EkoSpark.com

 
     
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

» Degradacija i Uništenje šuma

Pored svih činjenica još uvek se nedovoljno piše i govori o sve većem i neracionalnijem korisćenju šumskih resursa u svakom delu planete.

Ovakva nebriga mogla bi da dovede do velike ekološke katastrofe svetskih razmera, ako uzmemo u obzir koliko važnu ulogu igraju šumski ekosistemi i koliko su zapravo važni za biosferu naše planete.

Danas nema kraja na zemlji, nema šume u koju nije kročio čovek sa sekirom ili motornom testerom. Najduže su se održale Amazonske prašume koje su i bile poslednja nada da ćemo očuvati potrebne rezerve kiseonika za duži vremenski period u atmosferi i sprečiti moguće posledice usled njihovog nestanka.

Međutim sečom šuma i nebrigom da očuvamo šumska prostranstva na planeti ubrzali smo nagomilavanje ugljen-dioksida u atmosferi, oštećenje ozonskog omotača i drastičnu promenu klime.

Drvoseče su već duboko ušle u amazonsku prašumu sa najsavršenijom tehnikom za korišćenje drvne  mase ali i uništenje čitavih ekosistema. Više od polovine šuma na planeti je iščezlo od 1950. godine do danas. Dve trećine latinoameričkih šuma nestalo je ili je gotovo uništeno.

U Sjedinjenim Američkim  Državama je "eksploatacija žive prirode" bila tako brutalna i nagla, naročito u poslednja dva veka, " nikada u istoriji nije čovek tako naglo opustošio šume".

U toj prostranoj zemlji od ogromnog šumskog pokrivača iz Kolumbovog vremena ostala je jedva jedna petina šume.

Polovina Afričkih šuma je sasvim iščezla.

Tajland je izgubio četvrtinu svojih šuma u poslednjih desetak godina a Filipini jednu sedminu u poslednjih pet godina.

Velike  površine  u  brdima  Himalaja imaju već izgled površine Meseca, kao što je slučaj i sa znatnim površinama na Bliskom Istoku, Mediteranu i u mnogim drugim delovima naše planete gde čovek ne vodi nikakvog računa o šumskom resursu.

Sve veće uništavanje šuma u Nepalu dovodi do njegovog klizanja ka moru.

Poznate džungle Južne Azije uništavaju ratari i to postaje sve intenzivnije.

Prema podacima Ujedinjenih Nacija "80 miliona azijaca seku godišnje oko 48 miliona jutara šume; dve trećine svetske proizvodnje tvrdog drveta dolazi iz Jugoistočne Azije: eksplatacija drveta je tako intenzivna da će biti iskrčena sva šuma u ravnicama Malezije do 2012 godine".

 

    Eko Info

    Tehnologija

    SoS Info

    Reciklaža i Otpad

    Energija

    Biodiverzitet

    Vazduh

    Voda

    Hemikalije

    Zdrav Život

    Info – Pojmovi

    Zanimljivosti

 

ekospark@gmail.com

 

 

Možemo da navedemo i veliki broj primera iz raznih oblasti i područja Zemlje, naročito na njenoj južnoj hemisferi, mada ni severna nije pošteđena velikih seča šume.

Tako na primer u civilizovanoj i kulturnoj Belgiji, zemlji sa 30.500 km² i preko 280 stanovnika na  kilometru kvadratnom, šume danas obuhvataju samo 18% od celokupne površine teritorije i one imaju uglavnom izgled lepo uređenih parkova.

Kada sumiramo i analiziramo sve podatke na kraju i pored svih činjenica još uvek se nedovoljno piše i govori o sve većoj degradaciji šuma na čitavoj planeti koje mogu da dovedu do opšte svetske ekološke katastrofe.

Uzimajući u obzir ogromnu ulogu koju šumski ekosistemi imaju u biosferi naše planete od posebnog značaja su uloge svih većih udruženja i organizacija a posebno Ujedinjenih Nacija u rešavanju ovog svetskog problema, ali ipak svaka zemlja pojedinačno mora da  rešava svoj problem jer se samo tako može postići poboljšanje na globalnom nivou.

» Dodatni LINKOVI :

      Biodiverzitet

      Biološka Raznovrsnost

      Opšti Značaj Biodiverziteta

      Ekosistem

      Statistika Degradacije Šumskog Resursa

      Šume Srbije, Istorijske Činjenice

      Šume Srbije, Istorijske Činjenice ( 2. deo)

 

 

think Green won’t feel Blue

 
     

 

 

| Copyright EkoSpark © 2008 All Rights Reserved |

| webmaster : DELFIN-DIZAJN |