Solarni paneli napajaju velike aerodrome ? Vrlo moguće !

» Solarni paneli napajaju velike aerodrome ?!

Tačno je, tragovi kondenzacije iza putničkih mlaznjaka jesu deo doprinosa globalnom zagrevanju, ali u okviru svoje zemaljske infrastrukture mnogi aerodromi postaju uslovno rečeno sve “zeleniji”.

Primer : Sistem solarnih panela na Međunarodnom aerodromu u Denveru proizvodi do 50% električne energije potrebne za sistem eskalatora i liftova.

U sklopu ovogodišnjeg obeležavanja Dana Planete Zemlje putnici su na Sijetl-Takoma Međunarodnom Aerodromu mogli da dobiju besplatne savete za recikliranje u svojim domovima, besplatne torbe za kupovinu deljene su na Međunarodnom Aerodromu u Denveru a na aerodromu Bostonu promoteri su delili besplatne razglednice uz buket divljeg cveća.

Tokom celog meseca aprila koji je proglašen Mesecom Planete Zemlje, veliki aerodromi širom SAD utrkivali su se u objavljivanju sopstvenih koraka u cilju recikliranja, smanjenja produkcije čvrstog otpada, primene vozila sa hibridnim pogonom, mera za unapređenje kvaliteta vazduha kao i drugih konkretnih akcija. U svemu ovome, pojavio se više nego zanimljiv i perspektivan koncept koji bi omogućio ovim gigantskim aerodromima da u doglednoj budućnosti primenom solarne energije i vetra postanu energetski autonomni bez potrebe za priključenje na javnu elektro-mrežu. Neki od aerodroma u SAD su već počeli sa instaliranjem opitnih sistema i postigli su više nego zapažene rezultate.

2007. godine, Međunarodni Aerodrom u San Francisku instalirao je više od 2 800 solarnih panela na krovu Terminala 3. Vidljivi iz malog voza koji putuje između terminala, ovi solarni paneli generišu mali procenat ukupnih potreba aerodroma za električnom energijom ali i to je dovoljno za proizvodnju struje potrebne za sva sredstva dnevne rasvete instalirane u Terminalu 3. Uprava aerodroma je zadovoljna rezultatima ovog prvog “izleta” u solarnu energiju i najavljuje nove planove za integraciju solarne energije, po mogućnosti i snage vetra, u Terminal 2 koji se trenutno proširuje.

Slika 2. Kompjuterski prikaz Međunarodnog Aerodroma u San Francisku

▪ Eko Info

▪ Tehnologija

▪ SoS Info

▪ Reciklaža i Otpad

▪ Energija

▪ Biodiverzitet

▪ Vazduh

▪ Voda

▪ Hemikalije

▪ Zdrav Život

▪ Info – Pojmovi

▪ Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

2008. godine, na sebe je počela da skreće pažnju “solarna šuma” koja je nikla u neposrednoj blizini južne zone za preuzimanje prtljaga na aerodromu u Long Biču u Kaliforniji. Šest solarnih “stabala” su u stvari čelični stubovi sa ugrađenim tzv. fotovoltnim panelima pojedinačnog promera od približno 2.70 x 2.70 metara sa ugrađenim sistemom koji im omogućava da se okreću i naginju kako bi pratili kretanje Sunca. Ova “šuma” je još uvek samo test projekt koji obezbeđuje svega 10 procenata ukupne potrošnje električne energije na ovom aerodromu ali njegov PR menadžer najavljuje da će u sklopu izgradnje novog parkinga na aerodromu u Long Biču sistem solarne energije biti integralni deo projekta. Osim toga, postavljeni su bilbordi koji predstavljaju ovaj projekat i upućuju putnike na sve ono što sami mogu da urade kod kuće da bi i oni doprineli uštedi energije.

Avgusta prošle godine, Međunarodni Aerodrom u Denveru instalirao je prostrano polje solarnih panela snage 2 megavata na površini od 3 hektara južno od ulaza na glavni terminal. Već sada više od 9 200 solarnih panela prati putanju Sunca i proizvodi do 50 procenata električne energije potrebne za fukcionisanje opterećenog transportnog sistema za kretanje putnika na terminalima.

Međunarodni Aerodrom Fresno Josemajti je prošlog juna pustio u rad solarni energetski sistem koji obuhvata 12 000 panela na površini od 8 hektara za koju razvojni sektor aerodromske uprave nije mogao da nađe bolju primenu a njegov ekonomski sektor već sada saopštava da je aerodrom ostvario uštede veće od predviđenih. Zahvaljujući instaliranom solarnom polju koje aerodromu obezbeđuje polovinu potrebne električne energije, 1.3 miliona dolara je ostalo na njihovom računu a troškovi za potrošeniu struju proračunati su na manje od million dolara za celu godinu.

