Mrtvo more je pre nešto više od 100.000 godina već jednom gotovo presušilo, međutim vremenom se prirodnim putem nivo vode potpuno vratio.

Danas sudeći po analizama naučnika sa Univerziteta u Tel Avivu tako nešto više nebi bilo moguće jer ovoga puta procesi koji dovode do nestanka vode nisu uzrokovani prirodnim putem, već su nastali kao posledica aktivnosti čoveka.

Negativni efekti posledica primećeni su prilikom istraživanja priobalja kada je primećeno da se na nekim mestima voda povukla i nekoliko metara. Efekti ekstremno retkih padavina i ljudski faktor ubrzao je procese.

Trenutno se nivo vode u Mrtvom moru nalazi na 1.400 metra ispod nivoa mora i rapidno opada.

Vodostaj reka koje se ulivaju u more je takođe opao. Količina vode svih reka koje se ulivaju u Mrtvo more je svake godine sve manja jer se voda koristi za navodnjavanje.

Naučnici zato predlažu sprovođenje oštrih mera kontrole, kao i hitnu izgradnju kanala kojima će se voda iz drugih reka dovoditi u more.

Nestanak Mrtvog mora bi doveo do prirodne katastrofe u ovoj oblasti, koja bi se odrazila i na stanovništvo i region. Prirodna katastrofa bi vrlo brzo uslovila ekonomsku nestabilnost u ovom delu sveta, koja bi se proširila potom i na okolne zemlje.

ekospark.com\portal

.

Na konferenciji pored vodećih čelnika najvećih i najrazvijenijih zemalja učestvuju i predstavnici privatnog sektora i nevladinih organizacija sa ciljem da se pronađu mere i rešenja kojima se može smanjiti siromaštvo a unaprediti održivi razvoj i životna sredina.

Rio + 20 je konferencija organizovana sa učesnicima na najvišem mogućem nivou, gde učešće uzimaju šefovi država, ministri i drugi predstavnici.

Ove godine pored već standardnih pitanja i problema najveće ekološke organizacije teže pokretanju posebne inicijative za razvoj i unapređenje energetskog sektora.

Početkom meseca, odmah posle obeležavanja Svetskog dana vetra, počeo je pritisak za realizaciju inicijativa kojima bi se udvostručila ulaganja za razvoj i proizvodnju obnovljive energije iz vetroelektrana do 2030 godine.

Vetroelektrane su do sada izgrađenje u više od 75 zemalja, pri čemu 21-na ima proizvodnju veću od 1.000 MW. U svetu se trenutno proizvodi nešto više od 250 GW električne energije iz vetroelektrana. Iako su do sada ostvareni dobri rezultati, oni su još uvek daleko od zadovoljavajućih.

Danas se 30 puta više energije proizvodi iz obnovljivih izvora u odnosu na period pre potpisivanja Kyoto protokola.

Uz adekvatno planiranje i realizaciju brojnih projekata do 2015 godine proizvodnja bi trebalo da se udvostruči. Prema postojećim planovima novo udvostručenje proizvodnje energije očekuje se do 2020 godine.

Planirana proizvodnja 2020 godine bila bi dovoljna za pokrivanje 9 do 12 procenata ukupne potrebe za električnom energijom. Ovakva proizvodnja omogućila bi smanjenje godišnje emisje CO2 za 1,5 miljardu tona. Takođe, omogućilo bi se ostvarenje veće energetske sigurnosti i stabilnosti cena električne energije u mnogim zemljama.

Ovi ciljevi su ostvarljivi, ali da bi se oni ostvarili vlade vodećih svetskih zemalja moraju delovati složno i odlučno.

Naziv ovogodišnje inicijative UN je ’’Odživa energija za sve’’. Njen cilj je da se sprovedu mere kojima će se udvostručiti energetska efikasnost i udeo obnovljivih izvora energije do 2030 godine, kako bi se omogućio pristup jeftinoj energji svima.

Prema podacima u 2012 godini će se za razvoj i proizvodnju fosilnih goriva potrošiti 630 milijardi dolara. Kada bi se samo deo ovog novca slio za proizvodnju i razvoj obnovljivih izvora energije otvorila bi se nova radna mesta, proizvele nove količine energije. Proizvodnja bi bila bez zagađenja vazduha i životne sredine.

ekospark.com/portal

.