VAZDUH I SVETLOST

» Vazduh i svetlost

Ljudi uglavnom misle da su vazduh i svetlost samo potrebni uslovi za život na Zemlji. Njihov značaj i važnost za ljudsko zdravlje stavlja se potpuno u drugi plan.

Koliko su to dva važna i ključna faktora koja utiču na zdravlje i imunitet najbolje pokazuje čovekovo ponašanje kad se nalazi u zamračenoj i zagušljivoj prostoriji. Posle nekog kratkog vremena u ovakvim prostorijama kod čoveka se pojavljuje nemir, ubrzan rad srca i otežano disanje. Osećaj zamora, uzbuđenja pa čak i osećaj straha.

Kada se čovek nalazi svakodnevno u prostorijama u kojima nema svežeg vazduha mogu se javiti i nastupiti nesvestice i gušenja. Stalnim boravkom u ovakvim prostorijama efekti uticaja na ljudsko zdravlje se povećavaju ili postaju hronični.

Sastav Zemljine atmosfere.

Vazduh je gasovit omotač Zemlje i nepohodan uslov za život na zemlji. Sadrži 78 % vodonika, 21 % kiseonika, negde oko 0.9 % plemenitih gasova, zatim nešto malo ugljen-dioksida, vodene pare, ozona, vodonika, dok se u gradovima mogu naći i industrijska jedinjenja kao što su sumpordioksid, amonijak, ugljenmonoksid i druga gasovita jedinjenja.

Kiseonik je najvažniji gas u vazduhu i pored činjenice da u sastavu vazduha ima samo jedne petine kisonika on predstvalja glavni faktor za život na zemlji.

Vodonik na primer nema nikakvu funkciju u biljnom i životinjskom svetu. On je u stvari samo sredstvo za razređivanje kiseonika. Preko disajnih organa kiseonik dolazi u pluća, a zatim se ubacuje u krvotok i sve ostale organe.

Bez kiseonika je nemoguće disanje, varenje hrane, neodrživa je telesna toplota, proces razmišljanja, pamćenja i kretanja. Procesima sagorevanja (potrošnje) kiseonika našem telu omogućeno je normalno funkcionisanje. Nedostatak kiseonika za čovekovo telo je veoma opasno, uzrok je mnogih oboljenja i čest je uzrok smrti.

Ljudi danas i pored svih činjenica još uvek ne znaju i ne cene pravu vrednost kiseonika.

▪ Eko Info

▪ Tehnologija

▪ SoS Info

▪ Reciklaža i Otpad

▪ Energija

▪ Biodiverzitet

▪ Vazduh

▪ Voda

▪ Hemikalije

▪ Zdrav Život

▪ Info – Pojmovi

▪ Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Dijagram gore predstavlja najmanje uobičajene gasove koji čine samo 0.038% atmosfere.

U zavisnosti od doba godine, pogotovu zimi prisiljeni smo da veliki deo svog vremena provodimo iza zatvorenih vrata i prozora. I pored činjenice da se čovek mora braniti od hladnoće, ipak je važno da nadjemo načine i što češće vetrimo prostorije u kojima živimo i radimo. Mnogi ne shvataju koliko je za organizam važno duboko disanje svežeg i čistog kiseonika.

Za čovekovo zdravlje veoma je važno i delovanje svetlosti, posebno sunčevih zraka. Vazduh i svetlost su izvor života. Svetlost ubrzava razmenu gasova i ima ulogu u fotosintezi.

Svetlost je takođe važna i zbog bakterija. Jaka sunčeva svetlost delimično ubija bakterije i one delimično gube svoja otrovna i škodljiva svojstva. Nesumljivo je da je sunčeva svetlost jedno od najjačih sredstava za dezinfekciju. Zbog toga, je važno da što više svetlosti ulazi u naše prostorije kako bi njegovo zaštitno djelovanje što bolje iskoristili. Posebno je važno posteljinu što više izlagati suncu i vazduhu.

