» ŠTA JE LEAP?

Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini i razvoju koja je održana 1992. godine u Rio de Ženeiru usvojena je "Agenda 21" koja održava globalni konsenzus i visok stepen političke saglasnosti o neodvojivosti razvoja i životne sredine i obraduje najznačajnije globalne ekološke probleme sa kojima se čovečanstvo suočava.

Na ministarskoj konferenciji "Životna sredina Evrope", održanoj 1993. godine u Lucernu potpisan je "Ekološki akcioni program za centralnu i istočnu Evropu". Osnovni princip ovog dokumenta je da se pitanja zaštite životne sredine neposredno uključe u proces ekonomske obnove. EAP (Environmental Action Program - program ekoloških akcija za centralnu i istočnu Evropu) se smatra privremenim, srednjoročnim programom, sa ciljem da pomaže zemljama centralne i istočne Evrope da dostignu zapadne standarde u očuvanju i unapredenju životne sredine. On donosi okvire za utvrdivanje prioriteta i za razvoj realnih, efikasnih i ekonomsko racionalnih rešenja. Jedan od osnovnih zadataka EAP-a je da osnaži planiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou. U većini zemalja centralne i istočne Evrope u toku je proces uspostavljanja Nacionalnih ekoloških akcionih planova (NEAP - National Environmental Action Program).

Ovaj proces se odvija uz manje ili veće prepreke koje su posledica nagomilanih ekoloških problema kao i trenutnog društveno - ekonomskog stanja tih zemalja, odnosno opštih teškoća da se planovi prevedu u konkretnu akciju. I pored činjenice da EAP potencira lokalne inicijative, nije usledilo adekvatno uobličavanje programa za lokalne zajednice. Sve je to navelo pojedine lokalne zajednice da pristupe izradi sopstvenih planova za zaštitu i unapredjenje životne sredine, zasnovane, pre svega, na prioritetima tih zajednica i metodologiji EAP-a. Pokazalo se da se na lokalnom nivou mogu lakše identifikovati i primeniti preporuke i metodologija za izradu planova i programa ekoloških akcija.

Postupajući po ovoj metodologiji mnogi gradovi u zemljama istočne Evrope doneli su svoje ekološke akcioni programe: Trojan i Stara Zagora - Bugarska, Elk i Radom - Poljska, Šatoraljaujhelji - Mađarska, Sveti Nikola i Kavadarci - Makedonija. Donošenje ovih programa i njihova realizacija bila je pomognuta od međunarodne zajednice.

Lokalni ekološki akcioni plan donosi:

▪ poboljšanje razumevanja ekoloških problema na lokalnom nivou,

▪ rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, eko - sisteme, kvalitet života uopšte,

▪ racionalno usmeravanje ograničenih sredstava na prioritetne probleme,

▪ uobličavanje LEAP-a koji u potpunosti uključuje tehnička, politička i upravljačka rešenja 

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Razlozi za sprovođenje LEAP-a su:

▪ unapređenje saradnje unutar sektora i među-sektorski,

▪ doprinos stvaranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,

▪ unapređuje mogućnost učestvovanja gradjana u donošenju odluka koje se tiču životne sredine

▪ povećava nivo informisanosti i znanja o ekološkim problemima,

▪ donosi više stručnosti u kreiranju ekološke politike,

▪ pomaže procesu uspostavljanja prioriteta,

▪ otkriva nedovoljno istražena i ugrožena područja u oblasti životne sredine,

▪ povećava mogućnost lokalnih zajednica da se suoče sa ekološkim problemima,

▪ doprinose izgradnji konsenzusa o ekološkim prioritetima,

▪ ohrabruje ekonomski racionalno donošenje odluka,

▪ doprinosi očuvanju i poboljšanju ekoloških uslova.

