» Pravilna Reciklaža Elektronskog Otpada - ‘‘E-otpad’’

Pod pritiskom javnog mnjenja, velike kompanije su započele projekte reciklaže zastarelih računara, a najpoznatiji su takvi projekti kompanija HP i Dell. Postoje specijalizovani pogoni u kojima se na pravilan način, sa minimumom ugrožavanja zdravlja radnika, vrši reciklaža starih računara. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema.

U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i ručno rasklapanje računara na komponente, što nije opasan proces za radnike. Nakon sortiranja, veći deo dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprečavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti oslobođene u ovom procesu.

Plastični delovi se melju u specijalnim mlinovima, peru, suše i pretvaraju u sekundarnu sirovinu za upotrebu u industriji plastičnih masa. Slično se dešava i sa ostalim komponentama: one prolaze kroz mlinove a različite materije se iz računarskog granulata izdvajaju prema svojoj prirodi – metalni delovi uz pomoć magneta, drugi elementi uz pomoć odgovarajućih hemijskih procesa itd.

Ono što je važno naglasiti jeste da ovakvi pogoni prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i otpadnu vodu i da na svaki način spreče ugrožavanje životne sredine. Iz tog razloga je njima jeftinije da izvoze računarski otpad u zemlje trećeg sveta, gde radnici u mizernim uslovima tobože „recikliraju” stare računare za dnevnicu od jednog i po dolara. Činjenica da samo Amerika od svog ukupnog e-otpada izvozi oko 50 do 80 procenata govori dovoljno.

A kod nas ?

Kod nas je situacija po ovom pitanju jako loša a još uvek nije katastrofalna samo iz jednog razloga – loše ekonomske situacije, pa je ukupna količina računara na otpadima relativno mala.

Ljudi koriste opremu što duže mogu, što je dobro ali kako vreme prolazi uskoro bi količine odbačenih računara mogle ubrzano da porastu. U ovoj situaciji neophodno je doneti zakone i uredbe koji će je regulisati.

Složićete se sa nama, zbog ovakve situacije zakon o postupanju sa tehnološkim otpadom je neophodan i to prema najvišim evropskim standardima. Moguće je da će uskoro biti raspisane velike kazne za ostavljanje računara na deponijama, pa će nam biti jeftinije da odvojimo nekoliko stotina dinara po računaru za recikliranje. Bolje je da nešto malo platimo nego da teški metali dođu u naše podzemne vode.

Evo šta kaže stručna literatura: „Olovo može dovesti do oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, krvotoka i bubrega. Primećeni su takođe značajni efekti kod žlezde sa unutrašnjim lučenjem, kao i ozbiljna oštećenja mozga kod dece u razvoju. Olovo se lako akumulira u životnu sredinu i ima visoku akutnu i hroničnu toksičnost za biljke, životinje i mikroorganizme.”

» POVEZANI TEKSTOVI :

▪      Elektronski Otpad ‘‘E-otpad’’

▪      Primer Saradnje U Recikliranju Računara

▪      Toksične E-deponije

▪      Tehnologija U Službi Zaštite Prirode

▪      Donosi li Visoka Tehnologija Nesreću

▪      Solarni Punjači Za Mobilne Telefone