» Deca koja rade sa olovom ?!

Razvijene zemlje se oslobađaju starih računara tako što ih izvoze, bukvalno kao tehnološki otpad. Koliko je nama poznato, ovako nešto se još uvek ne dešava kod nas ali je zato svakodnevna praksa u slučaju, na primer, Kine i Indije.

Mali privatni preduzetnici u ovim zemljama, koristeći razne zakonske propuste, uvoze ogromne količine starih neupotrebljivih računara. Kada stignu na svoje poslednje odredište u svom „računarskom životu”, veliki broj siromašnih a često i dečjih ruku, odvaja pojedine delove, sortirajući ih i obrađujući. Ovaj posao je veoma opasan po zdravlje jer se u tom procesu oslobađa velika količina toksičnih materija a ova deca to rade bez ikakve zaštite.

U područjima gde se nalaze ove radionice mnogi žitelji imaju zdravstvene tegobe iako nisu zaposleni na pomenutim računarskim stratištima. Podatak da stanovnici tih predela moraju da dovoze vodu za piće sa izvorišta udaljenih najmanje trideset kilometara govori dovoljno o zagađenosti podzemnih voda. Zamislite da se i kod nas ovako nešto dešava.?

U ovim primitivnim pogonima reciklaža se obavlja uz mnogo mehaničkog rada i na kraju predstavlja veću opasnost nego što bi bila da su ti isti računari odloženi u neko bezbedno skladište. Recimo, računar u sebi sadrži mnoge delove od plastike i sličnih materijala. Ima ih na matičnoj ploči, kućištu, izolaciji na žicama itd.