Pre samo nekoliko nedelja prilikom obeležavanja Svetskog dana zaštite voda, pored velikog broja upozoravajućih fotografija i primera zagađenih i degradiranirh reka, na internet portalima moglo se videti i nekoliko zaista prelepih fotografija čiste izvorske vode za piće i čistih reka. Ovo je jedna od fotografija koja se tih dana često mogla videti kao apsolutno pozitivan primer. *kliknite na fotografije za uvećanje

Potpuno se slažemo sa onima koji smatraju da upravo ovakve fotografije mogu podsetiti mnoge na važnost i značaj očuvanja reka i čiste vode za piće. Kao i na činjenicu kakvo se bogatsvo degradira prilikom nebrige o rekama.

Fotografija se dopala mnogima a mi smo hteli da pronađemo mesto i kako je ona nastala.

Postavljene fotografije snimljene su na jednoj od najčistijih reka u Evropi, reci Verzasca u Švajcarskoj. Ova reka dugačka je 30 km a kvalitet vode u reci identičan je od izvora do ušća. Na reci se nalazi i najveća brana u Evropi, visoka 220 metara.

Naravno, ovakvih izvora i reka ima i kod nas. Do sada smo neke predstavili na stranicama našeg sajta i našim galerijama. Fotografije su izuzetno važne jer su tu da nas podsete na prelepo prirodno bogatstvo, koje ujedno moramo i da sačuvamo.

Ove fotografije su se vrlo često mogle videti na internet portalima prilikom obeležavanja Svetskog dana vode. Pored čiste vode, mnogima se dopao i način kako su slikane. Fotograf se odlučio da sam zaroni do dna u ovom delu reke i napravi ih.

Pomenuta fotografija je slikana sa dna reke, sa dubine od 15 metara. Sa dana se jasno vidi stari Rimski most na površini vode. Reka je kristalno čista i pogled je prelep, potpuno jasan i identičan, i sa dana i sa površine vode.

ekospark.com

.

Često slušamo o nestašici vode za piće ali koliko puta ste videli slavine u dvorištima ili na javnim gradskim površinama kako cure.

Mnoge slavine koje često ne koristimo se posle nekog vremena pokvare i iz njih voda počinje da curi nekontrolisano. Posebno je to često kod onih slavina koje se nalaze u dvorištima ili u parkovima.

The Locko sistem konstruisao je dizajner Arman Emami upravo zbog mogućnosti kontrole. Cilj ovog sistema nije da se ljudima uskrati dostupnost vode za piće, već da se ona dodatno štedi i racionalno koristi.

Zahvaljujući sistemu zaključavanja mnoge namenski postavljene slavine za potrebe parkova, protiv požarnih sistema, komercijalnih centara ili javnih površina moći će da koriste samo lica koja imaju šifru za otključavanje.

U domaćinstvima The Locko sistem daje mogućnost da neku slavinu zaključamo kada idemo na odmor ili na kraće putovanje a u dvorištu možemo da osiguramo one slavine koje koristimo samo povremeno.

The Locko sistem je dobio Red-Dot nagradu za najbolji koncept dizajn u 2012 godini.

Nema sumnje da će se korišćenjem ovog sistema sprečiti nekontrolisana potrošnja vode, povećati broj namenski postavljenih slavina a u domaćinstvima sprečiti moguće poplave.

Izvor: ekospark.com

Cilj je da se vremenom napravi velika baza sa brojinm panoramskim fotografijama, od najpopularnijih destinacija, do manje poznatih i posećenih mesta.

Njihova ideja je da se na isti način kao kod Google Maps Street View posetiocima omogući virtualno razgledanje koralnih grebena i morskih dubina.

Prvom kolekcijom predstavljeno je šest najlepših lokacija koralnih grebena u Australiji, Filipinima i Havajima.

Za ovaj projekat u kompaniji Google su dizajnirali specijalnu podvodnu panoramsku kameru.

Svim posetiocima će biti dostupne panoramske fotografije visoke rezolucije, koje će čak i neplivačima dočarati lepotu morskih grebena i okeana. Svako će moći da izabere svoju lokaciju i poput Žak Kustoa uživa u ronjenju zajedno sa morskim kornjačama, meduzama, ribama i morskim ražama…

Tekst: EkoSpark.com | Izvor: Google

.

U mnogim rekama širom Evrope ljudi su se nekada bezbrižno kupali. U letnjim mesecima one su bile prave male oaze, savršene za odmor i uživanje.

Posle perioda ubrzane industrijalizacije, posebno posle drugog svetskog rata nije se vodilo mnogo računa o supstancama, kao ni o količini štetnih materija ispuštenih u reke.

Veliki broj reka sredinom osamdesetih godina našao se na listi izuzetno zagađenih, dok je živi svet u mnogima gotovo nestao.

