EkoSpark.com

 
     
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

» PLUTAJUĆE VETRENJAČE

Početkom ove godine, gospodin Metju Simons je bio pod prilično velikim pritiskom zbog predloga Instituta za Energiju Okeana, da se u zalivu Mejn izgradi farma vetra snage 5 GW vredna 25 milijardi američkih dolara. Dakle, fantastičnih 5 milijardi po proizvedenom gigavatu! Realizacija ovako velikog projekta zahtevala je precizne podatke ali ovog puta i što bržu analizu.

Proizvodnja ovakve količine energije deluje fascinantno ali ima i objašnjenje: zimski vetrovi u ovom zalivu nose osam puta veći energetski potencijal nego letnji vetrovi a i prosečne brzine vetra preko zime, mnogo su veće nego brzine preko leta.

Došlo se do jednostavnog zaključka: maksimalna proizvodnja električne energije postizala bi se tokom zimskih meseci kada je i evidentano povećane pritisaka na elektromrežu.

Takozvane offshore farme vetra imaju veliki broj prednosti u odnosu na njihove suvozemne ekvivalente: manje su opasne po živi svet, fijuk (okretanje) i šumovi ne smetaju nikome a i poznato je da su vetrovi znatno jači na otvorenom moru nego na kopnu.

Po idealnom modelu, offshore farme vetra treba da budu udaljene od kopna koliko je potrebno da se ne vide sa obale, što eliminiše žalbe lokalnog življa. Postojeći offshore projekti predviđaju razmeštanje turbina u vodi plićoj od 20 metara dubine – njihovo razmeštanje dalje od kopna zahtevalo bi da dubina vode bude 50 metara i više, što je preduboko za izgradnju nosećih tornjeva i podupirača na dnu mora u okvirima prihvatljivih troškova. Rešenje ovog problema su plutajuće platforme – jedan od ključnih elemenata predloga Instituta za Energiju Okeana. Evo kako to izgleda u teoriji i praksi.

 

    Eko Info

    Tehnologija

    SoS Info

    Reciklaža i Otpad

    Energija

    Biodiverzitet

    Vazduh

    Voda

    Hemikalije

    Zdrav Život

    Info – Pojmovi

    Zanimljivosti

 

 

ekospark@gmail.com

 

» Plutajuće turbine na vetar

Prema zajedničkom izveštaju američke vlade i renomiranih kompanija kao što je General Electric, objavljenom 2006. godine, offshore resursi vetra na američkim obalama Atlantika i Pacifika prevazilaze trenutni obim ukupne proizvodnje električne energije u SAD. NASA je takođe istraživala snagu okeanskog vetra širom sveta koristeći tehničke resurse QuikSCAT satelita.

Istraživači sa proslavljenog MIT-a i njihove kolege širom sveta ispitivali su ostvarljivost konstruisanja platformi turbina na vetar poznatijih i kao "tension-leg" platforme (platforme sa tzv. tenzionom nogom), što bi bila adaptacija primene već postojećih tehničkih rešenja sa naftnih platformi koje su locirane iznad većih dubina. Strukture bi se po tom modelu sklapale u brodogradilištu i postavljale na velike plutajuće cilindre sa balastima od betona velike gustine (time se sprečava eventualno prevrtanje strukture) a onda se remorkerima odvlači na svoju poziciju na moru. Kada se platforma nađe na svom mestu, čeličnim sajlama se “sidri” za morsko dno.

MIT-ovi eksperti tvrde da bi velike turbine postavljene daleko na otvorenom moru mogle da proizvode električnu energiju jeftiniju od suvozemnih i plitkovodnih farmi vetra zajedno, čak i uzimajući u obzir mnogo duži dalekovodni sistem potreban udaljenim platformama! Deo troškovne povoljnosti sadržan je u faktoru veće kapacitivnosti postignute usled konzistentnijih vetrova na pučini – može se govoriti o potencijalnom proseku povećane kapacitivnosti u vrednosti između 40 i 50 procenata u odnosu na 30 procenata kod suvozemnih turbina na vetar.

Neke offshore farme vetra takođe bi mogle da imaju određene prednosti u smislu male udaljenosti od velikih obalskih gradova što bi iziskivalo manje troškove prilagođavanja mreže dalekovoda. Plutajuće offshore farme vetra imaju još jednu povoljnost – odsustvo zagušenja u snabdevanju opremom za konstrukcije na moru kao što su maljevi-nabijači i kranovi koji bi mogli da sputavaju brzu ekspaniju plitkovodnih offshore struktura. Kada se već govori o ekspanziji tehnologija vezanih za offshore eksploataciju snage vetra, treba napomenuti vodeće kompanije na ovom planu - Blue H Technologies, StatOil Hydro i SWAY.

» Blue H Technologies

Blue H Technologies je firma iz Holandije koja je 2008. godine postavila svoju prvu test platformu u vodama blizu južne obale Italije, kod mesta Tricase. Ova kompanija je takođe najavila planove za instaliranje još jedne test turbine u vodama američke savezne države Masačusets.

