Održivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće naraštaje. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da se stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine.

Pre nešto više od deset godina, Svetska Komisija za Životnu Sredinu i Razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost„ (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogućnosti regeneracije planete Zemlje.

Ova komisija, kojom je predsedavao Kanađanin Jim McNeill, definisala je održivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijma da zadovolje svoje potrebe.

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.

» Rio de Žaneiro 1992. godine.

Konferencija Ujedinjenih Nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED), održana juna 1992 godine u Rio de Žaneiru (Brazil) bila je najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera.

Paralelno dešavanje - konferencija namenjena nevladinim organizacijama, privukla je jos više učesnika. Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika medija. Međutim, kao što je i bilo očekivano, učesnicima samita nije pošlo za rukom da dodju do rešenja i saglasnosti po mnogim pitanjima. Naime, bilo je teško postići saglasnost izmedju zemalja o pitanjima gde su se na udaru našli različiti ekonomski interesi ili duboko urezane vrednosti.

Samit 1992. godine je ipak generalno uspeo utoliko što je po prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Osim toga, rezultat predstavlja i potpisivanje i usvajanje nekoliko važnih dokumenata, među kojima je :

» Deklaracija o životnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija,

» Konvencija o promeni klime,

» Konvencija o biološkoj raznovrsnosti,

» Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma,

» Akcioni plan održivog razvoja u 21. veku nazvan Agenda 21

▪    Eko Info

▪    Tehnologija

▪    SoS Info

▪    Reciklaža i Otpad

▪    Energija

▪    Biodiverzitet

▪    Vazduh

▪    Voda

▪    Hemikalije

▪    Zdrav Život

▪    Info – Pojmovi

▪    Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

» Agenda 21

Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Žaneiru je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja - od teme siromaštva, zaštite atmosfere, šuma, vodenih resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekološki zdravog upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih Nacija predstavlja izričito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao što su žene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici.

Od 1992 godine, Ujedinjene Nacije su počele da sve više računaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je isključivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatračkih organizacija.

» Lokal Agenda 21

Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglašavala su njihovu ključnu ulogu u konkretnoj primeni "održivosti" na lokalnom nivou.

Iz ovoga je i proizašla preporuka data u 28. poglavlju - da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21. Na žalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva smernica o tome sta bi ovo trebalo da podrazumeva i sta konkretno treba preduzeti, pa se tako u početku samo nekolicina pionira prihvatila ovog posla.

Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnim uslovima, uključujući tu i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donošenju odluka, što važi i za političke stavove, kao i za probleme resursa. Ipak, od početka je bilo jasno da pored lokalanih postoje i neki opšti faktori koji moraju biti deo svakog pojedinačnog L.A. 21 procesa:

Lokal Agenda nije samo strategija zaštite životne sredine. Plan održivosti uključuje i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja. Lokal Agenda uključuje celo društvo ili u najmanju ruku najveći mogući presek skupova, sa svim raspoloživim resursima. Oko Lokal Agende mora se stvoriti konsenzus – zajednički napori naspram prevaziđenog modela suprotstavljenih interesa.

Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima - otkrivanje pravih želja i potreba ljudi. Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna organizacija ni društvena struktura ne može imati monopol nad dobrim idejama. Važno je naći načine da se izmeri napredak, kako bismo znali da naša zalaganja imaju rezultate.

» Ekologija ne mora biti u sukobu sa ekonomijom

Jedna od predrasuda je da zaštita životne sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa dosao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troskovi" koje proizvodi zagadjivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja pocinju nadmašivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve vise ulaze u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim područjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Održivi razvoj treba poticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprečavanje zagadjenja i rasipanje prirodnih bogatstava.

» Od Stokholma do Johanesburga

Na prvoj Svetskoj konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine u Stokholmu, po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou.

Nešto ranije, krajem šezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija - koje su počele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.

1982. godine u Najrobiju je održana druga po redu konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksploataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na životnu sredinu.

1992. godine održana je Konferencija u Rio de Žaneiru, na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.

Pet godina kasnije u Njujorku je održana Konferencija Rio + 5, na kojoj je zaključeno da je u zaštiti naše planete postignut mali napredak.

Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra u Johanesburgu je održan Svetski samit o održivom razvoju (Rio +10).

Bio je to prvi put da se ceo svet okupio radi jednog cilja održivog razvoja Zemlje. Osmišljen kao najveći samit Ujedinjenih Nacija, na samitu je učestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.

» Dodatni LINKOVI :

▪      Devijantne Pojave U Primeni Kjoto Protokola

▪      Greenpeace Organizacija Koja Je Pozitivno Promenila Svet

▪      Rečnik Pojmova

▪      Lokalni Ekološki Akcioni Plan – L.E.A.P

▪      Rio de Žaneiro 1992. godine. (Agenda 21, Lokal Agenda 21)

▪      Donosi li Visoka Tehnologija Nesreću

EkoSpark.com