» “JEDAN SAT PLANETI 2010” - Earth Hour 2010

Poslovično “hladni” Nordijci nisu pružili hladan prijem akciji “Sat Za Našu Planetu”, naprotiv. Preko 80 gradova u Finskoj se priključilo akciji a u glavnom gradu Helsinkiju održana je oficijelna svečanost u Parku Esplanada uz paradu sa fenjerima, vatrometom i koncertom lokalnog benda – dok se sve ovo dešavalo, u mraku su bile Helsinška Katedrala i čuvena Finlandija, kao i tornjevi Olimpijskog Stadiona i nacionalne televizije. U Švedskoj se za vreme akcije održalo najmanje 100 manifestacija u 209 od 290 švedskih opština. Kraljevski zamak u Štokholmu, Kraljevska Opera i centralni stadion su bili bez osvetljenja dok se u centru grada održavao koncert sa najmanje 7000 ljudi u publici – interesantno je da su osvetljenje na bini omogućile brze noge švedskog reprezentativnog biciklističkog tima okretajući pedale na svojim biciklama! Norveški glavni medijski sistemi su pružili podršku akciji kroz direktne prenose svečanih aktivnosti u 161 norveškom gradu a forumi i blogovi su doživeli zakrčenje sa oko 1000 blog-postova tokom 24 sata. Poznate zgrade u Oslu, Gradska Većnica, Berza i Kraljevska rezidencija su isljučile svetla dok se muzika sa koncertnih bina i žurki čula svuda unaokolo. O značaju koji su Norvežani pridali ovoj akciji najbolje svedoči postupak stanovnika Longjerbjena na Špicbergenu koji su tokom akcije ugasili sva ulična svetla, iako ona drže radoznale polarne medvede dalje od ulica ovog malog mesta na dalekom severu.

Temperamentni južnjaci sa obala Mediterana su u istom takvom maniru obeležili svoje učešće u akciji “Sat Za Našu Planetu”. U Atini je isključena rasveta Akropolja, Partenona, Statue Aleksandra Velikog i Belog Tornja dok se održavao akustični koncert.

Akropolj, Atina – pre i u toku akcije

Fontana di Trevi, najpoznatija fontana u Rimu, žuborila je u mraku tokom akcije pozivajući na harmoničniji odnos čoveka i prirode. Rim, glavni grad Italije poznat i kao “večni grad”, ima pravo da se smatra jednim od najugroženijih metropola usled globalnog porasta temperature koji ugrožava buduće snabdevanje vodom u celom Mediteranskom basenu.

Pored poznatih građevina u Rimu, bez osvetljenja su na sat vremena bile Palaco Vekio u Firenci i krivi toranj u Pizi.

Organizatori manifestacija u Španiji procenjuju da je u ovogodišnjim aktivnostima oko šest miliona ljudi uzelo učešće širom zemlje. Najmanje dvesta gradova je bilo zamračeno u znak podrške borbi protiv klimatskih promena. U Madridu je preko dve hiljade ljudi bilo okupljeno u parku del Retiro noseći sveće uz zvuke perkusionista i akustičara. Kraljevska Palata, El Ekorijal i Puerta de Alkala su takođe bili u mraku. Komšije Portugalci su bili takođe kreativni: ove godine se njihov drugi grad, Porto, pridružio akciji po prvi put zamračivanjem svoja čak 43 spomenika. Glavni grad Lisabon je otišao koji korak dalje, pogasivši svetla u i oko zamka Svetog Đorđa, Statue Markeza de Pombala i čuvenog Belema, kule-tvrđave koja je u prošlosti čuvala ulaz u luku Lisabon i bila polazna tačka mnogih slavnih moreplovaca.

Još južnije, u Africi, mnoga mesta i lokacije su utonule u mrak dok su ljudi proslavljali. Tako su u mrak po drugi put utonule Sfinga i Velike Piramide na platou Giza ali i novi poznati objekti ovog grada, poput njegovog tornja.

Na Mauricijusu su deljene sveće koje su gorele u kancelarijama i kućama a stanovništvo Madagaskara je uživalo slušajući adaptaciju jedne popularne pesme koja je pozivala na gašenje svetla što je i sprovedeno na staroj, doduše i jedinoj građevini sa regularnom električnom instalacijom u glavnom gradu Antananarivu – železničkoj stanici. Veselo i bučno je takođe bilo u Tanzaniji, Keniji, Namibiji, Senegalu, Mozambiku i ostalim afričkim zemljama koje su najugroženije globalnim klimatskim promenama.

Ne treba ni zaboraviti naše neposredno okruženje. U Podgorici su osnovci nosili solarne lampe a otvoreno je i prvo solarno obdanište, dok je Delta Siti na jedan sat isključio centralnu rasvetu; na glavnom trgu u Sarajevu građanima su deljene sveće čije je svetlo odgovarajućim grupisanjem ljudi formiralo sliku planete, u Banja Luci je održan koncert a u Zagrebu je bilo ugašeno skoro 6000 uličnih svetiljki dok su se građani provodili u mraku uz koncert na bini ispred Hrvatskog Nacionalnog Kazališta, obasjanoj bakljama.

Što se tiče Srbije, opet premalo angažmana a previše traženja mana. Čak i u ponekim štampanim medijima su objavljene kritike na samu akciju “Jedan Sat Za Planetu” i njenu svrsishodnost. Izgleda da još uvek ne odustajemo od pružanja ogorčenog otpora svemu što je iole konstruktivno i upereno ka opštem interesu, bez obzira odakle dolazilo – odavde ili spolja. 60 minuta minimalnog utroška energije, praktični metod ostvarivanja akcije “Jedan Sat Za Planetu”, pre svega je simboličan akt u kome pojedinci i društvo iskazuju da su svesni da se klimatske promene dešavaju i da ih treba zaustaviti što je moguće pre, kao i da svest o tome treba da bude još rasprostranjenija. Kako će se globalne klimatske promene zaustaviti i za koje vreme, odlučiće upravo opšte raširena svest o posledicama klimatskih promena koja će povećati pritisak javnog mnjenja na menadžmente transnacionalnih korporacija.

Na kraju, da poželimo da se do iduće akcije “Sat Za Našu Planetu” desi puno toga pozitivnog na planu zaštite sveta u kome živimo, kao i da se uklone sve međunarodne političke barijere koje taj proces usporavaju. Problem je zajednički, a takvo je i rešenje. Šta onda čekamo?

» Earth Hour - Galerija »