
Biljke i
životinje zavise od atmosferskih gasova. Biljkama je potreban
ugljen-dioksid radi održavanja procesa fotosinteze (proces
kojim biljke sa hlorofilom koriste Sunčevu energiju, tj. svetlost radi
proizvodnje hrane) i kao rezultat oslobađaju kiseonik. Ljudi i životinje
koriste kiseonik u procesu disanja i pri izdisanju oslobađaju
ugljen-dioksid. Taj isti ugljen-dioksid opet koriste biljke i tako se
ostvaruje idealan životni ciklus u biosferi.
|
|
▪ Eko
Info
▪ Tehnologija
▪ SoS
Info
▪ Reciklaža
i Otpad
▪ Energija
▪ Biodiverzitet
▪ Vazduh
▪ Voda
▪ Hemikalije
▪ Zdrav
Život
▪ Info
–
Pojmovi
▪ Zanimljivosti
ekospark@gmail.com
|
Na žalost,
modernizacija našeg svakodnevnog života donela je intenziviranje
industrijskih aktivnosti, sagorevanje fosilnih goriva, preradu otpada,
intenzivnu poljoprivredu kao i mnoge druge vidove ekonomskih aktivnosti
koje stvaraju sve više zagađenja u atmosferi i uništavaju kvalitet
vazduha. Zagađen vazduh štetan je za ljude kao i biljke,
životinje i njihova prirodna staništa a vodi i do globalnih klimatskih
promena.
Dugo je
vremena vladala zabluda da polutanti vazduha jednom kada dospeju u
atmosferu razblažuju se do zanemarljivih koncentracija. Još uvek se
ovakav stav može sporadično čuti ali već je značajna većina postala
svesna rezultata merenja
koja su dokazala da je ovo verovanje pogrešno. Velike koncentracije
primarnih polutanata mogu se pojaviti unutar ili oko zona gde nastaju.
Skoro sve veće čestice se lokalno talože, tako da su lokalni vremenski
uslovi veoma važan faktor utvrđivanja kratkoročnih nivoa zagađenja
vazduha, međutim lokalno zagađenje može imati regionalne i globalne
implikacije.
Nprimer
CFC (hlorofluorokarboni)
(organska jedinjenja sačinjena od ugljenika, hlora i fluora, uglavnom u
primeni u rashladim uređajima, bitan faktor uništavanja ozonskog sloja)
se emituju na površini ali uništavaju zaštitni ozonski sloj koji se
nalazi u stratosferi na 20-30 kilometara visine.
»
Dodatni
LINKOVI :
▪ Ambijentalno
Zagađenje Vazduha
▪ Sastav
Vazduha
▪ Zagađenje
Vazduha U Zatvorenom Prostoru
▪ Vazduh
i Svetlost
▪ Acidifikacija
▪ Saobraćaj
Kao Uzročnik Asidifikacije
|
EkoSpark.com
|