Učesnici svetskih konferencija o klimi u Riu i Kjotu, kao i mnogobrojni naučnici iz ove oblasti u svojim izveštajima poručuju ili bolje reći upozoravaju:

‘’Ako želimo da sledećim generacijama ne ostavimo u nasleđe klimatsku katastrofu, moramo drastično da smanjimo emisiju ugljen-dioksida u atmosferu‘’.

Zato u budućnosti mnogo više pažnje trebamo posvetiti energetski štedljivoj izgradnji.

Prikazani dijagram (1) pokazuje negativne promene koncentracije ugljen-dioksida (CO₂) u atmosferi:

Sledeći primer dali su nam Nemački naučnici a odnosi se na ispuštanje štetnih elemenata u atmosferu. Treba napomenuti da su u Nemačkoj najstroži propisi u Evropi a verovatno i u svetu kada su u pitanju standardi i sama preventiva vezana za emisiju štetnih gasova .

Jedan prosečan porodični stan u Nemačkoj veličine 140 m² za zagrevanje u toku jedne godine uzrokuje emisiju 2.7 tona ugljen-dioksida u toku godine.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Neverovatno su alarmatni podaci po kojima sagorevanjem :

▪      1 kg mrkog uglja nastaje  4kg  CO₂

▪      1 kg kamenog uglja nastaje 3.3 kg  CO₂

▪      1 litra lož ulja nastaje 2.7kg CO₂

Čak kod ekološki prihvatljivog zemnog gasa emisija ugljen-dioksida iznosi 1,85 kg na sagoreli kubni metar gasa. Ovakvo povećanje težine nastaje zbog vezivanja dva molekula kiseonika iz vazduha (O2) na jedan  molekul ugljenika iz goriva (C) - O2  + C = CO2

Godišnja potrošnja energije za grejanje po 1m² stambenog grejanog prostora (Nemačka)

Dijagram (3) pokazuje da starije zgrade, (sa slabijom termoizolacijom) godišnje troše 250 kWh toplotne energije na metar kvadratni grejane površine. To je ekvivalentno utrošku od 25 litara mazuta na kvadratni metar grejane površine u godini, a takođe emisiji od 68 kg ugljen-dioksida po metru kvadratnom za godinu dana.

Čak i nove zgrade građene po najnovijim pooštrenim termičkim propisima, ispuštaju još uvek 20 kg/m²a štetnog CO₂.

Cilj, ali i suština izgradnje pasivnih kuća je da se aktivno grejanje svede na neophodni minimum i to sa za nekoliko najhladnijih zimskih dana.

Kod prosečne porodične stambene zgrade bio bi to grejač integrisan u okviru ventilacionog sistema čija jačina ne prelazi 2 kW, što je jednako snazi jedne male električne ventilatorske grejalice. Preračunato, ta potrošnja odgovara količini od 15 kWh godišnje na kvadratni metar grejane površine. Ova vrednost je postavljena kao gornja granica toplotnih potreba pasivne kuće dok se iz dijagrama ( 3 ) može videti kolike se energetske uštede postižu.

Pasivna kuća troši 80% manje toplotne energije od novih (dobro izolovanih) objekata izgrađenih na konvencionalan način. Ako je prosečan vek stambene zgrade 50 godina onda se može izračunati, da jedna pasivna porodična kuća u toku svoje eksplatacije zaštiti Zemlju od emisije 100 tona ugljen dioksida.

» Primer efikasne i ekološki prihvatljive kuće

1. Fotovoltni solarni panel. Tokom dana proizvodi električnu energiju koja se akumulira za primenu u rasveti kuće uveče i noću
2. Tradicionalni solarni panel. Koristi se tokom dana za grejanje vode koja se može koristiti bilo kada i uvek je dovoljno topla
3. Generator na vetar proizvodi električnu energiju za deo kućne rasvete i punjenje baterija dečjih vozila na struju
4. Dupla prozorska okna koja zadržavaju toplotu u prostoriji; drveni okviri proizvedeni od stabala šuma koje se planski održavaju
5. Kante za recikliranje otpada različitog materijala, stakla, papira, plastike ili baštenskog otpada
6. Bašta za uzgajanje sopstvenog povrća
7. Sakupljena kišnica za zalivanje bašte i pranje staklenih površina i automobila

» Dodatni LINKOVI :

▪      Ušteda Energije – Svuda U Vašem Domu     

▪      Biougalj

▪      Primer Daljinskog Grejanja U Gradovima

▪      Ulično Osvetljenje Putem SMS Poruka ?

▪      Solarni Paneli Napajaju Velike Aerodrome ?  

▪      Konverzija Otpada U Proizvodnji Vodonika Kao Goriva

EkoSpark.com