» Turizam i Zagađenje

Štetne posledice velikog broja turista na malom mestu zavise od mnogo faktora i različito se ispoljavaju od mesta do mesta:

1. Morska letovališta

Mnoga Evropska obalska područja trpe posledice prekomernog razvoja masovnog turizma. Najveći problemi su destinacije na Mediteranu i za sada nema izgleda da će se situacija popraviti. Severne i zapadne obale Evrope privlače veliki broj turista ali se ne suočavaju sa tako velikim ekološkim posledicama kao obale Sredozemnog i Crnog mora. One su rezultat velike koncentracije turista, smeštajnog i infrastrukturnog razvoja, generisanja čvrstog i tečnog otpada i obima saobraćaja, a mogu biti umanjene zoniranjem i drugim merama prostornog planiranja.

Uticaj turizma na obalske zone:

1. Izgradnja hotelskih kompleksa i smeštajnih kapaciteta bez razmatranja njihove vizuelne kompatibilnosti sa lokalnim arhitektonskim stilom;
2. Gubitak prirodnih staništa i biodiverziteta;
3. Nedostatak ili odsustvo prerade kanalizacione vode i efluenta;
4. Neodrživa eksploatacija prirodnih resursa – vode za piće i populacije ribe;
5. Saobraćajne gužve u priobalju;
6. Izgradnja nove putne mreže i parking-prostora;
7. Promena lokalnih tradicija i načina života.

2. Gradovi i kulturna baština

Veliki broj posetilaca kulturno-istorijskih tekovina u mnogim gradovima sveta uzrokuje ekološke probleme kao što su saobraćajne gužve i degradacija spomenika i starih zdanja. Ovaj vid turizma je u ekspanziji.

3. Prirodni parkovi i zaštićena područja 

Broj posetilaca ekološki osetljivih lokacija se uvećava usled povećanog interesovanja za neistraženom prirodom širom planete. Glavni problemi nastaju zbog intenzivnijeg kretanja putničkih automobila takvim područjima i vrhunaca perioda koncentracije turista na takvim mestima koja su blizu velikih naseljenih mesta.

Različiti nivoi zaštite mogu da utiču na smanjenje broja posetilaca i kretanje kroz ova osetljiva područja. Prirodni i nacionalni parkovi su već pod velikim pritiskom broja posetilaca, potrebe za raznovrsnošću aktivnosti na otvorenom i povećanjem smeštajnih kapaciteta. Interesovanje za divlji svet privlači turiste koji dovode do erozije staza i degradacije terena šetanjem ili vožnjom bicikala, a i remete sezone parenja divljih životinja što vodi u velike oscilacije njihove populacije.

4. Ruralne zone

Seoski turizam je tradicionalno popularan u Evropi. Pojedine turističke aktivnosti ovog tipa, kao što je eko-turizam koji može da smanji štetne uticaje na okolinu, postaju sve više popularni. Druge rekreativne aktivnosti, kao što su golf, lov i skijanje zahtevaju pažljivo planiranje, naročito preostala područja netaknute divljine.

Lov vrši veliki pritisak na populaciju divljači i velika je briga u mnogim regijama gde razvoj putne mreže čini lovišta dostupnijim, što narušava stabilnost šumskih ekosistema a pojavljuje se i  fragmentacija prirodnih staništa. Nedostatak efikasnih propisa o lovnom turizmu i njihovo sprovođenje, česta pojava u zemljama centralne i srednje Evrope, dovodi do prekomernog izlova divljači i krijumčarenja primeraka retkih vrsta.

 5. Planinski centri

 Planine su naročito tokom zimskih meseci mesta koja su izložena turistčkoj ekspanziji.

Zimski sportovi i rekreativne aktivnosti su postale veoma popularne i povećale atraktivnost planiskih sportsko-rekreativnih centara i odmarališta. Planine su same po sebi specifične jer zbog svoje udaljenosti podržavaju bogate biodiverzitete koji uspevaju da ostanu netaknuti.

Intenzivne skijaške aktivnosti remete balans delikatnih eko-sistema i kumulativno gledano, predstavljaju veliki problem u formi velike koncentracije turista na malom mestu, krčenja šuma i intenzivnog auto-saobraćaja. Razvoj skijaških infrastruktura predstavlja možda i najveći problem, a pokušaji da se taj problem reši do sada su vodili samo u njegovu dislokaciju na drugo mesto.

Pored skijanja, značajne efekte imaju i erozija usled pešačenja, vožnje terenaca u prirodi van asfalta i planinski biciklizam. Ove aktivnosti kontrolišu se određivanjem zona i putem drugih mera prostornog planiranja.

Uticaj turizma na planinske zone:

1.      Krčenje šuma i povećanje pojave lavina;

2.      Vizuelna degradacija pejzaža;

3.      Nestanak prirodnih staništa i uznemiravanje ugroženih vrsta putem rada ski-liftova i žičara, skijanje van određenih staza, vožnja terenaca i utabavanja snega;

4.     Prerada otpadnih voda i zagađenje vode (hemikalije koje se primenjuju u pripremanju ski staza povećavaju prisustvo azota i fosfora);

5.      Izduvni gasovi automobila i autobusa štete drveću u živom svetu u celini;

6.      Stvaranje veštačkog snega ima za rezultat neodrživu potrošnju vode;

7.     Skijanje u uslovima tankog snežnog pokrivača doprinosi eroziji i uništava osetljivu vegetaciju;

»Dalje»

» LINKOVI :

1. Ekološke Posledice

2. Održivi turizam