Sudbina reke Vltave u Pragu slična je sudbini mnogih reka širom Evrope. Ljudi su se u njoj bezbrižno kupali, međutim vremenom je postala isuviše zagađena industrijskim otpadom.

Veliki broj inicijativa, uticaj medija ali i opšti interes podstakao je grad da se započne sa kompletnim prečišćavanjem reke i vraćanjem njene obale u prvobitno stanje.

Lokalne arhitekte Ondrej Lipenski i Andrea Kubna projektovale su kružni bazen koji bi plutao sredinom reke i omogućavao da se ljudi u njemu kupaju.

Voda bi u njemu naravno bila potpuno čista i ispravna. Poput sličnog ‘’+Bazena’’ koji već postoji u Nju Jorku, druga funkcija ove plutajuće oaze bila bi filtriranje i čišćenje reke.

Tokom zime bazen bi se lako pretvorio u plutajuće klizalište, dok bi saune i parno kupatilo ostalo otvoreno za dalje korišćenje tokom cele godine.

Predviđeno je da se bazen nalazi u centru plutajuće oaze okružen nizom privatnih kabina, svlačionica, tuševa, toaletom, saunom i parnim kupatilom.

U baru bi se služila hrana i piće, dok bi manji plići bazen bio na raspolaganju deci.

Rečna voda bi se filtrirala uz pomoć ‘’tekstilne membrane’’ na dnu koja bi obezbeđivala čistu vodu za bazen.

Ugrađeni filteri koriste se za snabdevanje bazena vodom i čišćenje reke. Korišćenje filtera se intenzivira u večernjim časovima.

Putajuća oaza samo je jedan o načina i primera kako se ljudi ponovo mogu vratiti rekama. Postavljanjem većeg broja ovakvih objekata povećavaće se i količine prečišćene vode.

Koncept & foto: Andrea Kubna

ekospark.com\portal

.

Na konferenciji pored vodećih čelnika najvećih i najrazvijenijih zemalja učestvuju i predstavnici privatnog sektora i nevladinih organizacija sa ciljem da se pronađu mere i rešenja kojima se može smanjiti siromaštvo a unaprediti održivi razvoj i životna sredina.

Rio + 20 je konferencija organizovana sa učesnicima na najvišem mogućem nivou, gde učešće uzimaju šefovi država, ministri i drugi predstavnici.

Ove godine pored već standardnih pitanja i problema najveće ekološke organizacije teže pokretanju posebne inicijative za razvoj i unapređenje energetskog sektora.

Početkom meseca, odmah posle obeležavanja Svetskog dana vetra, počeo je pritisak za realizaciju inicijativa kojima bi se udvostručila ulaganja za razvoj i proizvodnju obnovljive energije iz vetroelektrana do 2030 godine.

Vetroelektrane su do sada izgrađenje u više od 75 zemalja, pri čemu 21-na ima proizvodnju veću od 1.000 MW. U svetu se trenutno proizvodi nešto više od 250 GW električne energije iz vetroelektrana. Iako su do sada ostvareni dobri rezultati, oni su još uvek daleko od zadovoljavajućih.

Danas se 30 puta više energije proizvodi iz obnovljivih izvora u odnosu na period pre potpisivanja Kyoto protokola.

Uz adekvatno planiranje i realizaciju brojnih projekata do 2015 godine proizvodnja bi trebalo da se udvostruči. Prema postojećim planovima novo udvostručenje proizvodnje energije očekuje se do 2020 godine.

Planirana proizvodnja 2020 godine bila bi dovoljna za pokrivanje 9 do 12 procenata ukupne potrebe za električnom energijom. Ovakva proizvodnja omogućila bi smanjenje godišnje emisje CO2 za 1,5 miljardu tona. Takođe, omogućilo bi se ostvarenje veće energetske sigurnosti i stabilnosti cena električne energije u mnogim zemljama.

Ovi ciljevi su ostvarljivi, ali da bi se oni ostvarili vlade vodećih svetskih zemalja moraju delovati složno i odlučno.

Naziv ovogodišnje inicijative UN je ’’Odživa energija za sve’’. Njen cilj je da se sprovedu mere kojima će se udvostručiti energetska efikasnost i udeo obnovljivih izvora energije do 2030 godine, kako bi se omogućio pristup jeftinoj energji svima.

Prema podacima u 2012 godini će se za razvoj i proizvodnju fosilnih goriva potrošiti 630 milijardi dolara. Kada bi se samo deo ovog novca slio za proizvodnju i razvoj obnovljivih izvora energije otvorila bi se nova radna mesta, proizvele nove količine energije. Proizvodnja bi bila bez zagađenja vazduha i životne sredine.

ekospark.com/portal

.