Prema zvaničnim izveštajima nadležnih institucija zemalja Evrope sadržanim u dokumentu Saveta za Šume EU „Izvršni izveštaj za 2002. godinu“, sa preko 20 procenata drveća u šumama kontinenta opalo je više od 25 procenata lišća i iglica. Postoje regionalne varijacije ove vrednosti, ali uprkos tome svuda je evidentno sporo ali konstantno propadanje stabala koja su predmet dugoročne opservacije.

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

U pomenutom izveštaju tridesetak zemalja kontinenta uvrstilo je zvanične rezultate rada nadležnih institucija tako da su sakupljeni podaci sa preko 6 000 lokacija na kojima se pratio uzorak. Približno 132 000 stabala bilo je opservirano u procesu praćenja intenziteta defolijacije koji zavisi od mnogo stresnih faktora čime su ova merenja dobila veliku validnost.

Drvo se smatra „oštećenim“ kada defolijacija prevazilazi 25 procenata, tako da je npr. merenjima iz 2001. godine utvrđena prosečna stopa defolijacije od 22.4 procenta, a ta stopa se nije popravila do sada. Među drvećem najugroženijim defolijacijom nalaze se dve vrste hrasta, Quercus Robui i Quercus Petrae.

Na osnovu neprekidne opservacije započete još 1989. godine nad velikim brojem stabala, ispostavilo se da postoji uvećanje srednje stope defolijacije svih rasprostranjenijih vrsta drveća. Najveće razmere opadanja lišča i iglica sa stabala izmerene su 1995. godine, nakon čega je došlo do izvesnog smanjenja defolijacije tokom iduće dve godine, od kada se beleži sporo ali konstantno propadanje drveća.

Obzirom da proces defolijacije zavisi od velikog broja stresnih faktora, postoji broj mogućih objašnjenja za trendove primećene u mnogo sličajeva. Tako je, na primer, činjenica da su šume u južnim delovima Poljske u boljem stanju nego proteklih godina objašnjena povoljnim vremenskim uslovima uz smanjeno prisustvo polutanata u atmosferi. Sa druge strane, nepovoljni vremenski uslovi a naročito vetrovi dovode do propadnja šuma na istoku Bugarske i na jugu Italije. Takođe, na jugu Italije izmerene su količine prizemnog ozona koje su najveće u Evropi.

Nije lako uopšteno određivanje dometa uticaja zagađenja vazduha na defolijaciju, obzirom da materije koje dovode do kiselih kiša na više načina ugrožavaju šumske ekosisteme (indirektnim uticajem uobličenim u klimatskim promenama koje dovode do velikih suša). Poslednji izveštaji po prvi put obuhvataju poređenje negativnog dejstva materija koje zagađuju vazduh i obuhvataju kritične sadržaje kiselosti, azota, i teških metala.

Rezultati su pokazali:

Ostaje da se gore navedeni parametri primene u pojektovanju mera koje će uspeti da spasu šume sveta, jer bez njih nema kiseonika a bez njega ni nas.

Zaključak :

Nove mere su potrebne u cilju smanjenja prisustva materija koje povećavaju kiselost vode i vazduha, naročito one koje nastaju u industriji, energetici, poljoprivredi i pre svega transportu. Automobili, vazdušni saobraćaj, grejanje, fabrike i intenzivna poljoprivredna proizvodnja neosporno doprinose asidifikaciji. Dostupnost informacija javnosti može da doprinese promeni stečenih navika u smislu racionalnije potrošnje energije, kapaciteta proizvodnje, transporta i održivog pristupa unapređenju poljoprovredne proizvodnje, što u mnogome može doprineti da kiše ponovo budu ono što su nekada bile.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Acidifikacija

▪      Saobraćaj Kao Uzročnik Acidifikacije 

▪      Vazduh i Svetlost

▪      Ambijentalno Zagađenje Vazduha

▪      Sastav Vazduha

▪      Zagađenje Vazduha U Zatvorenom Prostoru

EkoSpark.com