Ugljen-dioksid nastaje sagorevanjem ugljenika i organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika a iz tela izlazi disanjem. U većim koncentracijama postaje opasan po čoveka. U vazduhu se veće količine ugljen-dioksida ipak ne zadržavaju. Biljke uzimaju ugljen-dioksid a oslobađaju kiseonik, tako da sve što izdišu ljudi i životinje udišu biljke. Na taj nači se priroda pobrinula da velike koncetracije ugljen-dioksida u vazduhu nema. Zelene površine i parkovi u većim gradovima se često iz ovog razloga zovu ‚‚pluća grada‚‚. Vetar je takođe dobar za ‚‚razbijanje većih količina ugljen-dioksida`` kretanjem vazdušnih masa smanjuje se njegova koncetracija na jednom mestu.

U zatvorenim prostorijama u kojima boravi mnogo Ijudi stvara se ugljen-dioksid u većoj količini. Ukoliko se prostorije ne provetravaju, ugljen-dioksid preko organa za disanje dolazi do krvotoka zbog čega organizam vremenom slabi. U lakšem obliku javlja se kao lagani umor i slabost, što je već znak trovanja. To se događa gotovo svaki dan u velikom broju slučajeva. Prvo stradaju deca a zatim i odrasli. Zbog toga postoje i propisi o ventilatorima koje moraju imati sve javne prostorije.

Vodena para je takođe važan element kiseonika. Vlažnost vazduha veoma je važna za održavanje organizma, a njena količina u vazduhu je promenjiva. Suv vazduh smeta grlu i otežava disanje, suvše vlažan opet pojačava negativan osećaj vrućine ili hladnoće. Vodena para, tačnije vlažnost vazduha utiče na zdravlje ljudi jer od nje zavisi rasprostranjenost bakterija. Poznato je da mnoge bakterije uništava suša ali i da one najopasnije mogu opstati i takve bakterije se putem vetra prenose sa jednog mesta na drugo.

U vazduhu postoje određene količine prašine. Prašina nije gasovita i javlja se u raznim oblicima. Može da se sastoji od sitnih čestica kamenja, peščanih i glinenih mrvica, sitnih delova biljaka, vunenih vlakana i dlaka, uglja, čađi i bakterija. Najsitniji delovi prašine nazivaju se sunčevom prašinom koja se u vazduhu uglavnom ne vidi.

Tragovi prašine, u kojima se može videti puno sitnih čestica, najbolje se mogu videti golim okom kada u mračnoj prostoriji prodire svetlost. Vazduh u kome ima prašine je štetan, vrlo često u prašini ima jako puno bakterija.

Radnici u kamenolomima, rudari, kamenoresci, klesari, brušači stakla i drugi, imaju hronične probleme sa plućima koja su prekrivena tankim slojem prašine tako da posle odrećenog vremena nisu u mogućnosti da rade u takvim uslovima. Vrlo često veliki deo pluća se prekrije prašinom zbog čega ne mogu primati dovoljnu količinu kiseonika potrebnu za disanje. Tako dolazi do gušenja, kašlja a ponekad i do ozbiljnih plućnih bolesti. Nesreća je veća jer se za čestice prašine hvataju bakterije koje disanjem dospevaju u organizam gde nalaze povoljno tlo za svoj razvoj. Posebno je opasno kad se prašina skuplja u zatvorenim i podzemnim prostorijama.

Novom tehnologijom, savremenim filterima usisavanje prašine je sve efikasnije. Ipak mnogi uređaji koji nas hlade ili greju svojim ventilatorima podižu prašinu koja je najčešće veoma štetna za čoveka.

Ako želimo da ostanemo zdravi, moramo i te kako voditi računa o čistom vazduhu, sunčevoj svetlosti i moramo obezbediti što povoljnije uslove u prostorijama gde radimo i živimo.

» Dodatni LINKOVI :

▪ Ozonske Rupe – Da li ih shvatamo ozbiljno ?

▪ Ozonske Rupe – Opasnost Po Zdravlje i Živi Svet !

▪ Šta Je Učinjeno i Šta Se Može Učiniti ?!

▪ Ozon U Prizemnim Slojevima Atmosfere

▪ Ambijentalno Zagađenje Vazduha

▪ Zagađenje Vazduha U Zatvorenom Prostoru

EkoSpark.com