Pritisci iz javnosti
dovode do prvih rezultata. 1972. godine Komisija za nukearnu
energiju Sjedinjenih Država odlučuje da prestane sa nuklearnim probama
na ostrvu Amčatka. Ostrvo je nešto
kasnije proglašeno zaštićenom zonom a ubrzo posle toga proglašeno je i
rezervatom za ptice.
1975. godine
i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklearnih proba na Pacifiku
nakon protesta aktivista Greenpeace-a na mestu probe.
Od samog početka je
pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve bio da svojim smelim
akcijama privuku što veću pažnju medija.
Aktivisti su tako
vozili gumene čamce i postavljali se između kitova i njihovih lovaca,
dok su alpinisti postavljali ogromne natpise preko centralnih zgrada u
velikim gradovima sa jasnim porukama da se nešto konkretno uradi.
Mnoge vlade i
neodgovorne korporacije su direktno prozivane a medijski rat je
dobijan na svakom koraku pa je broj pristalica rapidno rastao.
Niko nije bio
pošteđen, niko nije bio zaštićen. Sve je bilo javno.
Borba sa svetskim moćnicima je
na žalost imala i svoje
tragične posledice.
1985.
dogodilo se tragično potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a -
Rainbow warrior-a. [Ratnik duge, porinut 1978. u Londonskoj
luci, ime dobio prema `ratnicima duge` koji su, prema predanju
američkih indijanaca, predodređeni da
Zemlju spasu od ekološke katastrofe].
U akciji sprečavanja
Francuske da vrši nuklearne probe na koralnom grebenu Mururoa, Ratnik
duge se spremao na polazak u Oklandskoj luci na Novom Zelandu.
U noći 10. jula pod
palubom broda odjeknule su dve eksplozije a teško oštećeni brod je
potonuo. Većina posade je uspela da se izvuče na suvo ali je fotograf
Fernando Pereira u pokušaju da izvuče svoju opremu izgubio život.
Ekplozije su bile podmetnute. Usledila je opsežna istraga koja je doprla
sve do vrha Francuske države. Otkriveno je da su bombe podmetnule osobe
iz Francuske armije. Ostavku je podneo Ministar odbrane Francuske
Charles Hernu dok je iz vojne službe otpušten Admiral Pierre Lacoste,
šef Francuske Obaveštajne Službe.
1985.
potopljeni Ratnik duge danas ima svog naslednika Rainbow warrior-a 2
porinutog 1989. Ironično, tragedija Greenpeace-u donosi ogroman
publicitet i znatno povećanje broja pristalica, finansijera i samim tim
i broja akcija na terenu.
Greenpeace u
narednim godinama proširuje svoje delovanje i postaje svojevrsna
`savest` Planete kada je u pitanju očuvanje prirode i ugroženih
životinjskih vrsta.
Danas Greenpeace ima
3.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta i predstavlja
najveću neprofitnu organizaciju ove vrste.
Greenpeace
finansiraju članovi i aktivisti dok se donacije država ne prihvataju.
`Sama organizacija
nema stalnih saveznika ili stalnih protivnika i funkcioniše sasvim
nezavisno`.
U ovom delu Evrope,
najbliže kancelarije nalaze se u Češkoj, otvorena pre čak šesnaest
godina, zatim Mađarskoj i Grčkoj, gde su kancelarije
otvorene 2007 godine.
Glavne aktivnosti
danas su usmerene u nekoliko prioritetnih pravaca.
Kako je Greenpeace
globalna organizacija, usmerava svoje napore prvenstveno na najveće
opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini.
Kampanje su usmerene na:
1.
Zaustavljanje klimatskih promena
2. Zaštitu
starih šuma, tzv. ”pluća Planete”
3. Zaštitu
okeana
4.
Zaustavljanje lova na kitove
5.
Zaustavljanje genetskog inžinjeringa
6.
Zaustavljanje nuklearne opasnosti
7.
Eliminisanje toksičnih supstanci iz upotrebe
8.
Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu
U svojoj 34 godine
dugoj istoriji ova organizacija je zabeležila toliko uspeha da zaslužuje
da bude primer svakom ekološkom pokretu ili društvu za zaštitu
životinja.
Spisak svih
zvaničnih pobeda koje je Greenpeace izvojevao protiv nesavesnih,
neodgovorinih država i zakona je veoma dug.
Detalje [na
engleskom jeziku] možete pročitati na ovoj
adresi.