Blue H test platforma u Italiji je primer platforme sa tenzionom nogom – radi se o konvencijalnom dizajnu offshore i naftnih platformi koje plutaju na maloj dubini ispod površine a na tačnoj poziciji ih zadržavaju čelična ili betonska sidra vezana debelim lancima. Platforma se nalazi 10 kilometara udaljena od obala i na njoj je instalirana 80-okilovatna turbina na sa senzorskim sistemom koji registruje silu vetra i talasa kojima je izložena ugrađena tehnička oprema. Već sada Blue H radi na izgradnji komercijalne farme vetra na lokaciji Tricase, instaliranog kapaciteta od 92 MW.

Ono što je specifično u  dizajnu turbina kompanije Blue H je to da su se njihovi stručnjaci radije opredelili za dvokraki rotor umesto klasičnog trokrakog. Martin Jakubovski, suosnivač kompanije Blue H i šef tehnološkog odeljenja, objasnio je da jaki šumovi i velike brzine rotacije dvokrake rotore čine potpunim “gubitnicima” u primeni na kopnu, dok je to sve kod offshore turbina ili irelevantno ili samo dodatni plus a takođe je izjavio da velike brzine rotacije dvokrakih rotora ceo sklop turbina čine manje podložnim štetnom uticaju ljuljanja platforme pod udarima talasa. Velika brzina rotacije ima još jednu prednost – to znači da je obrtni moment manji pa je cela struktura samim tim lakša (Blue H-ove turbine od 2.5 megavata teške su 97 tona – čitave 53 tone manje u odnosu na masu najlakših turbina istog proizvodnog kapaciteta koje su trenutno u ponudi na tržištu). Jakubovski procenjuje da će farme vetra njegove kompanije proizvoditi električnu energiju po ceni od 7-8 evrocenta po kilovat-času što je približno jednako trenutnim cenama struje proizvedene prirodnim gasom ili konvencionalnom `on-shore` energijom vetra.

» StatOil Hydro

Norveški proizvođač nafte i gasa StatoilHydro i nemački gigant Siemens (vodeći svetski proizvođač turbina) ušli su partnerski u projekt izgradnje komercijalne plutajuće farme na moru 10 kilometara od Karmøy-a na samom “špicu” jugozapada Norveške, nedaleko od Stavangera.

StatoilHydro planira da u prvoj fazi implementacije podigne i pusti u rad turbinu na vetar snage 2.3 MW postavljenu na konvencionalnoj naftnoj/gasnoj platformi, što je u najboljem slučaju trebalo da se desi do kraja 2009. godine. Za razliku od Blue H dizajna, StatOilHydro se opredelio za tradicionalne turbine.

Zvaničnici kompanije veruju da su plutajuće farme vetra pravi put u budućnost, imajući u vidu da broj povoljnih lokacija na kopnu neumitno opada. Menadžment ove kompanije smatra da da će energija prozvedena turbinama u dubljim vodama biti skuplja u inicijalnoj fazi ali da će kroz kratko vremen postati cenovno konkurentna električnoj energiji dobijenoj konvencionalnom konverzijom energije vetra.

Ukoliko se offshore platforma u Severnom Moru pokaže kao uspešan eksperiment, verovatno će postati bitna komponenta planirane “Evropske Supermreže” (orig. European Supergrid) koja će povezati sve regionalne elektromreže i omogućiti znatno veću proporcionalnu zastupljenost obnovljive energije u bliskoj budućnosti, za koju se nadamo da će u potpunosti biti `fossil-free`.

» SWAY

SWAY, takođe norveška kompanija sa sedištem u Bergenu, planira da podigne prototip svoje prve plutajuće platforme za turbinu na vetar tokom 2011. godine. Njihova platforma u suštini je bova sa jarbolom koja se nežno podiže i spušta na talasima što zahteva manju vezanost za dno kao kod platformi sa tenzionom nogom. Bova se u mestu drži balastom od 2 400 tona šljunka, a na njoj se nalazi noseći toranj visine 200 metara. Trokraka turbina je i ovde odabrana kao pravo rešenje ali, za razliku od konvencionalnih onshore vetrenjača, umesto uz vetar postavljena je niz vetar radi boljeg kompenzovanja ljuljanja tornja na talasima. Stručnjaci smatraju da je ovaj dizajn najpogodniji za nemirnija mora i da ima odlučujuće prednosti u odnosu na alternativna rešenja.

 

» Dodatni LINKOVI :

      Energija Vetra

      Lokacija I Drugi Faktori Koji Utiču Na Efikasnost Turbina

      Solarni Paneli Napajaju Velike Aerodrome ?

      Kako Da Štedimo Energiju ?!?

      Konverzija Otpada U Proizvodnji Vodonika Kao Goriva

      Ekološke Posledice Nastale Primenom Fosilnih Goriva

 

 

EkoSpark.com

 
     

 

 

| Copyright EkoSpark © 2008 All Rights Reserved |

| webmaster : DELFIN-DIZAJN |