» STANJE ŠUMA NA PLANETI

Sa porastom populacije povećavaju se i potrebe čoveka, što uslovljava i neprekidno krčenje šuma. Gotovo da sve analize pokazuju stepen pada šumskih površina u poslednjih 20 godina u skoro svim državama na planeti.

Krčenjem šuma utiče se i dodatno na ubrzavanje klimatskih promena. Bez obzira na veličinu neke države, budućnost svakog podneblja u velikoj meri zavisi od vrste šuma i površine pod šumskim pokrivačem. Smanjenje šumskog pokrivača uslovljava pad kvaliteta vazduha što dalje utiče na pad zdravlja stanovništva i povećava rizik od bolesti.

Podaci pokazuju da je u poslednjih 20 godina došlo do značajnijeg krčenja šuma a da je to usledilo zbog povećanja potražnje za zemljištem, koje se koristi za poljoprivredu ili kao novi stambeni prostor. Šume se takođe seku zbog povećanih potreba za papirom i ogrevom.

Od 1990 godine problem opadanja šumskog pokrivača je najveći u zemljama u razvoju koje neprekidno eksploatišu svoje prirodne resurse – kao što su Indonezija, Gvatemala... Kod ovih zemalja karakteristično je da ne mogu priuštiti cenu pošumljavanja, tako da posle seče šuma nema novih sadnica. Bogatije zemlje poput Švajcarske, Kanade i Švedske su uspele da zadrže površine pokrivene šumom a kod nekih je došlo i do proširenja šumskih oblasti.

Globalno gledano, trend je jasan: šume ubrzano nestaju.

Prirodne katastrofe samo dodatno otežavaju situaciju a broj prirodnih katastrofa se takođe povećava usled klimatskih promena.

Kada pogledamo i uporedimo kako su neke oblasti na planeti izgledale pre samo 100 ili 200 godina a kako one danas izgledaju zaključak je očigledan.

Jedan od najvažnijih parametara je statistika u Brazilu. Šumske površine su smanjene od 520.027 hiljada hektara do 477.698 hiljada hektara za nešto manje od 15. godina – ukupan gubitak je 42.329 hiljada hektara.