Red je da osim
gore navedenih pomenemo i neke druge značajne događaje na koje je
aktivnost Greenpeace imala velikog uticaja.
1983.
godine na Međunarodnoj Konferenciji o radioaktivnom otpadu, održanoj u
Londonu, pozvane zemlje članice da zaustave odlaganje nuklearnog otpada
u more.
1992.
Proglašena međunarodna zabrana masovnog izlovljavanja ribe.
1994.
Nakon višegodišnjeg napora za uspostavljanje
Atlantskog “skloništa” za kitove, koje traži Francuska potpomognuta Greenpeace-om, Svetska
komisija za lov na kitove [World Whaling Commission] usvaja predlog.
1996.
Sporazum o sveopštoj zabrani izvođenja nuklearnih proba usvojen od
strane UN.
1997.
Greenpeace dobija nagradu UNEP-a za konstruisanje frižidera koji ne
koristi gasove štetne po ozonski omotač.
Izum je dobio ime
Greenfreeze, zeleni frižider.
1998.
Shell Oil, jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, konačno
pristaje da svoju naftnu platformu Brent Spar dopremi na kopno i
reciklira je umesto da je potopi u okean kako je ranije planirano.
Greenpeace je vodio ovu kampanju od 1995.
1999.
Međunarodni zakon Morskog suda [International Law of the Sea Tribunal]
vladi Japana naređuje da prestane
sa “eksperimentalnim” izlovljavanjem
severnomorske tune sa plavim perajama.
2001.
Posle puno godina pregovaranja, informisanja nadležnih i svakojakih
pritisaka u javnosti, u Ujedinjenim Nacijama je konačno usvojen globalni
sporazum o potpunom eliminisanju iz upotrebe visokotoksičnih organskih
supstanci. [Persistent Organic Pollutants]
2002.
Evropska Unija potpisuje Protokol iz Kjota. Iako zasluge nisu samo na
Greenpeace-u, njihovo lobiranje u najvišim krugovima imalo je izuzetno
značajan doprinos. Nažalost, da bi ovaj sporazum imao uspeha neophodno
je da ga potpišu Sjedinjene Države i Rusija koje to još uvek nisu
učinile, prvi jasno odbijajući njegovu ratifikaciju a drugi navodno
prihvatajući ga a zatim, pod raznim izgovorima, izbegavajući njegovo
potpisivanje.
2002.
Vlada Brazila proglašava moratorijum na izvoz plemenitog drveta
mahagonija posle razotkrivanja velikih razmera ilegalne seče i trgovine
ovim drvetom.
Greenpeace svojim
aktivnostima širom sveta stalno proverava da li se moratorijum poštuje.
2003.
Deni, pleme domorodaca iz Amazonskih šuma, proslavilo je uspešan
završetak osamnaestogodišnje borbe za zabranu seče drveća na teritoriji
na kojoj žive.
Aktivisti
Greenepeace-a pomogli su da se označi eko-koridor na 3.6 miliona hektara
zemlje.
Februar 2003.
Uz pomoć Greenpeace-a održane najveće antiratne demonstracije u
istoriji. Procenjuje se da je protiv rata u Iraku demonstriralo oko 30
miliona ljudi širom sveta.
Februar 2003.
Ogranak McDonalds-a u Danskoj popušta pod pritiskom i prvi uvodi u svoje
restorane rashladne i klima uređaje koji ne koriste gasove `staklene
bašte`.
U 2004.
godini stupila je na snagu i Stokholmska konvencija zasnovana na zakonu
UN o zabrani korišćenja mnogobrojnih otrovnih pesticida i dioksina koji
nastaju u proizvodnim procesima koji uključuju hlor, kao i materija koje
nastaju u velikim postrojenjima za spaljivanje smeća. Pored toga,
Greenpeace je 4. februara ove godine oslobođen tužbe za klevetu od
strane kompanije koja važi za najvećeg svetskog zagađivača - Esso
mobile. Sud u Francuskoj je korišćenje simbola dolara umesto slova ``s``
tj. E$$O proglasio slobodom govora.
»
Dodatni
LINKOVI :
▪ Pismo
Indijanskog Poglavice Sijetla Američkom Predsedniku
▪ Donosi
li
Visoka
Tehnologija
Nesreću
▪ Preporučena
Literatura
▪ Rio
de Žaneiro 1992. godine.
(Agenda
21,
Lokal Agenda 21)
▪ Rečnik
Pojmova
|