Sve ukazuje na to da su polarni krajevi jedan od
najvećih svetskih kolektora trajnih organskih polutanata. Obzirom na
svega šest meseci perioda sa dnevnom svetlošću, pa samim tim i usporenim,
dugotrajnim periodom raspadanja, trajni organski zagađivači imaju
izuzetno dug vek trajanja na područjima velikih severnih geografskih
širina.
Iako do polarnih krajeva stiže veoma mali deo ovih
materija, one se u velikim količinama akumuliraju u telima morskih
životinja. Zbog činjenice da se na meniju lokalnog življa svakodnevno
nalaze velike količine ribe i morskih sisara koji su na vrhu lanca
ishrane a imaju debele naslage sala, stanovništvo Arktika je u velikoj
zdravstvenoj opasnosti.
Pre nekoliko godina naučnici su se uputili na daleki
Sever u nameri da izvrše zdravstvenu kontrolu populacije za koju su
smatrali da je izložena malim koncentracijama modernih hemijskih
sredstava, ili da čak uopšte i nije ugrožena. Ono što su ustanovili bilo
je neprijatno iznenađenje.
Starosedelačko stanovništvo udaljenih delova kanadske Severozapadne
Teritorije i Bafinovog Ostrva, daleko severnije od arktičkog kruga,
jedno je od najizloženijih na svetu a ustanovljeno je i zašto: jedan
jedini zalogaj sirove kitove masti sadrži veću količinu trajnih
organskih plutanata nego što se sme uneti tokom cele jedne nedelje.
Inuitske žene imaju dva do deset puta veću koncentraciju ovih materija u
svom mleku u odnosu na žene sa juga Kanade i deset puta više hlordana,
iako žive u području par hiljada kilometara udaljenim od bilo kakve
poljoprivredne aktivnosti.
|