Zavojsko jezero je jedno od najlepših i najčistijih veštačkih akumulacija u našoj zemlji. Nalazi se na jugu Srbije. Prostire se ispod same Stare planine,  na 15 kilometara od Pirota.

Nastalo je ne tako davno februara 1963. godine kada se desila nezapamćena prirodna katastrofa u srednjem delu toka planinske rečice Visočice.

Usled naglog otapanja snega na Staroj planini u ataru sela Zavoj, na desnoj (prisojnoj) dolinskoj strani Visočice potekla je bujica razdrobljene i raskvašene zemlje i preprečila tok reke. Stvorena je prirodna brana na kojoj je kasnije podignuta HE Pirot.

Tako je zahvaljujući urvinskom materijalu, prirodnoj katastrofi, istina na štetu starosedelaca, ali na radost ribara i ljubitelja prirode stvoreno prelepo planinsko jezero.

Jezero je dugačko je oko 17 kilometara, nalazi se na nadmorskoj visini od 612 m, prostire na površini – 5,53 kvadratnih kilometara. Maksimalna dubina jezerske vode iznosi 60 metara, a dužina obalske linije oko 40 kilometara.

Na novim geografskim kartama nema više sela Zavoj. Umesto njega u karte je unet novi detalj: Zavojsko jezero. Zgrade su porušene.

Žitelji Zavoja preselili su se u Pirot i okolinu. Po završetku radova na hidrocentrali "Zavoj", jezero je ponovo napunjeno 1989. godine.

Selo Zavoj nalazilo se petnaest kilometara severno od Pirota u dolini Visočice u predelu zvanom Srednji Visok.

Nekada je Zavoj bio konak na karavanskom putu iz istočne Srbije za Čipovice i dalje. Sada je povezan asfaltnim putem sa Pirotom preko Koprivštice i Nišora. Od Pirota do jezera stigne se za pola sata vožnje automobilom.

Zavojski atar prostire se na 3264 hektara i 98 ari. Prosečna gustina naseljenosti iznosila je 40 stanovnika na kilometar kvadratni.

Najviši vrhovi u zavojskom ataru su Belan (1576 m), Stažište (1492), Ormanovska čuka (1168), Dikin vrh (1011) i dr.

Zavojsko jezero pruža pregršt zadovoljstava svim vrstama sportskog ribolova. I ne samo ribarima, već i ljubiteljima čiste prirode i bistre planinske vode.

Za sportske ribolovce važno je da se istakne – da je reč o jezeru prepunom različitih vrsta ribe, i da je na pojedinim, još netaknutim, divljim delovima, uglavnom – okrenutih ka ušću Visočice, voda toliko čista da se može piti direktno iz jezera.