21. marta obeležava se Svetski dan šuma. Ovaj dan obeležava se akcijama koje se sprovode u cilju promovisanja svesti o značaju i vrednosti šumskog pokrivača, kroz tri ključna aspekta: pružanjem edukativnih informacija o zaštiti, proizvodnji sadnica, pošumljavanju i rekreaciji.

Ideja za obeležavanje Svetskog dana šuma nastala je na sednici Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine.

Ovu ideju prihvatila je i podržala Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu. Svetski dan šuma se obeležava u celom svetu.

21.mart je izabran kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.

Veliki broj šumskih površina nalazi se pod stalnim rizikom degradacije i seče. Porast temeprature i globalno zagrevanje utiču na veći rizik od požara i zato je potrebno da što veće površine pod šumskim pokrivačem budu pod zaštitom i nadzorom.

Šume su od suštinskog značaja za opstanak ljudi i životinja. One pružaju hranu, sklonište i utočište. U šumama se može naći veliki broj lekovitog bilja koje je od izuzetne važnosti za zdravlje. Šume štite od poplava, erozije, klizišta, čuvaju zalihe čiste vode i proizvode kiseonik.

Šumska prostranstva opravdano se nazivaju plućima planete, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida, stvarajući kiseonik koji udišemo. One takođe smanjuju količinu štetinih gasova, utiču na smanjenje efekta staklene bašte i na taj način imaju veliki značaj u borbi protiv klimatskih promena.

Glavni razlozi za krčenje šuma su: nove potrebe za zemljištem (konverzija zemljišta) i eksploatacija drveća u proizvodnji.

Ublažavanje i rešavanje ovog problema zateva pošumljavanje novih teritorija. Svetski dan šuma 21.mart upravo ima cilj da podigne svest o važnosti i značaju njihovog očuvanja.

Tekst: ekospark.com | Fotografije: Vladimir Mijailović