Južna Afrika je domaćin najvećeg svetskog skupa koji ima za cilj donošenje mera na globalnom nivou da bi se zaustavile ili usporile klimatske promene, i nakon dve nedelje pregovora, predstavnici iz 190 zemalja sveta danas su postigli prve rezultate.
Nakon neuspelog samita u Kopenhagenu 2009. godine, nade za dugotrajnim rešenjem problema klimatskih promena, pod okriljem Ujedinjenih Nacija i međunarodnog prava, su postale sve manje i manje. Sa jedne strane, velike zemlje, koje ujedno najviše utiču na životnu sredinu svojom privredom i potrošnjom, nisu bile spremne da se pravno vežu za međunarodne standarde koji bi od njih zahtevali da smanje širenje sopstvene privrede ili da investiraju u manje štetne načine proizvodnje. Sa druge strane, Ujedinjene Nacije, kao jedina međunarodna organizacija tog tipa, još uvek nije u mogućnosti da nametne promenu nad suverenim državama, ukoliko se one same ne slažu sa tom promenom.
Šta je zapravo dogovoreno?
Ukratko: produžetak važnosti Kjoto Protokola, uspostavljanje Zelenog Fonda za Klimu (Green Climate Fund), radni plan organizacije za iduću godinu, i rok svim zemljama sveta za usvajanje mera za smanjenje gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“ (Greenhouse gas) do 2015. godine, dok bi njihova primena bila merodavna počevši od 2020. godine.
Zeleni Fond za Klimu
Zeleni Fond za Klimu je namenjen zemljama u razvoju koje ne mogu da finansiraju adaptaciju svoje privrede (i unutar nje, industrije) da bi sprečili globalno zagrevanje i smanjili efekat staklene bašte. Kako izveštava kanadski National Post, pozivajući se na Reuters, siromašne zemlje imaju ogromna dugovanja prema međunarodnim finansijskim institucijama i nisu u stanju da proprate dugoročne investicije. Konferencija u Durbanu je napravila pomak ka uspostavljanju Zelenog Fonda iz kojeg će se zemljama u razvoju prebacivati sredstva od oko 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ali nije još uvek jasno na koji način će novac biti prikupljen niti kuda će završiti. Financial Times je izvestio da su SAD, S. Arabija i Venecuela bila protiv uspostavljanja Fonda pre početka konferencije, i da bi njegova veličina bila dva puta veća od Svetske Banke (organizacije koja je viđena od strane drugih država kao zastupnik SAD-ove politike).
Aktivisti nezadovoljni napretkom
Kako piše britanski Guardian, naučnici i NVO smatraju da klimatske promene iziskuju hitna rešenja i usvajanje mera koje bi se primenile do roka usvajanja Konvencije o klimatskim promenama 2020. godine, i da do tada bi Zemlja pretrpela povećanje temperature za čak 2 stepena ukoliko države ne preduzmu drastičnije mere ka smanjenju zagađivanja.
Trenutna ograničenja koja su postavljena za razvijene i zemlje u razvoju nisu adekvatna i ukoliko ne budu forsirana, najsiromašnije zemlje će biti najteže pogođene posledicama. Imajući u vidu da milioni ljudi se suočavaju sa problemima u životnoj sredini širom sveta, zemlje kao što je SAD koje najviše doprinose zagađenju bi trebalo da budu one koje se najviše zalažu za rešavanje klimatskih problema.
Politika pre klime?
Kako izveštava Guardian, Evropska Unija je nastupila kao kompaktan blok zemalja i da je prihvatanje odluke konferencije od strane zemalja u razvoju zavisilo od toga da li će EU nastaviti da se pridržava Kjoto Protokola, i ona je jedini blok zemalja koji se obavezao na poštovanje Protokola. Japan, Rusija i Kanada su sve do jedne odbile da to urade, dok SAD nikada nije ni ratifikovao Protokol.
SAD je bio viđen od strane drugih zemalja kao smetnja Durbanskoj konferenciji, i koncentrisao se na uslovljavanju drugih privreda kao što je Kina da smanji svoje zagađenje bez da je na kraju bilo jasno da li će te zemlje dobiti finansijsku ili tehnološku pomoć ili ne, piše Los Angeles Times.
.
Sve u svemu, prvi korak, prihvatanje od strane 190 zemalja koncepta da se sačini merodavni dokument koji će obavezati države na smanjenje zagađivanja životne sredine, je napravljen. Države imaju rok da u naredne tri godine usaglase konvenciju o klimatskim promenama i jedino ostaje pitanje da li će Ujedinjene Nacije uspeti da ispoštuju taj rok, i naravno hoće li životna sredina izdržati još jedno odlaganje usvajanja konkretnih mera.
.
