» Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva

Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme, prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. Drugi ekološki problemi, kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte, takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva.

Kada sagorevaju fosilna goriva, oslobađaju se sumpor, azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi.  Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu, hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu, azotnu i karbonsku kiselinu. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem, uobičajeno nazvana kisele kiše, ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma, zemljišta, jezera i vodenih tokova.

Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. Na primer, neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor; uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova, kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana; oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu.

Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. U prošlosti, termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja, zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima.

Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva, a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu, čineći ovu planetu pogodnom za život. Ubrzana industrijalizacija u 19. i 20. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva, time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama.

Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva, neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi, među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote; (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2; i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2  u manje razvijenim zemljama, čime se te emisije bitno smanjuju.

Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih, jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja.

Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. Curenja nafte, naročito ukoliko se radi o velikim količinama, mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima.

Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj, a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom, tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje.