» E-otpad ili E-biznis !?

Biznismeni sa zapada na različite načine izbegavaju plaćanje ekoloških taksi i dodatnih poreza ili se obično na različite načine snalaze da izbegnu skupu reciklažu iskorišćenih proizvoda.

Pravi primer takvog ‘’uspešnog načina poslovanja’’ jeste strategija za rešavanje elektronskog otpada. Verovatno najomiljeniji način rešavanja problema e-otpada biznismenima sa Zapada jeste da ga po najpovoljnijoj ceni prodaju drugima.

Na takav način nisu samo oslobođeni ekoloških poreza i reciklaže već su i  dodatno zaradili.

Šta se dalje dešava sa starim uređajima, mašinama, računarima i ostalim elektronskim proizvodima postaje briga siromašnih zemalja koje najčešće kupuju ‘’polovne’’ e-proizvode.

Jedan mali procenat ‘’polovne’’ e-opreme stiže i kod nas, dok je mnogo teža situacija u još siromašnijim zemljama kao što su Indija, Kina, Pakistan i neke republike bivšeg Sovjetskog Saveza".

Pitanje je koliko dugo će ovakav polovan računar raditi kod svog novog vlasnika?

Na prvi pogled uvoz polovnih računara deluje kao dobar posao za sve ali će ta „brendirana mašina” kad-tad završiti na deponiji.

Da li će taj isti uvoznik za nekoliko godina da sakupi sve te računare i da ih vrati u zemlju porekla ? Sigurno neće jer su biznismeni sa Zapada i dali povoljnu cenu samo da se otarase te robe – reciklaža je skup proces. Kada se sklapa ovakav posao, obično se dobijaju vrlo povoljni uslovi pa uvoznici iz nerazvijenih zemalja ostvaruju dobre profite.

Korisnici dobijaju jeftin računar, domaći biznismeni ostvaruju zaradu a najsrećniji su prodavci sa Zapada jer su se otarasili problema i izbegli bilo kakve troškove oko kasnije reciklaže ili odlaganja.