Lokacija je kritično bitna za maksimalnu proizvodnju električne energije koja je ostvarljiva jednom turbinom na vetar. Kinetička energija kojom vetar deluje na jedinicu površine jednaka je kubnoj vrednosti brzine vetra, što znači da udvostručavanje brzine vetra osam puta povećava nivo kinetičke energije. Ovaj eksponencijalni odnos između brzine i energije vetra čini izbor lokacije izuzetno bitnim. Mesto sa velikim prosečnim brzinama vetra može da omogući proizvodnju znatno više električne energije nego mesto na kome su prosečne brzine vetra tek neznatno manje.

Kod mnogih kontinentalnih lokacija, vetrovi su najjači tokom zime i proleća a najslabiji tokom leta i jeseni. Regionalne vremenske karakteristike i lokalna topografija takođe mogu da izazivaju varijacije brzine i pravca vetra. Na primer, pustinjska ili kamenita priobalja okeana karakterišu jaki vetrovi tokom leta, kada se hladan vazduh sa okeana velikom brzinom kreće ka kontinentalnom zaleđu gde zauzima mesto mase toplog vazduha koja se podiže u veće visine.

Turbine na vetar se postavljaju pojedinačno, u klasterima od dve do deset turbina ili velikim formacijama koje se nazivaju i farme vetra a koje može da čini veliki broj turbina. Ovakve farme vetra imaju svoje dobre i loše strane: skoncentrisanost velikog broja turbina na jednom mestu pojednostavljuje održavanje i smanjuje njegove troškove ali sa druge strane upravo to smanjuje pojedinačnu efikasnost turbina koje su pozicionirane niz vetar u odnosu na one koje rade u neometanoj struji vazduha. Odluka o načinu izgradnje farmi vetra je uglavnom uslovljena lokalnom geografijom. Farme vetra u ravničarskim područjima se najčešće postavljaju kao dugi paralelni redovi. U ovom smislu jedna od najlepših farmi vetra je Tændpibe-Velling Mærsk u Danskoj koja podseća na formaciju vojnika na svečanom defileu, a podignuta je na poluostrvu Jitland.

Na brdovitim ili pIaninskim područjima koja se prostiru pod približno pravim uglom u odnosu na preovlađujući vetar, postavljaju se dugački redovi turbina na grebene i njihove najisturenije tačke a u vidu redova se postavljaju i na drugim vetrovitim područjima. U Holandiji postoje linearne farme vetra koje su pozicionirane paralelno sa nasipima i drenažnim kanalima a takođe se postavljaju uz lučke lukobrane kao što je slučaj u Ebeltoftu u Danskoj, Zeebrugeu u Belgiji i luci Blajt u Engleskoj.

Kao i konvencionalne elektrane, farme vetra su skup većeg broja nezavisnih generatora, u ovom slučaju, turbina na vetar. Iako svaka turbina u sastavu jedne farme vetra funkcioniše nezavisno, turbine su obično povezane na centralni sistem nadzora. Bez obzira da li u jednom trenutku struju proizvode samo dve ili dvesta turbina, proizvedena energija se isporučuje elektromreži.

Energija vetra je perspektivan izvor električne energije obzirom da je to čist i obnovljiv resurs. Međutim, imajući u vidu da brzina vetra varira na dnevnoj, sezonskoj pa čak i godišnjoj osnovi, energija vetra je nestalan resurs. Čak i na vetrovitim područjima uobičajeno je da turbine proizvode struju tokom svega 60 procenata godine a i kada su aktivne može se desiti da vetar nema dovoljno snage da ih pokreće u punom kapacitetu. Sveukupno, turbine postavljene na vetrovitom području u proseku rade sa svega 25-35 procenata punog kapaciteta. Sa druge strane, termoeletkrane na ugalj obično funkcionišu sa u proseku 75 do 85 procenata svog punog proizvodnog kapaciteta.

Nestalna priroda vetra, pa samim tim i energije vetra, ne odražava se na potrošače ako su turbine povezane sa javnom elektromrežom, kao što je to slučaj u Severnoj Americi, Evropi i delovima Azije. Posledice dana bez vetra mogu se uravnotežiti proizvodnjom električne energije drugim izvorima, kao što su termoelektrane i hidroelektrane koje funkcionišu u sastavu mreže. Ovako organizovan sistem omogućuje pouzdano snabdevanje strujom svih potrošača a stanovništvo udaljenih područja koje zavisi od vetra često koristi akumulatore, baterije i rezervne agregate kojima se obezbeđuje električna energija tokom dužeg perioda sa slabim vetrom.

U operativnom smislu, savremene turbine na vetar su pouzdane kao i konvencionalne elektrane. Najveći deo komercijalnih turbina je u neoperativnom statusu (isključen radi održavanja ili servisiranja) tokom manje od 3 procenta svog radnog veka a pored toga poznate su i po svojoj dugovečnosti – mnoge turbine proizvode električnu energiju još od ranih osamdesetih.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

» Na kraju :

Iako je energija vetra relativno čist vid proizvodnje električne energije, moraju se pomenuti i izvesni nedostaci. Jedan od njih je i estetsko uznemiravanje prirode, odnosno narušavanje vizuelnog kvaliteta pejzaža što je još izraženije u naglašeno lepim predelima. Pored promena pejzaža, obrtanje rotora proizvodi jake šumove koji su uzrok žalbi lokalnog življa. Ovaj problem i dalje nije u potpunosti regulisan iako su nove tehnologije prilično doprinele smanjenju nivoa buke koja nastaje radom ovih turbina. Jedna od briga jeste i moguće fizičko povređivanje ptica krakovima rotora ili njihovo naletanje na tornjeve turbina, naročito ako se one nalaze na njihovim migratornim putanjama.

I pored svega toga, primena energije vetra je u punom zamahu i tek se očekuje njeno omasovljenje. Već 2007. godine svetska proizvodnja struje konverzijom energije vetra je uvećala svoje proizvodne kapacitete petogodišnjom razvojnom stopom od 26.3 procenta, skoro dva puta u odnosu na sektor nuklearne energetike. Sjedinjene Američke Države su i dalje među liderima u primeni energije vetra, što se naročito videlo 2006. godine kada su kapaciteti ovog dela energetskog sektora prošireni kao nigde drugde u svetu, što je dobrim delom rezultat inicijativa vlada saveznih država da se elektroprivreda što više oslanja na obnovljive resurse. Nemačka, Španija i Danska su nastavile vođstvo u primeni energije vetra na Starom Kontinentu. Uopšteno gledano, za pomenutim zemljama ne kasne mnogo ni Velika Britanija, Kanada, Italija, Holandija i Japan.

Imajući u vidu da se konstantno inoviraju nova tehnološka rešenja, pitanje je samo vremena kada će energija vetra u smislu efikasnosti stati rame uz rame sa konvencionalnom proizvodnjom električne energije a to već daje mesta optimističkom pogledu na budućnost zdravlja planete na kojoj živimo.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Ušteda Energije – Svuda U Vašem Domu     

▪      Primer Daljinskog Grejanja U Gradovima

▪      Mere Za Unapređenje Energetske Efikasnosti Do 2012. god.

▪      Ulično Osvetljenje Putem SMS Poruka ?

▪      Solarni Paneli Napajaju Velike Aerodrome ?

▪      Kako Da Štedimo Energiju ?!?

EkoSpark.com