OBNOVLJIVI RESURSI

» Obnovljivi resursi

Činjenica je da se konverzija energije vetra i Sunca u primenljive oblike energije čini ekološki najprihvatljivijim rešenjem, ali i ovde postoji negativan uticaj na okolinu. Sa izuzetkom velikih hidroelektrana, ovi štetni uticaji su mali i lokalnog značaja.

Hidroelektrane stvaraju značajne količine energije ali to dolazi sa relativno visokom cenom: premeštanje celokupnog stanovništva sa područja koja će biti potopljena vodom iz hidroakumulacionog basena, potapanje plodnog zemljišta i šuma, negativni efekti na riblju populaciju i životinjski svet, promena pejzaža i preusmerenje rečnih tokova što ne retko za posledicu ima i gubitak egzistencijalnih izvora zarade ribara i poljoprivrednika, itd.

Ekološke posledice hidroenergetskih projekata su kompleksne kao i nepredvidive i uvek se javljaju kao osnova preispitivanja svrsishodnosti tih projekata.

Eksploatacija obnovljivih resursa energije u budućnosti iziskivaće odricanje od velikih površina korisnog zemljišta i neminovno će imati negativne posledice, kao što je loš vizuelni utisak koji ostavljaju polja solarnih panela, fijuk vetrenjača i izvesne količine štetnih emisija kod primene biomase i geotermalne energije.

Međutim, ne treba smetnuti sa uma da je uticaj na formiranje tzv. efekta staklene bašte i kiselih kiša kod primene obnovljivih energetskih resursa zanemarljiv.

Obalska područja jugoistoka Evrope, obale Baltika, kao i ravnice centralnog dela Evrope pokazala su se kao skoro idealna područja za postavljanje vetrenjača za proizvodnju električne energije. Inicijativa postavljanja vetrenjača uzela je zamah sa početkom novog milenijuma i to u toj meri da atribut „alternativni“ više ne može da se pripisuje ovom izvoru energije; ukupni kapaciteti ovog sistema za proizvodnju energije prevazišli su „magični“ limit od 10 000 megavata (MW) a u vetrovitim delovima Nemačke, Danske i Španije udeo snage vetra u proizvodnji električne energije čini oko 30% ukupne proizvodnje.

Godišnja stopa ekspanzije tržišta vetrenjača za proizvodnju električne energije u Evropi iznosi oko 15%, što je 90-ih stvorilo preko 30 000 radnih mesta. Projekti EU za konverziju snage vetra u električnu energiju predviđaju kapacitete od 60 000 MW do 2010.godine a celih 150 000 MW proizvodnih kapaciteta ovog elektro-sistema do 2020. godine.

Budući koncept sistema za dobijanja energije - Sistem vetrenjača pod morem !

▪ Eko Info

▪ Tehnologija

▪ SoS Info

▪ Reciklaža i Otpad

▪ Energija

▪ Biodiverzitet

▪ Vazduh

▪ Voda

▪ Hemikalije

▪ Zdrav Život

▪ Info – Pojmovi

▪ Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Vetrenjače ne emituju ugljen-dioksid koji dovodi do efekta staklene bašte, ne doprinose formiranju kiselih kiša a jedini negativni efekti su izražen šum, relativno loš vizuelni doživljaj i određen nivo opasnosti po ptice.

Zanimljiva je inicijativa pojedinih vlada, naučnih instituta, proizvođača i organizacija kao što je Green Peace da se vetrovito i plitko Severno More iskoristi za postavljanje velikog sistema vetrenjača. Ovo područje je karakteristično po eksploataciji nafte, time bi ovakav prodor eksploatacije energije vetra u Severnom Moru imao višestruki uspeh.

Bitno je naglasiti da se spoljni troškovi proizvodnje energije upotrebom neobnovljivih resursa uglavnom ne obuhvataju cenom električne energije, tako da, mnoge zemlje članice Evropske Unije podržavaju eksploataciju energije vetra inovacijama na planu naplate upotrebljene električne energije. U ovom smislu najadekvatnijim se čini model osmišljen i primenjen u Nemačkoj: fiksne, povlašćene cene električne energije dobijene ovakvim vidom proizvodnje učinile su ovaj energetski sektor atraktivnim za veliki broj privatnih investitora, čemu na ruku ide i povećanje efikasnosti turbina instaliranih u sisteme vetrenjača kao i povećanje obima njihove proizvodnje.

U prošloj deceniji, emisije ugljendioksida koje stvaraju efekat staklene bašte, kisele kiše i prisustvo raznih polutanata u vodi, vazduhu i zemljištu su smanjene, najviše zahvaljujući redukciji primene fosilnih goriva u energetici i pada ekonomija zemalja Istočne Evrope, kao i merama povećanja efikasnosti primene energetskih resursa i preusmerenja na obnovljive resurse. Naravno, itekako ima prostora za dalji rad na energetskoj efikasnosti, naročito kod transporta i u domaćinstvima.

Približavanje ekonomija zemalja Istočne Evrope zapadnoevropskim ekonomskim sistemima ima za posledicu promenu u primeni fosilnih goriva i smanjenje sopstvenog udela u formiranju efekta staklene bašte.

Naravno, ne treba zaboraviti da se energetskim resursima treba raspolagati u duhu krajnje racionalne potrošnje, u čemu domaćinstva mogu puno doprineti.

Kada kupujete belu tehniku i druge uređaje za vaš dom, vodite računa o tome koliki su potrošači električne energije, osvetljenje u vašem domu treba da bude direktno, ako je moguće uvedite podno grejanje jer je u smislu utroška energije veoma povoljno rešenje ali ne zaboravite takođe da obratite pažnju i na adekvatnu termoizolaciju.

» Dodatni LINKOVI :

▪ Energija - Magija Koja Pokreće Svet !

▪ Fosilna Goriva

▪ Uticaj Energetskih Izvora Na Životnu Sredinu (I)

▪ Nuklearna Energija

▪ Nuklearni Otpad

▪ Radijacija

EkoSpark.com