|
»
Turizam
i
Zagađenje
Čovek
danas
najveći deo svog vremena utroši obezbeđujući
materijalnu sigurnost i udobnost življenja, tako da mu malo
vremena ostaje za povratak unutrašnjeg mira i spokojstva;
te
“ključne stvari“ za dugovečan i zdrav život,
neophodne čoveku,
mogu se naći samo u prirodi.
|
Slap, Babin Zub |
Osluškujući krckanje peska na plaži dok hodamo bosonogi,
šuštanje lišća pod
nogama, škriput snega pod đonovima u zimskoj šetnji
borovom šumom... postanemo barem za trenutak svesni da
smo
pomalo
zaboravili na mir koji nam priroda pruža
i da smo se na žalost
prepustili
brzom načinu života.
I dok se sa druge strane, divimo nekom srednjovekovnom
dvorcu ili spomeniku u centru grada koji posećujemo,
shvatamo koliko toga značajnog možemo da ostavimo iza
sebe
ako živimo u skladu sa prirodom.
Uzajamni
odnos
čoveka
i prirode
traje od samog nastanka čoveka kao svesnog bića; kroz
vekove ovaj odnos
stvorio
je
lepote vredne
posete
i divljenja.
Svaki put kada otputujemo na novu turističku lokaciju
proširujemo sopstveni kulturni horizont, svoja saznanja
o nekom drugom kutku sveta, „punimo baterije“ i vraćamo
se kućama sa osećajem koji nas ne napušta mesecima. |
Na žalost,
vrlo često se desi
da tom prilikom
uništavamo morske plaže, planinske
ekosisteme pa čak i dela ljudskih ruku – spomenike i stara
zdanja.
Zašto je to tako? Pre svega, treba ukazati na činjenicu da su se
turizam i rekreacija eksponencijalno uvećali proteklih decenija.
Putem turizma i rekreacije se otvaraju nova radna mesta i
ostvaruju velike zarade od kojih se finansira očuvanje kulturnog
nasledstva i razvoj infrastrukture, tako da se sve ovo razvilo u
vrlo unosnu delatnost. I ne samo to: turizam i rekreacija su se
postepeno uvrstili među najvažnije socijalne i ekonomske
aktivnosti u svetu. Ovo je uslovljeno suštinskim unapređenjem
saobraćaja koji je „premostio“ kontinente i uz to pojeftinio (u
odnosu na neka stara vremena), povećanjem životnog standarda
„razvijenih“ tako da se više može izdvojiti za godišnji odmor i
smeštajne troškove koji su se takođe smanjili.
|
 |
Na
žalost, neke forme turističkih aktivnosti uništavaju prirodna
staništa, degradiraju prostor i uvećavaju potrošnju resursa,
prevashodno vode, energije i
pritisak na
potencijale prerade otpadnih voda. Pored toga,
pojedna mesta poneta dobrim zaradama od turizma vrlo
često se odriču sopstvenih tradicija življenja i privređivanja i
postaju preterano zavisne od ove delatnosti.
Moramo shvatiti da se opasnost po životnu sredinu uvećava kada
su turističke aktivnosti koncentrisane na malim područjima, koje
i inače karakteriše pritisak na prirodne resurse od strane
poljoprivrede, industrijskog razvoja, ribarenja i uvećanja
stanovništva. Otuda, ukoliko su turističke i rekreacijske
aktivnosti stihijski organizovane, one postaju izvor zagađenja,
a uočeno je da mnoge siromašnije zemlje imaju tendenciju ka
razvoju neodrživog turizma kao sredstva brzog ekonomskog
oporavka.
Nepoželjni efekti turizma su veoma određeni lokalnim
osobenostima. Variraju od vrste turističke ponude, veličine
područja, broja posetilaca i izraženosti sezonskog karaktera
poseta, vrste transporta u primeni, lokalnog razvoja i
upravljanja, primene resursa i načina odlaganja otpada.
Dakle, štetne posledice velikog broja turista na malom mestu
zavise od mnogo faktora i različito se ispoljavaju od mesta do
mesta. |
