»
Plutajuće turbine
na vetar
Prema zajedničkom
izveštaju američke vlade i renomiranih kompanija kao što je General
Electric, objavljenom 2006. godine, offshore resursi vetra na američkim
obalama Atlantika i Pacifika prevazilaze trenutni obim ukupne
proizvodnje električne energije u SAD. NASA je takođe istraživala snagu
okeanskog vetra širom sveta koristeći tehničke resurse QuikSCAT
satelita.
|
Istraživači sa
proslavljenog MIT-a i njihove kolege širom sveta ispitivali su
ostvarljivost konstruisanja platformi turbina na vetar poznatijih i kao
"tension-leg" platforme (platforme sa tzv. tenzionom nogom), što bi bila
adaptacija primene već postojećih tehničkih rešenja sa naftnih platformi
koje su locirane iznad većih dubina. Strukture bi se po tom modelu
sklapale u brodogradilištu i postavljale na velike plutajuće cilindre sa
balastima od betona velike gustine (time se sprečava eventualno
prevrtanje strukture) a onda se remorkerima odvlači na svoju poziciju na
moru. Kada se platforma nađe na svom mestu, čeličnim sajlama se “sidri”
za morsko dno.
MIT-ovi eksperti
tvrde da bi velike turbine postavljene daleko na otvorenom moru mogle da
proizvode električnu energiju jeftiniju od suvozemnih i plitkovodnih
farmi vetra zajedno, čak i uzimajući u obzir mnogo duži dalekovodni
sistem potreban udaljenim platformama! Deo troškovne povoljnosti sadržan
je u faktoru veće kapacitivnosti postignute usled konzistentnijih
vetrova na pučini – može se govoriti o potencijalnom proseku povećane
kapacitivnosti u vrednosti između 40 i 50 procenata u odnosu na 30
procenata kod suvozemnih turbina na vetar.
Neke offshore farme
vetra takođe bi mogle da imaju određene prednosti u smislu male
udaljenosti od velikih obalskih gradova što bi iziskivalo manje troškove
prilagođavanja mreže dalekovoda. Plutajuće offshore farme vetra imaju
još jednu povoljnost – odsustvo zagušenja u snabdevanju opremom za
konstrukcije na moru kao što su maljevi-nabijači i kranovi koji bi mogli
da sputavaju brzu ekspaniju plitkovodnih offshore struktura. Kada se već
govori o ekspanziji tehnologija vezanih za offshore eksploataciju snage
vetra, treba napomenuti vodeće kompanije na ovom planu - Blue H
Technologies, StatOil Hydro i SWAY.
»
Blue H Technologies
Blue H Technologies je
firma iz Holandije koja je 2008. godine postavila svoju prvu test
platformu u vodama blizu južne obale Italije, kod mesta Tricase. Ova
kompanija je takođe najavila planove za instaliranje još jedne test
turbine u vodama američke savezne države Masačusets.
Blue H test platforma u
Italiji je primer platforme sa tenzionom nogom – radi se o
konvencijalnom dizajnu offshore i naftnih platformi koje plutaju na
maloj dubini ispod površine a na tačnoj poziciji ih zadržavaju čelična
ili betonska sidra vezana debelim lancima. Platforma se nalazi 10
kilometara udaljena od obala i na njoj je instalirana 80-okilovatna
turbina na sa senzorskim sistemom koji registruje silu vetra i talasa
kojima je izložena ugrađena tehnička oprema. Već sada Blue H radi na
izgradnji komercijalne farme vetra na lokaciji Tricase, instaliranog
kapaciteta od 92 MW.
|
Ono što je specifično
u dizajnu turbina kompanije Blue H je to da su se njihovi stručnjaci
radije opredelili za dvokraki rotor umesto klasičnog trokrakog. Martin
Jakubovski, suosnivač kompanije Blue H i šef tehnološkog odeljenja,
objasnio je da jaki šumovi i velike brzine rotacije dvokrake rotore čine
potpunim “gubitnicima” u primeni na kopnu, dok je to sve kod offshore
turbina ili irelevantno ili samo dodatni plus a takođe je izjavio da
velike brzine rotacije dvokrakih rotora ceo sklop turbina čine manje
podložnim štetnom uticaju ljuljanja platforme pod udarima talasa. Velika
brzina rotacije ima još jednu prednost – to znači da je obrtni moment
manji pa je cela struktura samim tim lakša (Blue H-ove turbine od 2.5
megavata teške su 97 tona – čitave 53 tone manje u odnosu na masu
najlakših turbina istog proizvodnog kapaciteta koje su trenutno u ponudi
na tržištu). Jakubovski procenjuje da će farme vetra njegove kompanije
proizvoditi električnu energiju po ceni od 7-8 evrocenta po kilovat-času
što je približno jednako trenutnim cenama struje proizvedene prirodnim
gasom ili konvencionalnom `on-shore` energijom vetra.
»
StatOil Hydro
Norveški proizvođač nafte i gasa StatoilHydro i nemački
gigant Siemens (vodeći svetski proizvođač turbina) ušli su partnerski u
projekt izgradnje komercijalne plutajuće farme na moru 10 kilometara od
Karmøy-a na samom “špicu” jugozapada Norveške, nedaleko od Stavangera.
StatoilHydro planira da u prvoj fazi implementacije podigne i
pusti u rad turbinu na vetar snage 2.3 MW postavljenu na konvencionalnoj
naftnoj/gasnoj platformi, što je u najboljem slučaju trebalo da se desi
do kraja 2009. godine. Za razliku od Blue H dizajna, StatOilHydro se
opredelio za tradicionalne turbine.
Zvaničnici kompanije veruju da su plutajuće farme vetra pravi
put u budućnost, imajući u vidu da broj povoljnih lokacija na kopnu
neumitno opada. Menadžment ove kompanije smatra da da će energija
prozvedena turbinama u dubljim vodama biti skuplja u inicijalnoj fazi
ali da će kroz kratko vremen postati cenovno konkurentna električnoj
energiji dobijenoj konvencionalnom konverzijom energije vetra.
Ukoliko se offshore platforma u Severnom Moru pokaže kao
uspešan eksperiment, verovatno će postati bitna komponenta planirane
“Evropske Supermreže” (orig. European Supergrid) koja će povezati sve
regionalne elektromreže i omogućiti znatno veću proporcionalnu
zastupljenost obnovljive energije u bliskoj budućnosti, za koju se
nadamo da će u potpunosti biti `fossil-free`.
»
SWAY
SWAY, takođe
norveška kompanija sa sedištem u Bergenu, planira da podigne prototip
svoje prve plutajuće platforme za turbinu na vetar tokom 2011. godine.
Njihova platforma u suštini je bova sa jarbolom koja se nežno podiže i
spušta na talasima što zahteva manju vezanost za dno kao kod platformi
sa tenzionom nogom. Bova se u mestu drži balastom od 2 400 tona šljunka,
a na njoj se nalazi noseći toranj visine 200 metara. Trokraka turbina je
i ovde odabrana kao pravo rešenje ali, za razliku od konvencionalnih
onshore vetrenjača, umesto uz vetar postavljena je niz vetar radi boljeg
kompenzovanja ljuljanja tornja na talasima. Stručnjaci smatraju da je
ovaj dizajn najpogodniji za nemirnija mora i da ima odlučujuće prednosti
u odnosu na alternativna rešenja.
»
Dodatni
LINKOVI :
▪ Energija
Vetra
▪ Lokacija
I Drugi Faktori Koji Utiču Na Efikasnost Turbina
▪ Solarni
Paneli Napajaju Velike Aerodrome ?
▪ Kako
Da Štedimo Energiju
?!?
▪ Konverzija
Otpada U Proizvodnji Vodonika Kao Goriva
▪ Ekološke
Posledice Nastale Primenom Fosilnih Goriva
|