Pre dve godine, na Međunarodnom Aerodromu u Oklandu instaliran je solarni sistem snage 756 kilovata koji proizvodi 5 procenata potrebne električne energije. Zvaničnici aerodromske uprave priznaju da su ideju donekle “prekopirali” od najvećeg kargo operatera na ovom aerodromu, kompanije FedEx, koja je još 2004. godine odobrila i sprovela postavljanje solarnih panela na krovovima svojih hangara i administrativne zgrade čime je izgrađen autonomni energetski sistem kapaciteta 904 kilovata koji generiše 80 procenata struje za sopstvene potrebe.

Ni južnjaci nisu bili letargični po ovom pitanju. Međunarodni Aerodrom Ostin-Bergstrom u Ostinu u saveznoj državi Teksas već sada ima dva seta polja solarnih panela. Prvo polje postavljeno je još 1998. godine u blizini kargo terminala, dok je drugo instalirano 2000. godine u taksi-zoni, gde ovi paneli ne samo da proizvode energiju, već prave i hladovinu za taksiste i njihova vozila. Već sada se diskutuje o postavljanju 8 hektara velikog polja solarnih panela kao poligona za testiranje raznih fotovoltnih tehnologija.

Po do sada navedenom reklo bi se da su solarni energetski sistemi jedino efikasno rešenje u smislu primene alternativnih izvora energije, ali nije tako. Snaga vetra takođe se može koristiti a primer za to je Bostonski Međunarodni Aerodrom Logan, gde od prošle godine funkcioniše demonstracioni sistem za proizvodnju električne energije snagom vetra i čuje se šum 20 turbina visine skoro dva metra. U ovom slučaju, ne radi se o turbinama montiranim na stubove već je primenjen novi praktičniji dizajn usled čega prilično podsećaju na avionske propelere,a postavljene su na krov glavne zgrade aerodromske uprave gde proizvode manje količine električne energije. PR menadžeri aerodroma Logan podsećaju da se radi o opitnom sistemu koji je trebalo da testira otpornost turbina na vremenske uslove karakteristične za saveznu državu Masačusets. Pokazale su se prilično dobro, zamenjeno ih je svega 5 zbog kvarova izazvanih prodiranjem kišnice u mehanizam, ali veoma je bitno da sneg nije predstavljao problem i već se razmatra postavljanje novih turbina na neke druge objekte kompanije Massport koja operiše sa aerodroma Logan i koja je upravo i postavila ove prve turbine na svoje krovove.

Aerodromi poput ovog ogromni su potrošači energije što dodatno stimuliše eksperimente sa solarnim poljima i turbinama za pretvaranje snage vetra u el. struju

Uspeh ovih i drugih projekata, postojanje subvencija za primenu obnovljivih energetskih resursa, podsticajni programi i stimulativne donacije podstiču menadžmente američkih aerodroma da rade na implementaciji projekata i mera koje imaju za cilj dobrobit prirode što znači i zdraviji život ljudi. Tako npr. Uprava aerodroma u Los Anđelesu vrši istraživanja u cilju donošenja odluke kako iskoristiti više od 6 800 hektara zemlje koju poseduje u blizini Palmdejla, a jedna od opcija je da se nekoliko hiljada hektara iskoristi za razvoj postrojenja za proizvodnju električne energije primenom solarne energije ili energije vetra. U saveznoj državi Oregon nalazi se aerodrom Roug Veli Internešnl-Medford čiji razvojni menadžeri prate ostvarene rezultate ovih programa implementiranih na američkim aerodromima i pripremaju master-planove za sopstvene projekte jer, kako kažu, sebe smatraju delom drugog talasa koji očekuje još bolje rezultate; u tom cilju uprava ovog aerodroma aplicirala je za subvencije za izgradnju solarnih sistema koji ne samo da bi proizvodili električnu energiju potrebnu njihovom aerodromu već bi i “ponekad obrtali strujomere unazad”, čime su duhovito nagovestili mogućnost sistema da dopunjava kapacitet javne elektro-mreže.

» Dodatni LINKOVI :

▪ Solarna Energija

▪ Koncentratori

▪ Kako Da Štedimo Energiju ?!?

▪ Konverzija Otpada U Proizvodnji Vodonika Kao Goriva

▪ Plutajuće Vetrenjače

▪ Ekološki Aspekti Energetski Efikasnijih Kuća

EkoSpark.com