Priča iz malog sela Wildpoldsried, u Nemačkoj bi mogla da bude najbolja ilustracija i praktičan dokaz ovakvih stavova.

Ovo selo je energetski najefikasnije selo na svetu. Ono proizvodi 321% više energije nego što koristi. Činjenica da je energetska proizvodnja zasnovana na obnovljivim i prirodnim resursima je najbolji deo ove priče.

Pre četrnaest godina u ovom mestu postavljen je novi gradonačelnik Arno Zengerle koji je trebao da reši veliki minus u budžetu i brojna dugovanja kancelarije. Dodatno je trebalo da se realizuje i nekoliko hitnih projekata i sanacija ali bez stvaranja bilo kakvih novih zaduženja.

Ciljevi su podrazumevali izgradnju škole, sportske hale, pozorišta i staračkog doma. U početku izgledalo je kao da će biti potrebne decenije za postizanje ovih ciljeva. Opredeljenje za to da se ne napravi nikakav dug prilikom njihove realizacije samo je pogoršalo izazov. Međutim, efektivno rukovodstvo, investicije u obnovljive izvore, zelenu energiju i potpuna posvećenost ka ostvarivanju ekološke politike dovela je do izuzetnog uspeha koji je omogućio realizaciju svih postavljenih ciljeva. Sve što su planirali ostvarili su u duplo kraćem roku.

Ogroman uspeh ove nekada male poljoprivredne zajednice može se pripisati mnogim stvarima, ali ona ključna bila je odluka o donošenje plana o inovatinom razvoju koju je objavio savet sela 1999. godine pod nazivom ″WIR 2020″ (Wildpoldsried Inovativno Liderstvo).

Ovaj plan posto je polazna tačka koja je podrazumevala razmatranje svih zahteva građana, kao i realizaciju projekata koji će uticati na budući rast i razvoj.

Plan je usmeren na tri tačke:

1. Dalji napori ka pronalaženju novih izvora obnovljive energije.
2. Insistiranje na korišcenju ekološkog materijala za izgradnju objekata.
3. Precišćavanje otpadnih voda uz istovremenu zaštitu vodnih resursa.

Da bi se plan realizovo stanovnici su osnovali građansko društvo koje će imati cilj da dovede što već broj investitora i stučnjaka.

U početku došle su samo tri kompanije koje su konstruisale nekoliko vetrenjača koje proizvode 3500 kw energije. Broj kompanija se vremenom povećavao i danas je u selu prisutno 94 investitora.

Trenutno je u fazi izrada nekoliko novih postrojenja uključujući i razvoj sistema IRENE (Integracija obnovljivih izvora energije i električnih vozila). Planirano je sistematsko širenje daljinskog grejanja i povećanje korišćenja LED uličnih sijalica.

Malo mesto Wildpoldsried sa 2.600 stanovika sada ima godišnji profit od prodaje energije veći od 5.7 miliona dolara.

Očigledano dobar spoj političke volje i učešća civilnog društva uz pravilnu strategiju napravio je od ovog sela odlično mesto za život, čiji su primer preneli svi svetski mediji.

Izvor: wildpoldsried.de

Tekst: EkoSpark.com\portal

.

Stručnjaci tvrde da će nažalost potpuno rešenje ovog problema zahtevati dugogodišnje napore. ’’Kada bi se u svetu u istom danau zabranila proizvodnja i upotreba plastičnih kesa problem idalje ne bi smo rešili u potpunosti.’’

Svakako je neophodno je da zabranimo njihovu upotrebu i proizvodnju ali je broj proizvedneih kesa od početka sedamdesetih godina do danas ogroman. Imajući u vidu vreme potrebno da bi se one razgrade rešenje ovog problema neće biti lako i jeftino.

Japanski pronalazač Akinori Ito, da bi pojednostavio rešenje ovog problem konstruisao je mašinu koja može da plastične kese pretvori u gorivo. Prilikom proizvodnje nema emisije ugljen dioksida.

Mašina koju sada prodaje korporacija ’’Blest’’ zagreva i pretvara plastiku u gas koji se sprovodi u sistem cevi, gde se isparenja hlade i kondenzuju u sirovu naftu. Sirova nafta može da se koristi u generatorima pa čak i nekim pećima, nju je moguće samo jednim korakom preraditi i koristiti kao benzin.

Veoma efikasna mašina može da preradi dva kilograma plastike (uključujući i polietilen, polistiren i polipropilen) u jedan litar nafte koristeći samo jedan kilovat struje. Komercijalna upotreba ove mašine omogućiće da teško razgradiva plastika brže i potpuno nestane sa naših deponija i ulica.

Mašina za sada košta 10.000 dolara a proizvođači nameravaju da samnje troškove proizvodnje i tako mašinu prilagode i za kućnu upotrebu. Očekuje se da će se i cena smanjiti sa povećanjem upotrebe i potražnje.

ekospark.com

.

LED diode polako zamenjuju natrijumove sijalice pod visokim pritiskom a troše 40% manje električne energije. Iako koštaju 2-3 puta više od njih, znatno su dugotrajnije i menjaju se tek nakon pet ili više godina, za razliku od tradicionalnih koje se menjaju svakih 18 meseci.

Druge varijante LED dioda su već ušle u upotrebu kod svetlosne saobraćajne signalizacije, svetlećim reklamnim panelima (kao što su oni na Tajms Skveru u Njujorku) i na stadionima. Na mnogim aerodromima LED diode služe za osvetljavanje i označavanje rulnih staza. Realno gledano, potrajaće dok se o tome bude počelo razmišljati i u Srbiji, ali treba znati šta se sve može sa racionalnom lokalnom samoupravom.

Detaljnije: ekospark.com

.