Donošenje Ekološkog akcionog plana podrazumeva aktivno učešće javnosti tokom celog procesa a uspešnim uključivanjem javnosti u proces ostvaruje se dvosmerna komunikacija:

▪ učešće javnosti znači podizanje svesti kroz informisanje i obrazovanje članova zajednice o obimu i ciljevima donošenja, ekološkim temama i prioritetima i mogućim akcijama za rad na najvišim prioritetima, - LEAP obuhvata traganje za idejama, razmišljanjima i mišljenjima građana, čime se osigurava da prioriteti i rešenja odražavaju ono što smatra zajednica kao celina. Proces donošenja, prema dosadašnjim iskustvima, traje oko 2 godine. Njima se sistematišu saznanja o stanju životne sredine i utvrduju prioriteti za rešavanje najznačajnijih ekoloških problema. On predstavlja, novi kvalitativni pristup životnoj sredini i planiranju razvoja. Njegovom izradom se ne zaustavlja realizacija postojećih planova, već se učešcem i pritiskom javnosti njihova realizacija podstiče.

Faze LEAP-a su:

▪ Planiranje i početak projekta,

▪ Prepoznavanje i rangiranje ekoloških problema sredine,

▪ Izrada programa ekoloških akcija,

▪ Sprovođenje programa ekoloških akcija i

▪ Praćenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija.

Prva faza LEAP-a ukazuje na osnovne probleme životne sredine, planirane promene tehnoloških procesa, potrebu modernizacije opreme, prostornog planiranja, vodosnabdevanja, razvoja održive poljoprivrede i turizma, očuvanja prirodnih i kulturnih vrednosti, ekološkog obrazovanja i na druga pitanja od važnosti za kvalitet života.

Druga faza projekta predviđa izradu Procene uticaja zagadenosti na životnu sredinu koju radi stručni tim.

Nakon procene rizika i rangiranja ekoloških problema pristupa se izradi Ekološkog plana.

Plan definiše prioritetne probleme i za svaki prioritet utvrđuje ciljeve, zadatke i pokazatelje.

Primer :

Jedan od ciljeva akcionog plana "Svetog Nikole" (primer Makedonije) je: "Nedostatak vode za piće koja je nekvalitetna" a za taj identifikovan problem cilj je: "Zdrava i čista voda za piće". Da bi se ciljevi ostvarili, zadaci su: "Uklanjanje izvora zagađenja do 2003.god." a pokazatelji uspešnosti realizacije zadataka: " - 90% stanovništva u zahvatu gradskog vodovoda koristi vodu za piće; - optimalno korišcenje hemikalija za obradu vode: Al2(SO4)3 10 - 20 mg/l, Cl2 - 0,2 - 1mg/l; veći broj sistema za snabdevanje sela vodom od sadašnjeg za 8 do 16 novih sistema. Za svaki cilj utvrdjuju se akcije. Tako je za zaštitu jezera Elk u Poljskoj utvrdeno 3 cilja a do ostvarenja svakog cilja treba realizovati čitav niz akcija. Za prvi cilj: "Uklanjanje uticaja zagadjenja poreklom iz domaćinstva u jezero" utvrdjeno je 9 akcija na sanaciji postojećih i postavljanju novih kanalizacionih kolektora sa svim potrebnim tehničkim podacima.

Za svaki cilj programa radi se tako zvana "SWOT" analiza, odnosno utvrduju se jake strane, slabosti, mogućnosti i opasnosti.

Takva analiza za ostvarenje cilja snabdevanje vodom grada Pehčevo u Makedoniji je pokazala da su: "Jake strane: - Raspoloživa tehnička stručnost i dokumentacija za glavni projekat vodosnabdevanja, - Spremnost opštine da se reši ovaj problem, - Podrška grada projektu; Mogućnosti su: - Nacionalni propisi podržavaju rešenje; - To je prioritet u Nacionalnom ekološkom planu; - postoji interes stranih donatora za podršku ovakvoj vrsti projekata; Slabosti su: - Nedostatak lokalnih finansijskih sredstava, - Nedostatak opreme u javnom preduzeću - Nema plana podzemnih cevi; Opasnosti su: Nema raspoloživih zajmova za finansiranje projekta i - Nizak nivo inicijative nacionalnog ministarstva."

» Dodatni LINKOVI :

▪      Devijantne Pojave U Primeni Kjoto Protokola

▪      Na Putu Održivog Razvoja

▪      Okviri Direktive O Vodama Evropske Unije

▪      Rio de Žaneiro 1992. godine. (Agenda 21, Lokal Agenda 21)

▪      Donosi li Visoka Tehnologija Nesreću

EkoSpark.com