EkoSpark.com

 
     
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

» DEVIJANTNE POJAVE U PRIMENI KJOTO PROTOKOLA

Dobar način smanjenja emisija industrijskih gasova koji sve više zagrevaju planetu je trebalo da bude Mehanizam Čistog Razvoja (eng. Clean Development Mechanism – skr. CDM).

Kao deo Kjoto protokola CDM je trebalo da omogući industrijski razvijenim zemljama da redukciju emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte delimično ostvare kupovinom „karbonskog ofseta“. To je princip po kojem sve zemlje imaju određenu količinu gasova koju u toku godine mogu da emituju. Kada odrđena zemlja potroši dozvoljeni bonus emisije gasova, ona kupuje dodatne dozvole za novu emisju gasova, od zemalja koje je nisu potrošile, tačnije nisu prekoračile dozvoljenu propisanu granicu.

Novac koje zemlje daju za dodatnu emisiju drugoj zemlji isključivo se koristi za ekološke projekte koji za cilj imaju smanjenje emisije štetnih gasova.

Dakle, krajnje uprošćeno rečeno, razvijenije zemlje ove gasove emituju u količinama koje odgovaraju emisijama i jednih i drugih, a nerazvijene ili zemlje u razvoju prestaju da budu zagađivači, jer od  prvih dobijaju kredite za ekološke projekte koji su kod njih znatno efikasniji.

Na ovaj način sprečava se zaustavljanje industrijske prozvodnje, što bi na zapadnoj polulopti bilo ekonomski pogubno. (Primer: Država A i Država B imaju dozvoljenu granicu emisije 100 miliona tona. U toku godine Država A potroši 100 miliona a Država B 60 miliona, preostalih 40 miliona tona Država B može da proda Državi A).

Ova šema kroz koju je prvi kredit već odobren 2005. godine je već transferovala pravo emitovanja dodatnih 250 miliona tona ugljen-dioksida, što bi dostiglo ukupnu količinu od 2.9 milijardi tona do 2012. Smatralo se da će „karbonski ofset“  igrati značajnu ulogu kada ciljne vrednosti emisija postanu manje.

Vremenom se ipak, pojavilo sve više kritika  upućenih sistemu CDM. Uprkos velikim naporima kreatora programa, značajni deo ovih kredita dobija se na osnovu fiktivnog „toplog vazduha“ koji se fabrikuje računovodstvenim trikovima. Kao rezultat toga, gasovi efekta staklene bašte se i dalje emituju bez kompenzujućih redukcija na nekom drugom mestu.

Računanje intenziteta emisija bazira se na konceptu koji se naziva adicionalnost. Da bi dobio podršku, projekt bi svoje postojanje trebalo da duguje potencijalnim dobicima od kredita za smanjenje karbonskih emisija a smanjenje emisija ostvareno ovim projektom trebalo bi da bude dodatak onome što bi se desilo u odsustvu CDM-a. Otuda, konstruktori „farmi vetra“ u Indiji gde bi turbine na pogon vetrom zamenile termo-elektrane na pogon ugljem, koje bi mogli da prodaju razliku u emisijama ugljenika između dva projekta kao ofset – ali ne ako bi ove turbine na vetar zaista bile izgrađene.

Mnogi CDM projekti međutim, kako se pokazalo, izgleda da uopšte ne transferuju dozvoljene emisije ugljenika nerazvijenih na razvijene. Organizacija International Rivers iz SAD otkrila je da je trećina CDM hidroenergetskih projekata završena pre nego što je akreditovana. Ocenjuje se da su barem dve petine CDM portfolija u svetu takođe bazirani na sličnoj sumnjivoj adicionalnosti a da bi brojevi mogli da budu i znatno veći ali kako neki stručnjaci ističu, „ne postoji način da se to proveri“.

Određivanje koji su projekti „adicionalni“ može da bude veoma kompleksno i izazovno. Uz to još jedna je briga i pogrešni podsticaj. Konsultanti koji procenjuju karbon-ofset programe često ih porede sa usvojenom praksom zemlje u razvoju u kojoj će biti primenjen. Takav prilaz daje toj zemlji podsticaj da poveća obim zagađenja u cilju dobijanja što većeg kredita na osnovu CDM projekta. Odobravanje ovako veštački „uvećanog“ kredita tako bi konačno dovelo do toga da se više ugljenika emituje u atmosferu, nego da ovaj emisioni ofset uopšte nije bio ni kreiran.

