Voda je
temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića.
Prva ali i
najvažnija čovekova potreba.
Bez hrane
čovek može da izdrži 26
dana (ako
pri tom
konzumira vodu), a bez vode samo
pet, najviše sedam
dana.
Broj stanovnika na našoj planeti progresivno
se povećava, potreba za vodom još brže,
a pri tom se njena količina
svakodnevno smanjuje.
Do 2025. godine dve trećine čovečanstva susrešće se sa ozbiljnim
nedostatkom vode.
Procena
stručnjaka je da oko
jedne milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi a 2.5
milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Više od pet
miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom
vodom, što je deset puta više od broja onih koji poginu u ratovima širom
sveta, navodi se u izveštaju UN.
Statistika je bolna: čak 6000 ljudi dnevno umire od dijareje, od
1950. godine do danas potrošnja vode na planeti se udvostručila.
Količina
zagađene vode je veća nego u basenima deset najvećih svetskih reka.
Približna zapremina
ukupne
vode na planeti je milijardu i 360 miliona kubnih kilometara, a od toga
je 97,2
procenata
u morima i okeanima, 1,8
procenta
u glečerima i polarnom ledu, a 0,9
procenta
u zemne vode, 0,02 otpada
na slatkovodnu masu (jezera, reke...). Samo 0,001
procenat
se nalazi u
atmosferi u obliku vodene pare.
Vode se dele na mineralne (iz reda podzemnih voda) i nemineralne.
Prve
su dobile naziv po sadržaju mineralnih soli i drugih specifičnih osobina: razlikujemo vrlo slabo mineralne (50mg soli po litru), zatim slabo
mineralne i bogato mineralne vode koje sadrže iznad 1.500 miligrama soli
po litru. Negazirana mineralna voda ne sadrži ugljen-dioksid.
Gazirana voda sadrži ugljen-dioksid i može biti prirodna ili veštačka,
nastala dodavanjem mehurića pre flaširanja.
Procenjuje
se da u Srbiji ima čak 300 termomineralnih izvora, a 156 registrovanih
proizvođača flaširanih i mineralnih voda. Iz izvorišta u Srbiji trenutno
se dobija 15.000 litara mineralne vode u sekunde.
Tačnije, godišnje se
flašira oko 300 miliona litara mineralne vode, od kojih se određena
količina i izvozi. Dakle, reč je o nacionalnom bogatstvu koje, pored
zdravstvenog, ima i izuzetan ekonomski značaj.
Voda iz
vodovoda, koja se u današnje vreme najviše upotrebljava za piće,
proizvodi se višefaznim prečišćivačima površinskih tokova i hlorisanjem.
Izvorske vode su podzemni tokovi do dubine od 2.000 metara koji se
spontano pojavljuju po površini ili se do njih dolazi preko bunara.
Podzemne
vode koje danas pijemo zapravo potiču iz sasvim drugog klimatskog
perioda.
Iz vremena kada je priroda bila sterilna i nezagađena, pa je
njihov kvalitet daleko iznad onih u površinskim tokovima.
Na
žalost,
voda i otpad su povezani neraskidivo i pogubno. Svaki otpad dospeva do
podzemnih voda i zagađuje ih.
To je dugotrajan
i skriven proces.
Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige
i lošeg
menadžmenta otpada.
Brojni izvori biće zagađeni
a nemar trajno ugrožava naše zalihe
vode.
Loše stanje vode ugrožavaju zastarele tehnologije u
fabrikama i nerazumni ljudski postupci.
Beograd
svu otpadnu vodu kroz 20 izliva ispušta direktno u Dunav i Savu,
bez
ikakvog prečišćavanja
ili tretmana.
Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i uređenje
deponija potrebne su stotine miliona evra.
U Srbiji je sve manje zdrave izvorske vode a jedan od glavnih razlog je
seča šuma.
Jedina od strategija za dugoročno rešavanje ovog problema je
u planinskom pošumnjavanju.
Postrojenje
za prečišćavanje otpadnih voda |
UN upozorava da će sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi osetiti
nedostatak vode. U narednih 20 godina ljudi će raspolagati trećinom vode
manje pa je prečišćavanje ključno.
Svakog dana se u reke, jezera i vodene
tokove baca šest miliona tona otpada. Najveći deo raspoložive pitke vode
koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane.
Veliki deo toga bi mogao
da se sačuva ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne
vode.
Srbija je po izveštaju UN na 47. mestu po količini vodnih resursa od 180
država u svetu, ali se istraživanje ne odnosi na kvalitet vode.
Stanje zagađenosti
reka je alarmantno, Srbija ima najzagađenije reke u Evropi.
Jedini izlaz je u menjanju
svesti ljudi i potrebi da štedimo i čuvamo
vodu.
Decu od najmlađih dana treba učiti da štede vodu, da vole prirodu i
štite životnu sredinu,
tako čuvaju svoju budućnost.
Jer voda
je život.
|