|
|
|
|||
|
▪ Eko Info ▪ SoS Info ▪ Energija ▪ Vazduh ▪ Voda
ekospark@gmail.com
|
||
|
To se pre svega odnosi na ubrzano topljenje leda na Grenlandu. Ova pojava sve vidljivije doprinosi porastu nivoa mora, koji je Međunarodni Panel za Klimatske Promene (IPCC) prognozirao na oko 40 a po novim predviđanjima će dostići 140 centimetara. Australijski klimatolog Džon Čerč ukazuje da bi čak i porast nivoa voda za 50 centimetara, što je najoptimističnija prognoza, doveo do katastrofalnih cunamija i ugrozio 10 odsto svetske populacije. IPCC je pre dve godine predvideo prosečno povećanje globalne temperature za šest stepeni do 2100. godine ukoliko se zadrži trenutna stopa emisije ugljen-dioksida. EU je ocenila da je sve preko dva stepena opasno a četiri stepena „košmarni scenario koji nas vodi u nepoznato”. Nezvanično se u Kopenhagenu moglo čuti da je evropski cilj od plus dva stepena u ovom trenutku potpuno nerealan i da vlade sveta treba da se pripremaju za posledice četiri stepena toplije planete. U izveštaju britanskog ekonomiste Nikolasa Sterna, koji je 2006. godine uzbunio svetsku javnost sumornim prognozama, autor navodi da će povećanje temperature za četiri stepena ugroziti 300 miliona ljudi godišnje poplavama, Mediteran i južna Afrika će osetiti manjak vode za 30 do 50 odsto a 20 do 50 procenata životinjskih i biljnih vrsta suočiće se sa izumiranjem. Stern je u Kopenhagenu rekao da će biti i gore nego što je najavio pre tri godine.
„Veliki deo južne Evrope ličiće na Saharu. Najveće reke koje služe milijardama ljudi presušiće u sušnim sezonama ili će promeniti tok”, upozorio je on i objasnio da će posledice biti nezamislive – stalni sukobi, socijalni nemiri, ratovi, masovne seobe... Na skupu je izneta katastrofična prognoza da će porast temperature za četiri stepena Celzijusa uništiti za sto godina 85 posto amazonske prašume a u najboljem slučaju 20 do 40 odsto. Vegetacija će krenuti ka većim geografskim širinama na primer Sibiru ali to u ekološkom smislu neće moći da nadoknadi gubitak Amazonije. Pojedini naučnici kritikovali su bombastično izveštavanje medija na ovu temu, jer se time obesmišljavaju napori za spasavanje amazonske prašume po principu „čemu trud, ako joj je suđeno da propadne”. Problem globalnog zagrevanje inače deli i naučnike i političare na one koji veruju da je planeta ozbiljno ugrožena i na „neverne Tome”. Amazoniju će ovih dana posetiti i britanski prestolonaslednik princ Čarls, poznati borac protiv globalnog zagrevanja. On će na licu mesta proveriti u kakvom je stanju najveća prašuma koju zovu „plućima zemlje” jer upija štetne gasove. Princ Čarls je izjavio da svetska ekonomska kriza, iako zbog svoje žestine nosi opasnost od političke nestabilnosti na svakom kontinentu, nije ništa u poređenju sa pretnjom katastrofalnih klimatskih promena „koje dovode u pitanje dalji opstanak čovečanstva na planeti”. Za nosioce vlasti najvažnije je da pronađu ravnotežu - da na jednoj strani uspore zagrevanje, a na drugoj da preduzmu korake prilagođavanja sasvim izvesnim posledicama, kaže Ketrin Ričardson, biolog mora na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedan od organizatora skupa.
[tekst objavljen u Politici] J. K. » POVEZANI TEKSTOVI : ▪ Alpski Glečeri Bi Mogli Da Se Istope Do 2080. god. ▪ Masovno Rušenje Ogromnih Komada Leda Na Antartiku ▪ Posledice Koje Nas Čekaju Usled Globalnog Zagrevanja ▪ Neke Od Posledica Zagađenja Životne Sredine
|
|
||
|
Carbon Footprint ? Uhmm...? |
|||