Kao primer devijacije benefitarnih CDM rešenja u sastavu Kjoto Protokola veoma često se pominju gasne buktinje u Nigeriji, gde naftne kompanije sagorevaju 40 procenata prirodnog gasa koji se izvlači zajedno sa naftom. Naftna kompanija Nigerija Agip koja je u državnom vlasništvu planira proizvodnju električne energije iz otpadnog gasa jednog svog postrojenja što će zameniti fosilno gorivo u istom procesu. Ova strategija bi stvorila količinu od 1.5 miliona tona ugljen-dioksida godišnje koja bi kroz CDM aranžman bila na prodaju. Projekt se smatra adicionalnim jer izgledi prodaje emisionog ofseta motivišu ljude koji rade u toj oblasti.

Međutim, aktivisti organizacije Oilwatch tu klasifikaciju smatraju nečuvenom, obzirom da je rutinsko sagorevanje prirodnog gasa, koje u vazduh izbacuje kancerogene kao što su benzeni i stvara kisele kiše, nezakonito u Nigeriji; štaviše, oni ukazuju na to da nijedna kompanija ne sme da profitira od kršenja zakona i dodaju da bi takav kredit bio isto kao i plaćanje kriminalcu da prestane sa vršenjem kriminalnih dela. Bez obzira na sve, podsticaj da se ovi projekti klasifikuju kao adicionalni je veoma snažan. Korporacija Pan Ocean Oil iz Nigerije je već aplicirala za CDM odobrenje rada na procesiranju i prodaji otpadnog gasa sa jednog svog naftnog polja. Ukoliko bi vlada Nigerije donela propis protiv primene gasnih buktinja, ovaj projekt bi se smatrao neadicionalnim i žrtvovala bi se značajna dobit.

Paljenje naftnog gasa u Nigeriji je zakonom zabranjeno ali ta praksa opstaje jer naftne kompanije mogu da iskoriste emisije ugljenika da bi dobile kredite za smanjivanje i prestanak primene ove štetne procedure

 

    Eko Info

    Tehnologija

    SoS Info

    Reciklaža i Otpad

    Energija

    Biodiverzitet

    Vazduh

    Voda

    Hemikalije

    Zdrav Život

    Info – Pojmovi

    Zanimljivosti

 

 

ekospark@gmail.com

 

 

Izvršni odbor CDM programa pooštrio je revizionu proceduru radi unapređenja provere adicionalnosti i otklanjanja pogrešnog podsticaja. Na primer, odbor više ne prihvata nove projekte za sagorevanje HFC-23, gasa koji nastaje u proizvodnji rashladne opreme a doprinosi efektu staklene bašte jer su krediti proistekli iz toga podstakli podizanje hemijskih postrojenja sa jedinom namenom da sagorevaju HFC-23. Ovi krediti bili su velikih iznosa jer zbog njegovog potencijala zadržavanja toplote jedna tona HFC-23 kredita odgovara 12 000 tona CO2 kredita.

Neki posmatrači smatraju da je CDM otišao predaleko da bi bio spašen. Ne postoji nijedna idejna varijanta koja bi popravila kako kažu, „takav fundamentalan idejni propust“. Novembra prošle godine američka vlada upozorila je da karbon-ofset program neće biti pouzdani dugoročni pristup ublažavanju klimatskih promena.

Januara ove godine Evropska Komisija utvrdila je da CDM treba da bude potisnut kao rešenje za barem malo naprednije zemlje u razvoju, na koje bi umesto toga trebalo vršiti pritisak da prihvate obavezujuće angažovanje na limitiranju emisija. Po drugom predlogu CDM bi trebalo zameniti fondom namenjenim zemljama u razvoju za izgradnju ekoloških projekata bez kredita, čime bi se eliminisao princip adicionalnosti.

U svakom slučaju, ukidanje CDM kredita bi otežalo trenutno stanje, jer je za industrijske zemlje to najjednostavniji način postizanja ciljnih emisija. SAD razmatraju nacrt zakona koji nalaže smanjenje emisija za ambicioznih 20 procenata do 2020. godine ali emisije ovih štetnih gasova širom sveta su tako izdašne da bi SAD mogle ovaj cilj da ostvare samo kupovinom ofseta.

Sudbina CDM programa će se odlučiti u toku narednih razgovora na svetskoj konferenciji o klimatskim promenama, pošto na konferenciji održanoj u Kopenhagenu nisu precizirani dalji planovi, kao ni buduće strategije.

» Dodatni LINKOVI :

      Okviri Direktive O Vodama Evropske Unije

      Da Li Srbija Ima Ekološki Znak ?

      Greenpeace Organizacija Koja Je Pozitivno Promenila Svet

      Rio de Žaneiro 1992. godine. (Agenda 21, Lokal Agenda 21)

      Pismo Indijanskog Poglavice Sijetla Američkom Predsedniku

      Rečnik Pojmova

 

 

 

 

 

 

 

EkoSpark.com

 
     

 

 

| Copyright EkoSpark © 2008 All Rights Reserved |

| webmaster : DELFIN-DIZAJN |