|
|
|
|
|
|
|||||
Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Prva ali i najvažnija čovekova potreba. Bez hrane čovek može da izdrži 26 dana (ako pri tom konzumira vodu), a bez vode samo pet, najviše sedam dana. Broj stanovnika na našoj planeti progresivno se povećava, potreba za vodom još brže, a pri tom se njena količina svakodnevno smanjuje. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva susrešće se sa ozbiljnim nedostatkom vode.
Procena stručnjaka je da oko jedne milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi a 2.5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom, što je deset puta više od broja onih koji poginu u ratovima širom sveta, navodi se u izveštaju UN. Statistika je bolna: čak 6000 ljudi dnevno umire od dijareje, od 1950. godine do danas potrošnja vode na planeti se udvostručila. Količina zagađene vode je veća nego u basenima deset najvećih svetskih reka. Približna zapremina ukupne vode na planeti je milijardu i 360 miliona kubnih kilometara, a od toga je 97,2 procenata u morima i okeanima, 1,8 procenta u glečerima i polarnom ledu, a 0,9 procenta u zemne vode, 0,02 otpada na slatkovodnu masu (jezera, reke...). Samo 0,001 procenat se nalazi u atmosferi u obliku vodene pare. Vode se dele na mineralne (iz reda podzemnih voda) i nemineralne. Prve su dobile naziv po sadržaju mineralnih soli i drugih specifičnih osobina: razlikujemo vrlo slabo mineralne (50mg soli po litru), zatim slabo mineralne i bogato mineralne vode koje sadrže iznad 1.500 miligrama soli po litru. Negazirana mineralna voda ne sadrži ugljen-dioksid. Gazirana voda sadrži ugljen-dioksid i može biti prirodna ili veštačka, nastala dodavanjem mehurića pre flaširanja.
Procenjuje se da u Srbiji ima čak 300 termomineralnih izvora, a 156 registrovanih proizvođača flaširanih i mineralnih voda. Iz izvorišta u Srbiji trenutno se dobija 15.000 litara mineralne vode u sekunde. Tačnije, godišnje se flašira oko 300 miliona litara mineralne vode, od kojih se određena količina i izvozi. Dakle, reč je o nacionalnom bogatstvu koje, pored zdravstvenog, ima i izuzetan ekonomski značaj. Voda iz vodovoda, koja se u današnje vreme najviše upotrebljava za piće, proizvodi se višefaznim prečišćivačima površinskih tokova i hlorisanjem. Izvorske vode su podzemni tokovi do dubine od 2.000 metara koji se spontano pojavljuju po površini ili se do njih dolazi preko bunara. Podzemne vode koje danas pijemo zapravo potiču iz sasvim drugog klimatskog perioda. Iz vremena kada je priroda bila sterilna i nezagađena, pa je njihov kvalitet daleko iznad onih u površinskim tokovima. Na žalost, voda i otpad su povezani neraskidivo i pogubno. Svaki otpad dospeva do podzemnih voda i zagađuje ih. To je dugotrajan i skriven proces. Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige i lošeg menadžmenta otpada. Brojni izvori biće zagađeni a nemar trajno ugrožava naše zalihe vode. Loše stanje vode ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu kroz 20 izliva ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja ili tretmana. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i uređenje deponija potrebne su stotine miliona evra. U Srbiji je sve manje zdrave izvorske vode a jedan od glavnih razlog je seča šuma. Jedina od strategija za dugoročno rešavanje ovog problema je u planinskom pošumnjavanju.
UN upozorava da će sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi osetiti nedostatak vode. U narednih 20 godina ljudi će raspolagati trećinom vode manje pa je prečišćavanje ključno. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada. Najveći deo raspoložive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga bi mogao da se sačuva ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode. Srbija je po izveštaju UN na 47. mestu po količini vodnih resursa od 180 država u svetu, ali se istraživanje ne odnosi na kvalitet vode. Stanje zagađenosti reka je alarmantno, Srbija ima najzagađenije reke u Evropi. Jedini izlaz je u menjanju svesti ljudi i potrebi da štedimo i čuvamo vodu. Decu od najmlađih dana treba učiti da štede vodu, da vole prirodu i štite životnu sredinu, tako čuvaju svoju budućnost. Jer voda je život. |
▪ Eko Info ▪ SoS Info ▪ Energija ▪ Vazduh ▪ Voda
ekospark@gmail.com
|
||||
|
» Ratovi zbog vode Voda u svetu je već odavno predmet trgovine. Nemačka je kupuje u Švajcarskoj, Danska u Norveškoj, SAD u Kanadi. Sa Aljaske će se godišnje transportovati 68 milijardi litara vode (u obliku leda) u Kinu. Njujork koristi vodu sa više izvorišta udaljenih i do 200 kilometara od grada. Izvorišta Los Anđelesa daleka su čak 800 kilometara. Čikago, pored podzemnih, koristii i vodu iz jezera Mičigen. U vodovodu Bangkoka sliva se i morska voda. Gradovi u afričkom mediteranskom pojasu koriste arterške podzemne vode. Žitelji Amsterdama piju “prljavu“ vodu Rajne koja se, naravno, predhodno prečisti. U svetu postoji oko 40 kompanija koje se bave trgovinom vode. Voda ne gasi samo žeđ, već i „spira barut“ u zemljama „suvog grla“. Stručnjaci UN upozoravaju da bi drastična nestašica vode mogla da dovede do humanitarnih katastrofa, čak do ratova među državama. Voda bi uskoro mogla da bude „zapaljivija“ od nafte.
Uostalom već su vođeni ratovi zbog vode. Izrael je još 1967. godine ratovao sa Sirijom i osvojio Golansku visoravan zbog Galilejskog jezera iz koga se dobija 30 odsto potrebne vode. Egipat, Sudan i Etiopija se već dugo spore oko Nila, Sirija, Irak i Turska su u zategnutim odnosima zbog vode Eufrata i Tigra, Bolivija i Peru umalo da zarate zbog voda jezera Titikaka. Zbog vode je progovorilo i oružje Burkine Faso i Malija ali i Mauritanije i Senegala.... » Dodatni LINKOVI : ▪ Važnost Pravilnog Unosa Vode ▪ Tradicionalni Recept Japanaca ▪ Dehidratacija I Pravilo ’’8 Čaša Vode’’
|
EkoSpark.com |
||||
