Prelepa bašta prostire sa na površini od 1263 kvadratnih metara i u njoj se nalazi 44.000 hiljade različitih vrsta biljaka.

Izgradnjom ove bašte u Italiji oboren je rekord bašte u Madridu, koja pokriva 844 kvadratnih metara i u kojoj se nalazi oko 2.500 biljaka.

Vertikalnu zelenu baštu projektovao je arhitekta Frančesko Bolani (Francesco Bollani). Za izgradnju bašte Bolani je našao jednostavno i praktično rešenje.

Najteži deo posla predstavljalo je sađenje, održavanje i praćenje razvića velikog broja različitih vrsta biljaka. Nekim biljkama bilo je potrebno godinu dana da se razviju i porastu u stakleniku.

Izgradnja fasade trajala je 90 dana. Biljke su posađene u manjim metalnim kontejnerima koji su spojeni i postavljeni na fasadu.

Na otvaranju bašte arhitekta je uporedio raspored biljaka na fasadi sa izgradnjom jednog ogromnog objekta od Lego kockica.

Izgradnja ove bašte trajala je 2 godine. Tim je počeo da radi 2010 godine a ukupna cena projekta iznosila je 1.3 miliona dolara.

Izgradnjom vertikalne bašte tržni centar spojio je više korisnih stvari. Vest o izgradnji ove bašte preneli su brojni mediji i tako je ostvaren odličan marketinški potez. Veliki broj turista posećuje ovaj šoping centar a bašta ujedno predstavlja i odličan primer poboljšanja energetske efikasnosti.

Ona pomaže u regulaciji temperature u tržnom centru. U toku leta smanjuje količinu sunčeve svetlosti a u toku zime štiti od hladnoće. Na taj način smanjuje se potrošnja energije za zagrevanje ili rashlađivanje prostora. Bašta apsorbuje ugljen-dioksid i smanjuje ambijentalnu buku na minimum.

Prva ideja o izgradnji vertikalne bašte stara je 90 godina, francuski arhitekta La Korzbije predložio je svojim kolegama izgradnju ovakve bašte radi dekoracije i regulisanja toplote unutar objekta.

Ideja je bila jako popularna u dizajnerskim krugovima sve do početka drugog svetskog rata. U poslednjih nekoliko godina širom sveta ponovo se grade vertikalne bašte.

ekospark.com\portal

.

Priča iz malog sela Wildpoldsried, u Nemačkoj bi mogla da bude najbolja ilustracija i praktičan dokaz ovakvih stavova.

Ovo selo je energetski najefikasnije selo na svetu. Ono proizvodi 321% više energije nego što koristi. Činjenica da je energetska proizvodnja zasnovana na obnovljivim i prirodnim resursima je najbolji deo ove priče.

Pre četrnaest godina u ovom mestu postavljen je novi gradonačelnik Arno Zengerle koji je trebao da reši veliki minus u budžetu i brojna dugovanja kancelarije. Dodatno je trebalo da se realizuje i nekoliko hitnih projekata i sanacija ali bez stvaranja bilo kakvih novih zaduženja.

Ciljevi su podrazumevali izgradnju škole, sportske hale, pozorišta i staračkog doma. U početku izgledalo je kao da će biti potrebne decenije za postizanje ovih ciljeva. Opredeljenje za to da se ne napravi nikakav dug prilikom njihove realizacije samo je pogoršalo izazov. Međutim, efektivno rukovodstvo, investicije u obnovljive izvore, zelenu energiju i potpuna posvećenost ka ostvarivanju ekološke politike dovela je do izuzetnog uspeha koji je omogućio realizaciju svih postavljenih ciljeva. Sve što su planirali ostvarili su u duplo kraćem roku.

Ogroman uspeh ove nekada male poljoprivredne zajednice može se pripisati mnogim stvarima, ali ona ključna bila je odluka o donošenje plana o inovatinom razvoju koju je objavio savet sela 1999. godine pod nazivom ″WIR 2020″ (Wildpoldsried Inovativno Liderstvo).

Ovaj plan posto je polazna tačka koja je podrazumevala razmatranje svih zahteva građana, kao i realizaciju projekata koji će uticati na budući rast i razvoj.

Plan je usmeren na tri tačke:

1. Dalji napori ka pronalaženju novih izvora obnovljive energije.
2. Insistiranje na korišcenju ekološkog materijala za izgradnju objekata.
3. Precišćavanje otpadnih voda uz istovremenu zaštitu vodnih resursa.

Da bi se plan realizovo stanovnici su osnovali građansko društvo koje će imati cilj da dovede što već broj investitora i stučnjaka.

U početku došle su samo tri kompanije koje su konstruisale nekoliko vetrenjača koje proizvode 3500 kw energije. Broj kompanija se vremenom povećavao i danas je u selu prisutno 94 investitora.

Trenutno je u fazi izrada nekoliko novih postrojenja uključujući i razvoj sistema IRENE (Integracija obnovljivih izvora energije i električnih vozila). Planirano je sistematsko širenje daljinskog grejanja i povećanje korišćenja LED uličnih sijalica.

Malo mesto Wildpoldsried sa 2.600 stanovika sada ima godišnji profit od prodaje energije veći od 5.7 miliona dolara.

Očigledano dobar spoj političke volje i učešća civilnog društva uz pravilnu strategiju napravio je od ovog sela odlično mesto za život, čiji su primer preneli svi svetski mediji.

Izvor: wildpoldsried.de

Tekst: EkoSpark.com\portal

.

LED diode polako zamenjuju natrijumove sijalice pod visokim pritiskom a troše 40% manje električne energije. Iako koštaju 2-3 puta više od njih, znatno su dugotrajnije i menjaju se tek nakon pet ili više godina, za razliku od tradicionalnih koje se menjaju svakih 18 meseci.

Druge varijante LED dioda su već ušle u upotrebu kod svetlosne saobraćajne signalizacije, svetlećim reklamnim panelima (kao što su oni na Tajms Skveru u Njujorku) i na stadionima. Na mnogim aerodromima LED diode služe za osvetljavanje i označavanje rulnih staza. Realno gledano, potrajaće dok se o tome bude počelo razmišljati i u Srbiji, ali treba znati šta se sve može sa racionalnom lokalnom samoupravom.

Detaljnije: ekospark.com

.